Искрена браћа

Око половине четвртог муслиманског века (ca 970) у Басри је цветала једна интересантна еклектичка школа народне филозофије, која се наслањала на питагоровски филозофски систем. Позната је под називом Ikhwân al-Safâ' (искрена браћа).

Вероватно је назив узет из приче о голубу гривњашу из дела Kalîlah wa-Dimnah, у којој се прича како је група животиња избегла замкама ловца зато што су једне према другима биле искрени пријатељи (ikhwân al-safâ') Из овог би изгладало да уобичајени превод, »the brethren of purity«, »les frères de la purtté«, »die lauiteren Briider« »чиста браћа«, није тачан.

Искрена браћа (Ikhwân), који су имали огранак у Багдаду, основали су не само филозофско него и религиозно-политичко удружење с ултрашиитским, можда исмаилитским програмом и били су противници постојећег политичког поретка, који су они, очигледно, намеравали срушити тиме што би поткопали савремени народни духовни систем и религијска веровања.

Због тога се појављује нејасноћа која обавија њихову делатност и њихово чланство. Збирка њихових посланица Rasa'il, уређена на енциклопедијски начин, дошла је до нас. Dieterici је издао и превео велик дeо текста у свом делу Die Philo¬sophie der Araber, 16 vol. (Leipzig i Leyden, 1858—1859). Последње оријентално издање је издање Kayr-al-Dina al-Ziriklija, 4 vol. (Cairo, 1928). Она за сараднике има некаква нејасна и опскурна имена.

Посланица има педесет и две и оне расправљају о математици, астрономији, географији, музици, етици, филозофији, обухватајући збир целокупног знања за које се претпостављало да га је образован човек тога времена требало да стекне. Првих педесет и једна посланица поступно служе као увод последњој, која је збир свих наука. Језик посланица показује да је арапски у ово време већ био дорастао да изражава научну мисао у најразличитијим њезиним аспектима.

На al-Ghazzâlija су знатно утицали списи Искрене браће, а њих је брижљиво употребљавао и Râshid al-Dîn Sinân ibn-Sulaymân, поглавица асасина у Сирији. Када је у Багдаду био abu al-Alâ' al-Ma'arri, велики сиријски песник—филозоф, он је похађао састанке удружења, који су се одржавали петком. Abu-Hayyân al-Tawhïdi (+ 1023), чувени mu'tazilit, који је с al-Râwandijem (+ 915) и с al-Ma'arrijem (+ 1057) образовао тријумвирâт архихеретика у исламу, био је ученик ако не активни члан овога братства. (доматриос)