Паја Јовановић — разлика између измена

| име = Паја Јовановић

| слика = PajaJovanovic.jpg

| поље =

[[Проглашење Душановог законика|Крунисање цара Душана]]

[[Битка у Теутобуршкој шуми (слика)|Битка у Теутобуршкој шуми]]

 

Тако је Паја Јовановић и сâм почео да црта, најпре у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем.

Међутим, у време када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву и када је било неопходно израдити цртеже светитеља (копије икона из вршачке цркве - по којима би у Бечу били изведени рељефи на звонима), сазнаје се за његов таленат. Тако је, већ у својој четрнаестој години, Јовановић добио прву поруџбину, а, захваљујући значајним похвалама, и својеврсну пропусницу за Беч и могућност да се упише на сликарску Академију.

 

 

Следеће године закључује десетогодишњи уговор са чувеним галеристом Валисом за галерију ''Френч'' у [[Лондон]]у и крајем те [[1883]]. године прелази тамо да живи и ради.

Његове слике су се веома добро продавале, што га је у потпуности ослободило финансијских брига, а и омогућило му да веома често одлази на дуга, далека и скупа путовања: по [[северна Африка|северној Африци]] ([[Мароко]], [[Египат]]), у [[Грчка|Грчку]], [[Турска|Турску]], [[Италија|Италију]], [[Шпанија|Шпанију]]. Са својим пријатељем, руским сликаром [[Франц Рубо|Францом Рубоом]] (F. Roubaud) боравио је шест месеци на [[Кавкаске планине|Кавказу]].

 

 

Чини се, ипак, да је са нешто више жара сликао портрете уметника: „сликара Симингтона“, „вајара Ђоку Јовановића“.

[[Датотека:Portret Mihajla Pop Cenića, Paja Jovanović.tif|мини|Портрет Михајла Поп Ценића настао 1945. године. Део је збирке Историје уметности [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]]]

 

По окончању Првог светског рата, Паја Јовановић неко време борави у Београду, када слика портрете чланова владајуће куће Карађорђевића ('''краља Александра Карађорђевића''', „краљицу Марију Карађорђевић“[https://web.archive.org/web/20070210114522/http://www.mgb.org.yu/srp/legati/lgpaja/lpj15_z.htm]) и декорише капелу на Дедињу.

 

 

=== Београд ===

 

Тако је [[1970]]. године отворен Легат сликара Паје Јовановића у коме су изложене уметникове слике, личне ствари, скице, белешке, фотографије, документи, многобројна одликовања, медаље, дипломе, признања.

На штафелају стоји његова последња слика: букет црвених ружа.

 

Слика:AleksandarI.jpg|<center>Портрет краља Александра I у природној величини

Датотека:Paja jovanovic aleksandar i.jpg|<center>Краљ Александар Карађорђевић, уље на платну ([[Историјски музеј Србије]]).

Слика:Paja Jovanovic;Cas macevanje.jpg|<center>Час мачевања

Слика:Seoba Srba.jpg|<center>[[Велике сеобе Срба|Сеоба Срба]]

 

== Дела ==

# МАЧЕВАЊЕ (око 1884) уље на платну, 60,5×40,5см (у Народном музеју у Београду)

# [https://web.archive.org/web/20160821045428/http://www.mgb.org.rs/legati/paje-jovanovica/item/899-paja-jovanovic-macevanje МАЧЕВАЊЕ](око 1883) скица, оловка на хартији, 90,5 x 59 -{cm}- (у Музеју града Београда)

# ИЗДАЈИЦА (1886) уље на платну, 148×100см (у Народном музјеу у Београду

# [https://prodajaslika.info/kicenje-neveste-ulje-na-platnu-60x80-cm-kopija-po-slici-pavla-paje-jovanovica-rucni-rad-sertifikat-akademski-slikar-goran-bankovic-250-eura/ КИЋЕЊЕ НЕВЕСТЕ] (1886) уље на платну, 135×96,5см (у Народном музеју у Београду)

# УМИР КРИВИ (1889) уље на платну, 137×95см (у Галерији матице српске у Новом Саду)

# [https://web.archive.org/web/20160821045424/http://www.mgb.org.rs/legati/paje-jovanovica/item/896-paja-jovanovic-furor-teutonicus ФУРОР ТЕУТОНИКУС](1889) хелиогравура, 81,7 х 62 -{cm}- (у Музеју града Београда)