Часлав Клонимировић — разлика између измена

Чаславов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], који је био је средњи син кнеза [[Властимир]]а,<ref name="ДАИ"/> а познат је и по једном недавно нађеном [[Печат кнеза Стројимира|печату]],.{{sfn|Живковић|2006|p=}} а најстаријиСтарији брат [[Мутимир]] протерао је у Бугарску Стројимира заједно са најмлађим братом Гојником.<ref name="ДАИ" /> У Бугарској, Стројимировом сину, [[Клонимир Стројимировић|Клонимиру]] бугарски владар „Борис даде Бугарку за жену”, а из тог брака родио се Часлав (Τζεέσθλαβος).<ref name="ДАИ" /> Претпоставља се да је Часлав рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" /> Када је [[893]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав променио пребивалиште. У борбама око власти над Србијом, које су настале после Мутимирове смрти доод око [[891]]. године,{{sfn|Логос|2017|p=94. Мутимирова владавина завршила се 890, 891. или 892}} Чаславов отац Клонимир је покушао да освоји власт око [[897]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=94-95 “ … избегне из Бугарске и стигне и Клонимир (Κλονίμηρος), отац Часлава, са војском уђе у Достиник (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих двадесет година.”}} Клонимир је успео да заузме [[Достиника|Достинику]], претпоставља се да је то била [[Престонице Србије|престоница Србије]], али погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].<ref name="ДАИ" />

Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.<ref name="Тиб" />

У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била војскувојска од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|2018|p=19-20. Постоји претпоставка да су направљене две грешке у критичком издању DAI и преводу, а Живковић и Логос претпостављају да је Порфирогенит писао o 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца}} Такође, уследио је и потпуни пораз Бугара, који су напали Хрватску, можда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2018|p=18-21}}

Убрзо после тог пораза, Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану, а нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.<ref name="ГО" />

Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>{{sfn|Живковић|2012|p=331}} Према даљем опису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле су да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио'', након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.

Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, а обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}. За поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. Неки историчари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до Порфирогенитове смрти [[959]]. године, а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2018|p=17, 24-26. са напоменома 57 и 85}}{{sfn|Щавелев|2018|p=296-298, 306}} Постоји и претпоставка да је Часлав умро [[943]]. годину.<ref name="Тиб" />

Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''<ref>[[Мађарска племена|Мађарскимвојску, племенима]]да суби тадаосветила владалисмрт свог мужа.{{sfn|Рокаи и др|2002|p=655. [[ВеликиМађарска везир Мађараплемена|''великиМађарским везири''племенима]], а у Чаславово доба владали су [[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]].</ref> војску, да би осветила смрт свог мужа.}} Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}) и у изненадном [[ноћ]]ном нападу на српски логор, Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима<ref name="ЛПД" />, који су такође заробљени, су завезане [[ноге]] и [[шака|руке]], након чега су живи бачени у реку [[сава|Саву]].

* {{Cite book|ref=harv|last=Рокаи, П. и др., ''|first=Петар|title=Историја Мађара'', |location=Београд |year=2002. }}