Ишида Мицунари — разлика између измена

По легенди [[Тојотоми Хидејоши|Хидејоши]] је упознао Мицунарија док је био на једном од својих похода. Како је био летњи дан, Хидејоши је свратио у један храм како би се освежио а монаси су му у помоћ послали једног свог ученика, Мицунарија, који је тада имао 13 година. Мицунари је донео чај и понудио га Хидејошију коју је наискап попио пуну шољу млаке течности. Након тога му је понудио другу шољу, до пола пуну и топлију од претходне. Трећи пут донео му је само мало чаја, где је течност била врела. На овај начин чај су испијале отмене особе које су познавале чајну церемонију. Хидејоши је протумачио дечакову намеру и његову интелигенцију. Прва шоља чаја која је понуђена Хидејошију имала је циљ да утали жеђ, друга да је потпуно угаси а трећа да се у њој ужива. Одушевљен његовим размишљањем Хидејори је дечака одмах примио у службу.<ref>Симић, Н. Самураји (2007). стр. 83.-84.</ref>

Постоји још једна верзија Мицунаријевог заробљавања и погубљења. Наиме после битке на Секигахари заробљени Мицунари и генерал хришћанске вероиповести Кониши Јукинага одбили су да изврше самоубиство. Јукинаги је вера забрањивала а Мицунари је изјавио како је извршење самоубиства сувише лако и да жели да се његови противници мало помуче како би га убили. После таквих изјава заробљеници су везани пуштени пред становништво Осаке и Сакаја док су им са вратова висиле дрвене табле на којима је писало да сва одговорност за нарушени мир припад њима. На тај начин били су изложени најразличитијим видовима поруга, вређања и омаложавања а када је на путу ка месту погубљења Мацунари затражио шољу чаја, неко из групе му је понудио урму. На изненађење присутних Мицунари то одбија уз коментар да му урме сметају при варењу на шта га је Кониши питао да ли му је то заиста важно будући да ће ускоро бити убијен. Мицунари је под утицајем зен филозофије рекао: "Човек никад није у потпуности сигуран шта ће се догодити следећег момента, па стога све док дише, треба да води рачуна о себи". Заробљеници су затим одведени на реку Камо где су били погубљени.<ref name="сам">{{Cite book|last1last=Симић|first1first=Ненад|title = Самураји: одјеци ратничког сна: књ. 1., Историја ратничке класе|date=2007|publisher=Н. Симић|location=Београд|isbn=978-86-907599-1-0|edition=1|pages=90-92}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last1 last = Симић|first1first=Ненад|title = Самураји: одјеци ратничког сна: књ. 1., Историја ратничке класе|date=2007|publisher=Н. Симић|location=Београд|isbn=978-86-907599-1-0|edition=1|pages=90-92}}

* Симић, Ненад. Самураји: одјеци ратничког сна: књ. 1., Историја ратничке класе. Београд: Н. Симић. {{page| year = 2007|isbn=978-86-907599-1-0|pages=}}