Цвет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datumi |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 95:
{{main|Цветна формула|Цветни дијаграм}}
''[[Цветна формула]]'' је начин представљања структуре цвета користећи специфична слова, бројеве и симболе, чиме се представља знатна количина информација о цвету у компактној форми. Она може да представља [[таксон]], при чему се обично дају опсези бројева за различите органе, или се може односити на специфичну врсту. Цветне формуле су развијене у раном 19. веку. У данашње време су мање заступљене. -{Prenner ''et al.''}- (2010) осмислили су проширење постојећег модела како би проширили описну способност формуле.<ref name=prenner>{{cite journal | last = Prenner | first = Gernard | title = Floral formulae updated for routine inclusion in formal taxonomic descriptions | journal = Taxon | date = February 2010 | volume = 59 | issue = 1 | pages = 241–250 | url = https://www.academia.edu/1175371 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20180329233442/http://www.academia.edu/1175371/Floral_formulae_updated_for_routine_inclusion_in_formal_taxonomic_descriptions | archivedate =
Структура цвета се такође може изразити помоћу ''[[Цветни дијаграм|цветних дијаграма]]''. Коришћење шематских дијаграма може заменити дуготрајне описе или сложене цртеже као алат за разумевање цветне структуре и еволуције. Такви дијаграми могу показати важне особине цветова, укључујући релативне позиције различитих органа, присуство фузије и симетрије, као и структурне детаље.<ref name=decraene/>
Ред 101:
== Развиће ==
Цвет се развија на модификованом изданку или ''оси'' из одређеног апикалног [[Творна ткива|меристема]] (''одређеног'' у смислу да расте до задате величине). Он има компримиране интерчланкове, носиве структуре које се у класичној морфологији биљки тумаче као високо модификовани [[лист]]ови.<ref>{{cite book | last = Eames | first = A.J. | year = 1961| title = Morphology of the Angiosperms | publisher = McGraw-Hill Book Co. | location = New York}}</ref> Детаљне студије развића су међутим показале да се [[Прашник|прашњаци]] обично иницирају мање више као [[Aerial stem modification|модификовани прашњаци]] (кауломе) што у неким случајевиме може чак да подсећа на гранчице.<ref>{{cite journal | last = Sattler | first = R. | year = 1978| title = 'Fusion' and 'continuity' in floral morphology | journal = Notes of the Royal Botanic Garden, Edinburgh | volume = 36 | pages = 397–405}}</ref><ref>{{cite book | last = Greyson | first = R.I. | year = 1994| title = The Development of Flowers | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-506688-3| pages = }}</ref><ref name="autogenerated1">{{cite book | last1 = Leins | first1 = P. |last-author-amp=yes | last2 = Erbar | first2 = C. | year = 2010| title = Flower and Fruit | publisher = Schweizerbart Science Publishers | location = Stuttgart | isbn = 978-3-510-65261-7| pages = }}</ref><ref name=Sattler73>{{cite book | last = Sattler | first = R. | year = 1973| title = Organogenesis of Flowers. A Photographic Text-Atlas | publisher = University of Toronto Press | isbn = 978-0-8020-1864-9| pages = }}</ref> Узимајући у обзир свеукупну разноликост у развоју прашњака цветних биљака, може се рећи да постоји континуум између модификованих листова (-{''phyllomes''}-), модификованих стабљика (-{''caulomes''}-) и модификованих гранчица (изданака).<ref>{{cite book | last = Sattler | first = R. | year = 1988| chapter = A dynamic multidimensional approach to floral development |editor1-last=Leins |editor1-first=P. |editor2-last=Tucker |editor2-first=S.C. |last-author-amp=yes |editor3-last=Endress |editor3-first=P.K. | title = Aspects of Floral Development | location = Berlin | publisher = J. Cramer/Borntraeger | pages = 1–6}}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Sattler | first1 = R. |last-author-amp=yes | last2 = Jeune | first2 = B. | year = 1992| title = Multivariate analysis confirms the continuum view of plant form | journal = Annals of Botany | volume = 69 | pages = 249–262}}</ref>
=== Цветна транзиција ===
Прелазак на цветање је једна од главних фаза промене које биљка чини током свог животног циклуса. Прелаз мора да се одвија у времену које је повољно за [[Оплођење|оплодњу]] и формирање [[семе]]на, и тиме за обезбеђивање максималног [[Репродукција|репродуктивног]] успеха. Да би се задовољиле ове потребе, биљка је у стању да интерпретира важне ендогене и еколошке знаке као што су промене нивоа [[Биљни хормон|биљних хормона]] и сезонске промене [[Температура|температуре]] и [[Fotoperiodizam|фотопериода]].<ref name="Ausin2005">{{cite journal | author = Ausín, I. | year = 2005 | title = Environmental regulation of flowering | journal = Int J Dev Biol | volume = 49 | pages = 689–705 | doi = 10.1387/ijdb.052022ia | pmid = 16096975 | issue = 5–6|display-authors=etal}}</ref> Многим [[Višegodišnja biljka|вишегодишњим]] и већини [[Biennial plant|двогодишњих]] биљки неопходна је [[vernalization|вернализација]] да би цветале. Молекуларна интерпретација ових сигнала је преко преноса сложеног сигнала познатог као [[флориген]], чиме су обухваћени различити гени, укључујући констансе, и локусе цветања ц и Т. Флориген се производи у лишћу у репродуктивно повољним условима и делује на [[Пупољак|пупољцима]] и растућим младицама тако што индукује низ различитих физиолошких и морфолошких промена.<ref name="Turck2008">{{cite journal | author1 = Turck, F. | author2 = Fornara, F. | author3 = Coupland, G. | year = 2008 | title = Regulation and Identity of Florigen: FLOWERING LOCUS T Moves Centre Stage| journal=Annual Review of Plant Biology | volume = 59 | pages = 573–594 | doi = 10.1146/annurev.arplant.59.032607.092755 | pmid = 18444908| hdl = 11858/00-001M-0000-0012-374F-8 }}</ref>
Први корак транзиције је трансформација вегетационе стабљичне примордије у цветну примордију. Ово се одвија путем биохемијских промена којима се мења ћелијска диференцијација листова, пупољка и матичног ткива у ткиво које ће прерасти у репродуктивне органе. Раст средишњег дела врха стабла се зауставља или се заравњује и стране развијају испупчења завојитог или спиралног облика око спољне стране стабљике. Ова испупчења се развијају у чашене листиће, латице, прашњаке и [[тучак]]. Када овај процес започне, код већине биљака не може се обрнути, и стабљика развија цветове, чак и ако је почетна тачка настанка цвећа била зависна од неког еколошког знака.<ref name="Searle2006">{{cite journal | author = Searle, I. | year = 2006 | title = The transcription factor FLC confers a flowering response to vernalization by repressing meristem competence and systemic signaling in Arabidopsis | journal = Genes Dev. | volume = 20 | pages = 898–912 | doi = 10.1101/gad.373506 | pmid = 16600915 | issue = 7 | pmc = 1472290|display-authors=etal}}</ref> Кад једном процес почне, чак и ако се иницијални подстицај уклони, биљка наставља са развојем цвета.
== Двојно оплођење цветница ==
Ред 123:
Копнене биљке су постајале пре око 425 милиона година, и у почетку су се [[Plant reproductive morphology|репродуковале]] једноставном адаптацијом начина на који то чине њихови водени еквиваленти: [[спора]]ма. У мору, биљке, и неке животиње, могу једноставно да распрше своје генетичке [[клон]]ове, који одплутају и расту на другим местима. То је начин на који су се ране биљке репродуковале. Биљке су временом еволуирале методе за заштиту тих копија тако да су отпорне на исушивање, или друга оштећења с којима је било вероватније да се суоче на копну него у мору. Тако је настало [[семе]], мада биљке још увек нису биле еволуирале цветове. Примери раних биљки које су формирале семе су [[гинко]] и [[четинари]].
Неколико група изумрлих [[Голосеменице|голосеменица]], посебно [[Pteridospermatophyta|семенских папрати]], предложено је да су предаци цветних биљки, мада не постоје континуирани фосилни докази који би тачно показали како су светови еволуирали. Очигледна нагла појава релативно модерних цветова у фосилном запису представљала је такав проблем теорији еволуције да је то [[Чарлс Дарвин]] назвао „гнусном мистеријом”. Недавно откривени [[Скривеносеменице|скривеносеменични]] фосили као што је -{''Archaefructus''}-, заједно са даљим открићима фосилних [[Голосеменице|голосеменица]], сугеришу могући начин стицања карактеристика скривеносеменица серијом корака. Рани фосил цветне биљке, -{''[[Archaefructus|Archaefructus liaoningensis]]''}- из Кине је датиран на пре око 125 милиона година.<ref>{{cite web | url = https://www.pbs.org/wgbh/nova/flower/anatomy.html | title = Flowers Modern & Ancient | author = Susan K. Lewis | date = 17. 4. 2007 | publisher = [[PBS Online]] | accessdate =
[[Датотека:Amborella trichopoda (3065968016) fragment.jpg|thumb|десно|250п|[[Amborella|-{''Amborella trichopoda''}-]] се
сматра да има карактеристичне особине најранијих цветних биљака.]]
Недавна [[ДНК]] анализа ([[Molekularna filogenija|молекуларна систематика]])<ref>{{Cite journal | url = http://www.amjbot.org/cgi/content/full/91/6/997 | title = Amborella not a "basal angiosperm"? Not so fast | journal = American Journal of Botany | volume = 91 | issue = 6 | pages = 997–1001 | doi = 10.3732/ajb.91.6.997 | pmid = 21653455 | accessdate =
Мада чврста евиденција за постојање цветова иде уназад само око 140 милиона година,<ref name="BBC-20170801">{{cite news | last = Gabbott | first = Sarah | title = Did the first flower look like this? | url = https://www.bbc.com/news/science-environment-40780491 | date = 1. 8. 2017 | work = [[BBC News]] | accessdate = 1.
Сличност структуре [[лист]]а и [[Стабло|стабљике]] може да буде веома важна, јер су цветови генетички гледано само једна адаптација нормалних биљних компоненти листа и стабљике, комбинације гена нормално одговорних за формирање нових изданака.<ref>{{cite web | url = http://unisci.com/stories/20012/0615015.htm | title = Age-Old Question On Evolution Of Flowers Answered | publisher = Unisci.com | date = 15. 06. 2001 | accessdate =
== Цвет као украс ==
Ред 150:
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.}}
* {{cite book | first = Stephen | last = Buchmann | year = 2016 | isbn = 978-1476755533 | publisher = Scribner | title = The Reason for Flowers: Their History, Culture, Biology, and How They Change Our Lives}}
* {{cite book | last = Esau | first = Katherine | year = 1965| title = Plant Anatomy | edition = 2nd | publisher = John Wiley & Sons | location = New York | isbn = 978-0-471-24455-4}}
* {{cite book | last = Greyson | first = R.I. | year = 1994| title = The Development of Flowers | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-506688-3}}
* {{cite book | last1 = Leins | first1 = P. |last-author-amp=yes | last2 = Erbar | first2 = C. | year = 2010| title = Flower and Fruit | publisher = Schweizerbart Science Publishers | location = Stuttgart | isbn = 978-3-510-65261-7}}
* {{cite book | last = Sattler | first = R. | year = 1973| title = Organogenesis of Flowers. A Photographic Text-Atlas | publisher = University of Toronto Press | isbn = 978-0-8020-1864-9}}
{{refend}}
| |||