1.506.851
измена
Промене
м
#* РАЊЕНИ ЦРНОГОРАЦ (1882) уље на платну, 186×114см (у Галерији Матице српске у Новом Саду)
Разне исправке
| име = Паја Јовановић
| слика = PajaJovanovic.jpg
| опис_слике = фотографија са посветом
| датум_рођења = {{датум рођења|1859|6|16}}
| место_рођења = [[Вршац]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1957|11|30|1859|6|16}}
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустрија]]
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела = [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]]
[[Проглашење Душановог законика|Крунисање цара Душана]]
[[Битка у Теутобуршкој шуми (слика)|Битка у Теутобуршкој шуми]]
Тако је Паја Јовановић и сâм почео да црта, најпре у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем.
Међутим, у време када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву и када је било неопходно израдити цртеже светитеља (копије икона из вршачке цркве - по којима би у Бечу били изведени рељефи на звонима), сазнаје се за његов таленат. Тако је, већ у својој четрнаестој години, Јовановић добио прву поруџбину, а, захваљујући значајним похвалама, и својеврсну пропусницу за Беч и могућност да се упише на сликарску Академију.
Следеће године закључује десетогодишњи уговор са чувеним галеристом Валисом за галерију ''Френч'' у [[Лондон]]у и крајем те [[1883]]. године прелази тамо да живи и ради.
Његове слике су се веома добро продавале, што га је у потпуности ослободило финансијских брига, а и омогућило му да веома често одлази на дуга, далека и скупа путовања: по [[северна Африка|северној Африци]] ([[Мароко]], [[Египат]]), у [[Грчка|Грчку]], [[Турска|Турску]], [[Италија|Италију]], [[Шпанија|Шпанију]]. Са својим пријатељем, руским сликаром [[Франц Рубо|Францом Рубоом]] (F. Roubaud) боравио је шест месеци на [[Кавкаске планине|Кавказу]].
Чини се, ипак, да је са нешто више жара сликао портрете уметника: „сликара Симингтона“, „вајара Ђоку Јовановића“.
[[Датотека:Portret Mihajla Pop Cenića, Paja Jovanović.tif|мини|Портрет Михајла Поп Ценића настао 1945. године. Део је збирке Историје уметности [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]]]
По окончању Првог светског рата, Паја Јовановић неко време борави у Београду, када слика портрете чланова владајуће куће Карађорђевића ('''краља Александра Карађорђевића''', „краљицу Марију Карађорђевић“[https://web.archive.org/web/20070210114522/http://www.mgb.org.yu/srp/legati/lgpaja/lpj15_z.htm]) и декорише капелу на Дедињу.
Током [[1921-1922]].1922 године борави у [[Букурешт]]у, где ради портрете румунског краља Фердинанда и краљице Марије (мајке). Због успеха показаног портретисањем принцезе Марије, имао је посла током целе 1921. године у Букурешту, где овековечава на платну представнике тамошње елите.<ref>"Политика", Београд 1922. године</ref> Убрзо се враћа у Беч где највише времена проводи у свом атељеу.
=== Београд ===
Тако је [[1970]]. године отворен Легат сликара Паје Јовановића у коме су изложене уметникове слике, личне ствари, скице, белешке, фотографије, документи, многобројна одликовања, медаље, дипломе, признања.
На штафелају стоји његова последња слика: букет црвених ружа.
Слика:AleksandarI.jpg|<center>Портрет краља Александра I у природној величини
Датотека:Paja jovanovic aleksandar i.jpg|<center>Краљ Александар Карађорђевић, уље на платну ([[Историјски музеј Србије]]).
Слика:Paja Jovanovic;Cas macevanje.jpg|<center>Час мачевања
Слика:Seoba Srba.jpg|<center>[[Велике сеобе Срба|Сеоба Срба]]
== Дела ==
# МАЧЕВАЊЕ (око 1884) уље на платну, 60,5×40,5см (у Народном музеју у Београду)
# [https://web.archive.org/web/20160821045428/http://www.mgb.org.rs/legati/paje-jovanovica/item/899-paja-jovanovic-macevanje МАЧЕВАЊЕ](око 1883) скица, оловка на хартији, 90,5 x 59 -{cm}- (у Музеју града Београда)
# У ЗАСЕДИ (1884—1886.) уље на платну, 27,5×38см (у Галерији Матице српске у Новом Саду)
# АРБАНАС (1884—1886.) уље на дасци, 18×24,3см (у Галерији Матице српске у Новом Саду)
# АРНАУТ С ЧИБУКОМ (1884—1886.) уље на дасци, 36,5×43,5см (у Народном музеју у Београду)
# ИЗДАЈИЦА (1886) уље на платну, 148×100см (у Народном музјеу у Београду
# [https://prodajaslika.info/kicenje-neveste-ulje-na-platnu-60x80-cm-kopija-po-slici-pavla-paje-jovanovica-rucni-rad-sertifikat-akademski-slikar-goran-bankovic-250-eura/ КИЋЕЊЕ НЕВЕСТЕ] (1886) уље на платну, 135×96,5см (у Народном музеју у Београду)
# [https://prodajaslika.info/borba-petlova-ulje-na-platnu-60x80-cm-kopija-po-slici-pavla-paje-jovanovica-rucni-rad-sertifikat-akademski-slikar-goran-bankovic-250-eura/ БОРБА ПЕТЛОВА] (1920—1926.) уље на платну, 95×63см, (у Галерији Матице српске у Новом Саду)
# УМИР КРИВИ (1889) уље на платну, 137×95см (у Галерији матице српске у Новом Саду)
# [https://web.archive.org/web/20160821045424/http://www.mgb.org.rs/legati/paje-jovanovica/item/896-paja-jovanovic-furor-teutonicus ФУРОР ТЕУТОНИКУС](1889) хелиогравура, 81,7 х 62 -{cm}- (у Музеју града Београда)