Свети Сава — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (сређивање спољашњих веза)
м (Разне исправке; козметичке измене)
| име = Свети Сава I Немањић Српски
| слика = Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Фреска из [[Манастир Студеница|манастира Студеница]]
| право_име = Растко Немањић
| датум_рођења = око [[1175]].
| место_рођења = [[Стари Рас|Рас]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1236|1|14|1174||}}
| место_смрти = [[Велико Трново|Трново]]
| држава_смрти = [[Бугарска]]
| сахрањен =
| звање = [[Архиепископија пећка|Архиепископ српски]]
У Србији је 1202. или 1203. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења 1204. или 1205. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се [[1217]]. вратио на Свету гору. Године [[1219]].
 
Сава I Српски је убедио [[Цариградска патријаршија|Васељенског патријарха]] и [[Никејско_царствоНикејско царство|Никејског цара]] да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. [[Васељенски патријарх]] [[Манојло I Цариградски]] у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до [[1233]]. године, да би га тада заменио његов ученик [[Арсеније I Сремац]].
 
Два пута је путовао у [[Палестина (регион)|Палестину]]. На повратку са другог од тих ходочашћа у [[Света земља|Свету земљу]], смрт га је затекла у тадашњој [[Друго бугарско царство|бугарској]] престоници [[Велико Трново|Великом Трнову]] 14. јануара 1236. Његове мошти је у [[манастир Милешева|манастир Милешеву]] пренео његов нећак, краљ [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]].
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „[[Житије Светог Симеона]]“, „[[Карејски типик]]“, „[[Хиландарски типик]]“ и „[[Студенички типик]]“, као и „[[Законоправило]]“.
 
Образујући будуће службенике [[Православна_цркваПравославна црква|православне цркве]] стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У [[Србија|Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]] се дан његове смрти ([[27. јануар]] по новом календару) обележава као Дан просвете.
 
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против [[Османско царство|Османског царства]], турски заповедник [[Коча Синан-паша|Синан-паша]] је наредио да се спали [[мошти]] Светог Саве на [[Врачар (Београд)|Врачару]] вероватно [[1594]]. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је [[Храм Светог Саве]], највећа православна богомоља код Срба.
{{главни чланак|Законоправило}}
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|десно|мини|170п|Законоправило Светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]
Законоправило Светог Саве из [[1220]]. године је постао основни законик српске цркве, али и државе и тако је било на известан начин први српски [[устав]].<ref>[https://web.archive.org/web/20110723211728/http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf Wayback Machine{{Ботовски наслов}}]</ref> Законоправило<ref>{{Cite web |url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html |title=Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.4shared.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> је зборник закона са тумачењима састављен да се уреди велика област друштвених односа, првенствено црквених, али и грађанских. Настало је да би се према њему управљале или крмариле све цркве и зато се назива и Крмчија Светог Саве. Да би се то остварило морале су га имати све цркве. Најстарији сачувани препис је из друге половине XIII века. Од друге половине XIV века Савина Крмчија се примењивала и у руској православној цркви.<ref>{{Cite web |url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title=Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{istorijska-biblioteka.wikidot.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела [[Јустинијан I|Јустинијанових]] (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{Cite web |url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title=S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.constitution.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV |url=http://droitromain.upmf-grenoble.fr/ |title=::: The Roman Law Library (Last Update : November 19, 2015 ) |publisher=droitromain.upmf-grenoble.fr |date = 19. 11. 2015. |accessdate = 19. 11. 2015.}}</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
 
=== Крунидбени сабор у Жичи ===
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их [[Коча Синан-паша|Синан-паша]] није одатле отео, однео у [[Београд]] и спалио их на брду Врачар [[27. април]]а [[1594]]. После ослобођења од [[Османско царство|Турака]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]] је подигнут [[Храм Светог Саве|храм посвећен Светом Сави]], у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.
 
Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“ на месту између данашње цркве Светог Марка (близу олтара)<ref>"Време", Београд1. јун 1922. године</ref> и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.<ref>{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-02.html |title=Српско наслеђе: „Где су Турци спалили мошти Светог Саве“ |publisher=Srpsko-nasledje.co.rs |date= |accessdate = 10. 1. 2012}}</ref> По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у [[Манастир Света Тројица|манастиру Свете Тројице код Пљеваља]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111114093804/http://www.pravoslavlje.nl/foto_manastiri_crkve/manastir_sveta_trojica_pljevlja.htm |title=Manastir Sveta Trojica Pljevlja |publisher=Pravoslavlje.nl |date= |accessdate = 10. 1. 2012}}</ref>
 
Српска православна црква празнује Саву као светитеља [[27. јануар]]а по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве, [[Савиндан]], обележава се као школска слава у свим школама у Србији и [[Република Српска|Републици Српској]]. Такође се обележава и [[Спаљивање моштију светог Саве|спаљивање моштију Светог Саве]].
 
== Извори и литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Теодосије, Житија|title=Теодосије, Житија |url =http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx }} Приступљено 25. 5. 2016.
* {{Cite book |ref= harv|last=Свети Сава, Сабрана дела|title=Свети Сава, Сабрана дела |url =http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx }} Приступљено 21. 5. 2016.
* {{Cite book |ref= harv|last=Стојановић|first=Љубомир|title=Стари српски родослови и летописи |url = http://www.scribd.com/document/117874946/Ljubomir-Stojanovic-Stari-srpski-rodoslovi-i-letopisi. |year=1927|location=Сремски Карловци}}
* {{Cite book|ref= harv|last= Стара српска књижевност I.|title= Стара српска књижевност I|url= http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/21/mode/1up|year= 1970|location= Нови Сад-Београд|7= }} Пристуљено 21.10.2018.
* {{Cite book|ref=harv|last=Соловјев|first=В. Александар|title=Одабрани споменици српског права: (од XII до краја XV века)|url=http://archive.is/Ra17C|location=Београд|year=1926}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Светосавски зборник, књига 2 |url = http://www.archive.org/details/SvetosavskiZbornikII|location= Београд|year=1939}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|url=http://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=315-327}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ|volume=књ. 1|year=1962|location= Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|url=http://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|chapter=Липљанска епископија и Грачаничка митрополија|title=Историјски часопис|url=http://books.google.com/books?id=wRIWAQAAMAAJ|volume=бр. 29-30 (1982-1983)|publisher=Историјски институт САНУ|year=1983|pages=27–37}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Миодраг|title= Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност |location=Београд|year=2009|url= http://www.academia.edu/3602014/The_first_voyage_of_St._Sava_to_Palestine_and_its_importance_for_Serbian_medieval_art_Belgrade_2009_in_Serbian_with_an_English_summary_}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Popović|first=Svetlana|title=The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)|url=http://books.google.com/books?id=yuAVAQAAMAAJ|journal=Старинар|issue=51: 2001|year=2002|pages=171-184}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Баришић|first=Фрањо|title= Хронолошки проблеми око године Немањине смрти, Хиландарски зборник, књ. 2.|pages=31-58|location= Београд|year=1971}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Оболенски|first=Димитрије|title= Шест византијских портрета |location= Београд|year=1991}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Историја српског народа, I|location=Београд|year=1994}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]|location=Београд|year=2003}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Arhiđakon Toma|first=|title=Historia Salonitana |url = http://www.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhi%C4%91akon-Historia-Salonitana-Knji%C5%BEevni-krug-Split-2003 |year=2003}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Muratori|first=Lodovico A. |title=Rerum italicarum scriptores ..., tomus 12 |url = http://www.archive.org/details/RerumItalicarumScriptores12 |year=1728}}
* {{cite web |last=Станојевић|first=Станоје|authorlink=Станоје Станојевић|title=Свети Сава|publisher=Rastko|year=2008|origyear=1989, 1935|url=http://www.rastko.rs/istorija/delo/12287}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена