Часлав Клонимировић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
== Порекло и младост ==
Чаславов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]]
== Долазак на власт ==
Ред 33:
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]].{{sfn|Острогорски|1949|p=26}} године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом, а на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији.<ref name="ДАИ" /> Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт [[920]]/[[921]]. године, или [[923]]/[[924]].{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он, пишући о Павловој владавини, два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита. Како постоји опште слагање да је Павле дошао на власт од августа 917. или у 918. години, а владао је три, или шест, непуних, или пуних година, његова владавина се завршила 920/921. године, или 923/924}} Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје.<ref name="ДАИ" />
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.<ref name="Тиб" />
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била
Према неким мишљењима у [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], описано је постављање на трон Србије [[Љутомир]]а, који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
Убрзо после тог пораза, Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану, а нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.<ref name="ГО" />
== Обнова самосталности Србије ==
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију. Порфирогенит је написао да је Часлав са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] од Бугара у Србију и обновио [[српске земље у раном средњем веку|српску кнежевину]] уз помоћ Византије.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} То прихвата већина српских историчара,<ref name="Станоје" /><ref name="ГО" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}<ref name="Андрија" /> али има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (920-949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]].<ref name="Тиб" />{{sfn|Логос|2018|p=21-22}} Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>{{sfn|Живковић|2012|p=331}} Према даљем опису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле су да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио'', након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.
=== Границе државе ===
Ред 60:
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, а обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}. За поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. Неки историчари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до Порфирогенитове смрти [[959]]. године, а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2018|p=17, 24-26. са напоменома 57 и 85}}{{sfn|Щавелев|2018|p=296-298, 306}} Постоји и претпоставка да је Часлав умро [[943]]. годину.<ref name="Тиб" />
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''
Након Чаславове смрти, његова држава се распала на мање кнежевине, које су наставиле своје постојање независно једне од других.
Ред 89:
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source|year=2012|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://www.academia.edu/1231887/De_Conversione_Croatorum_et_Serborum}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660/Tibor-%C5%BDivkovi%C4%87-De-Conversione-Croatorum-Et-Serborum-Izgubljeni-izvor-Konstantina-Porfirogenita}}
* {{Cite|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Стројимиров златни печат – резиме|year=2006|location=Београд|url=https://www.imus.org.rs}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
Линија 119 ⟶ 120:
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=mX8JAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Рокаи
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Образовање српске државе|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=141-155}}
|