Живац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 71:
Код кичмењака, најпознатији идентификовани неурони су гигантске [[Mauthner cell|Маутнерове ћелије]] код риба.<ref name=Stein38>{{Cite book|title=Neurons, Networks and Motor Behavior |author=Stein PSG |publisher=MIT Press |year=1999 |isbn=978-0-262-69227-4 |pages=38–44}}</ref> Свака риба има две Маутнерове ћелије, лоциране у доњем делу можданог стабла, једну на левој страни и једну на десној. Свака Маутнерова ћелија има један аксон који прелази преко, инервишући (стимулишући) неуроне на истом мождном нивоу и затим путује низ кичмену мождину, формирајући бројне везе на свом путу. Синапсе које генерише Маутнерова ћелија су толико моћне да појединачни акциони потенцијал производи снажан одзив у понашању: у року неколико милисекунди риба закриви своје тело у [[Mauthner cell#The C-start behavior|-{C}--облик]], затим се исправи, чиме покреће себе брзо унапред. Функционално, ово је брзи бежући респонс, који се најлакше подстиче снажним звучним таласом или таласом притиска који удара по бочној линији органа рибе. Маутнерове ћелије нису једини идентификовани неурони у рибама - постоји још око 20 типова, укључујући парове „аналога Маутнерових ћелија” у сваком језгру кичменог сегмента. Мада Маутнерова ћелија има способност самосталног произвођења респонса о бекству, у контексту нормалног понашања друге врсте ћелија обично доприносе обликовању амплитуде и правца одговора.
 
Маутнерове ћелије су описиване као [[command neuron|командни неурони]].<ref>Eaton R.C., DiDomenico R. 1985. Command and the neural causation of behavior: a theoretical analysis of the necessity and sufficiency paradigm. Brain Behav Evol. 27(2-4):132-64.</ref><ref>Edwards, D. H., Heitler, W. J. & Krasne, F. B. 1999. Fifty years of command neurons: the neurobiology of escape behavior in the crayfish. Trends Neurosci. 22, 153–161.</ref><ref>Hediwg, B. 2000. Control of Cricket Stridulation by a Command Neuron: Efficacy Depends on the Behavioral State. J Neurophysiol 83: 712-722.</ref> Командни неурон је специјалан тип идентификованог неурона, дефинисан као неурон који је способан да самостално управља специфичним понашањем.<ref>{{harvnb|Stein, ||p. =112}}</ref> Такви неурони најчешће се јављају у системима брзог бегства различитих врста — [[squid giant axon|гигантски аксон лигње]] и [[squid giant synapse|гигантска синапса лигње]]. Они су коришћени у пионирским експериментима у области [[Неурофизиологија|неурофизиологије]] због њихове енормне величине. Оба ова неурона учествују у механизмима брзог бегства лигње. Концепт командног неурона је, међутим, постао веома контроверзан, због студија које су показале да неки неурони за које је у почетку изгледало да делују у складу са описом, заправо су способни да изазову одговор само у ограниченом скупу околности.<ref name=Simmons43>{{Cite book|title=Nerve cells and animal behaviour |publisher=Cambridge University Press |year=1999 |isbn=978-0-521-62726-9 |page=43 |vauthors=Simmons PJ, Young D }}</ref>
 
Код организама са [[Симетрија животиња|радијалном симетријом]], [[Дифузан нервни систем|нервне мреже]] служе као нервни системи.<ref name=Sakarya>{{Cite journal|author1=Sakarya O|author2=Armstrong KA|author3=Adamska M|editor1-last=Vosshall|editor1-first=Leslie |title=A post-synaptic scaffold at the origin of the animal kingdom |journal=PLoS ONE |volume=2 |issue=6 |pages=e506 |year=2007 |pmid=17551586 |pmc=1876816 |doi=10.1371/journal.pone.0000506 |displayauthors=1 |bibcode=2007PLoSO...2..506S |last4=Adamski |last5=Wang|last6=Tidor |last7=Degnan |last8=Oakley|last9=Kosik}}</ref><ref name=Jacobs>{{Cite journal|title=Evolution of sensory structures in basal metazoa |journal=Integr Comp Biol |volume=47|issue=5 |year=2007 |pages=712–723 |doi=10.1093/icb/icm094 |url=http://icb.oxfordjournals.org/cgi/content/full/47/5/712 |vauthors=Jacobs DK, Nakanishi N, Yuan D |pmid=21669752 |displayauthors=etal }}</ref><ref name=Galliot>{{Cite journal|vauthors=Galliot B, Quiquand M|editor1=Ernest |title=A two-step process in the emergence of neurogenesis |journal=European Journal of Neuroscience |volume=34 |issue=6 |pages=847–862 |year=2011 |pmid=21929620 |doi=10.1111/j.1460-9568.2011.07829.x }}</ref> Код њих нема мозга или централизованог региона главе, и уместо тога они имају међусобно повезане неуроне раширене по нервним мрежама. Таква решења су присутна код [[Жарњаци|жарњака]], [[Реброноше|реброноша]] и [[Бодљокошци|бодљокошаца]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живац