Википедија

Албанска голгота — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 10:
[[Датотека:Austro-Hungarian soldiers by the statue of Karađorđe in occupied Belgrade, 1915.jpg|мини|лево|200п|<center>Аустругарски војници испред споменика [[Карађорђе|Карађорђу]], у [[Београд]]у, октобра [[1915]].</center>]]
 
После победе српске војске у [[Колубарска битка|Колубарској бици]], децембра [[1914]]. на српском фронту до почетка јесени [[1915]]. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала [[Аугуст фон Макензен|Аугуста Макензена]], Аустоугарска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на [[Дунав]]у и [[Сава|Сави]], покренуле су [[6. октобар|6. октобра]] 1915. највећу офанзиву на [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]]. До [[15. октобар|15. октобра]] 1915., упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и [[Дрина|Дрине]], и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су [[Београд]], [[Смедерево]], [[Пожаревац]] и [[Голубац]] и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према Јужној Србији.
 
Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код [[Врање|Врања]] и до [[22. октобар|22. октобра]] 1915. заузеле [[Куманово]], [[Штип]], [[Скопље]], прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и [[Солун]]у. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице су се нашле у безизлазној ситуацији на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште Српску војску у расулу. Једини пут Српској војсци и избеглицима према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина.
Ред 91:
* [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/136/Odbrana%20247%20-%20Specijalni%20prilog%20136%20-%20Albanska%20golgota%20Srpske%20vojske.pdf '''Албанска голгота српске војске'''], Магазин „Одбрана“, специјални прилог бр. 136, Снежана Николић, 1. јануар 2016.
* [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/138/Odbrana-250-Spec%20prilog%20138.pdf '''У недрима Бизерте'''], Магазин „Одбрана“, специјални прилог бр. 138, Снежана Николић, 15. фебруар 2016.
* [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/148/Specijalni%20prilog%20148.pdf '''Српска војска на Крфу – острву спаса'''], Др Миљан Микић, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 148, 15. јул 2016.
* [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/186/Odbrana%20303%20-%20Specijalni%20prilog%20186%20-%20Svedocanstva%20s%20Krfa%20i%20Solunskog%20fronta.pdf Сведочанства с Крфа и Солунског фронта], Др Мирјана Зорић, магазин „Одбрана", специјални прилог бр. 186, 1. мај 2018.
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/346764/Mars-smrti-duz-albanske-obale-Jadranskog-mora Марш смрти дуж обале Јадранског мора], Политика, Јован Гајић, 8. јануар 2016.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Албанска_голгота”