Филипини — разлика између измена

'''Филипини''' ({{јез-таг|Pilipinas}}; {{јез-енгл|Philippines}}), званично '''Република Филипини''' ({{јез-таг|Repúblika ng Pilipinas}}; {{јез-енгл|Republic of the Philippines}}), острвска је држава у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]]. Обухвата архипелаг са 7.641<ref>{{cite web| url = http://cnnphilippines.com/videos/2016/02/20/More-islands-more-fun-in-PH.html| title = More islands, more fun in PH| date = 20. 2. 2016| language = en| accessdate = 20. Jun 2018}}</ref> острва који чине три целине: [[Лузон]], [[Висаја]] и [[Минданао]]. Главни град је [[Манила]], док је највећи град [[Кезон Сити]]; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.

Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име. За време Филипинске револуције Конгрес у Малолосу прогласио је ''Филипинску Републику'' ({{јез-шпа|República Filipina}}). Америчке колонијалне власти су током првих деценија 20. века ову земљу звале ''Филипинска острва'' ({{јез-енгл|Philippine Islands}}), што је превод шпанског назива. Од завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] службени назив за ову земљу је ''Република Филипини''.<ref>{{Cite web | url = http://www.quezon.ph/2005/03/28/323/ "The Philippines ''are'' or ''is''?" | title = The Philippines ''are'' or ''is''? | accessdate=07. 09. 2014. | work = Manuel Quezon III | publisher = | date = }}</ref>

Филипини су [[архипелаг]] који обухвата 7.107 острва са површином од око 300.000 km².<ref>{{cite web| url = http://archives.pia.gov.ph/?m=6&subject=philinfo&item=geography| title = General Profile of the Philippines : Geography| publisher = [http://www.pia.gov.ph/ Philippine Information Agency]}}</ref> Једанаест највећих острва заузима 94% површине Филипина. Два највећа острва су [[Лузон]], који се простире на 105.000 km², и [[Минданао]], површине од 95.000 km². Дужина обале је 36.289 km, што Филипине сврстава на пето место на свету.<ref name=CIAfields>Central Intelligence Agency. (2009). [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2060.html "Field Listing :: Coastline"]. Washington, D.C.: Author. Приступљено 2009-11-07.</ref> Филипински архипелаг је смештен између 116° 40', и 126° 34' ИГД и 4° 40' и 21° 10' СГШ. Према истоку се граничи са [[Филипинско море|Филипинским]], према западу са [[Јужнокинеско море|Јужнокинеским]] а према југу са [[Селебеско море|Селебеским морем]]. Острво [[Борнео]] је смештено неколико стотина километара југозападно, док се [[Тајван]] налази северно од филипинског архипелага. [[Молучка острва|Молучка]] и острва [[Сулавеси]] налазе се јужно и југозападно, док се [[Палау]] налази источно од Филипина.<ref name="About">[http://www.gov.ph/ The Official Government Portal of the Republic of the Philippines]</ref>

С обзиром да се налазе у Ватреном појасу Пацифика на Филипинима је честа сеизмичка и вулканска активност. Плато Бенам у Филипинском мору је подводни регион захваћен процесом тектонске [[Субдукција|субдукције]].<ref name="CLCS submissions">{{cite web | url = http://www.un.org/Depts/los/clcs_new/commission_submissions.htm | title = Submissions, through the Secretary-General of the United Nations, to the Commission on the Limits of the Continental Shelf, pursuant to article 76, paragraph 8, of the United Nations Convention on the Law of the Sea of 10 December 1982 | publisher = United Nations Commission on the Limits of the Continental Shelf | date = 28. 5. 2009. | accessdate=05. 11. 2014.}}</ref> Архипелаг дневно погоди око двадесет углавном слабијих земљотреса. Последњи озбиљнији земљотрес погодио је Филипине 1990. године на острву Лузон.<ref>La Putt, Juny P. [c. 2003]. [http://www.cityofpines.com/baguioquake/quake.html ''The 1990 Baguio City Earthquake'']. Приступљено 2009-12-20 from [http://www.cityofpines.com/ The City of Baguio] Website.</ref> На Филипинима постоји више активних вулкана као што су [[Мајон]], [[Маунт Пинатубо]], и [[Тал (вулкан)|Тал]]. Ерупција Маунт Пинатуба у јуну 1991. била је друга највећа ерупција на свету у двадесетом веку.<ref name = Pinatubo1991>

{{cite web | author = Newhall, Chris, James W. Hendley II, and Peter H. Stauffer.

{{cite news | author = Greenlees, Donald. | title = Miners shun mineral wealth of the Philippines| url = http://www.nytimes.com/2008/05/14/business/worldbusiness/14iht-mine.1.12876764.html | newspaper = The New York Times | date = 14. 5. 2008.

| accessdate=05. 11. 2014.}}</ref> Такође, поседују значајне резерве [[никл]]а, [[хромит]]а, и [[цинк]]а. Међутим, због лошег газдовања, велике густине становништва, као и бриге за очување животне средине, ова рудна богатства су углавном неискоришћена.<ref name="NYTimesMiners" /> Поред руда, захваљујући вулканском земљишту, земља обилује [[Geotermalna energija|геотермалном енергијом]]. Филипини су, после Сједињених Држава, други произвођач геотермалне енергије на свету, па тако помоћу ње обезбеђују 18% електричне енергије.<ref>{{Cite news | url = http://www.nytimes.com/2008/06/29/business/worldbusiness/29iht-energy.1.14068397.html | author = Davies, Ed and Karen Lema. | title = Pricey oil makes geothermal projects more attractive for Indonesia and the Philippines | newspaper = [[Њујорк тајмс|The New York Times]] | date = 29. 6. 2008. | accessdate=05. 11. 2014.}}</ref>

Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. На филипинском архипелагу присутна су три годишња доба: ''таг-инит'' или ''таг-арав'' је суво и веома топло годишње доба које траје од марта до маја; кишна сезона је од јуна до новембра; а ''таг-ламиг'', хладно и суво годишње доба траје од децембра до фебруара. Од маја до октобра југозапад архипелага је изложен монсуну познатом као Хабагат, док је на североистоку од новембра до априла присутан монсун Амихан.<ref name="klima">{{Cite web | url = http://countrystudies.us/philippines/32.htm | title = Climate | accessdate = 17. 12. 2014. | work = Philippines: A Country Study | publisher = U.S. Library of Congress}}</ref> Температура се креће у распону од 21 до 32&nbsp;°C мада може да буде и знатно виша или нижа у зависности од годишњег доба. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији мај.<ref>{{Cite web | url = http://www.lonelyplanet.com/philippines/weather | title = Weather | accessdate = 17. 12. 2014. | publisher = lonelyplanet.com}}</ref>

С обзиром да се Филипини налазе у средишту тајфунског појаса највећи део архипелага изложен је у периоду од јула до октобра бујичним кишама и пљусковима праћеним грмљавином.<ref name="klima" /> Годишње филипински архипелаг погоди око деветнаест [[тајфун]]а а осам до девет причини већу материјалну штету.<ref name="PagasaWMO">{{cite journal | url = http://www.typhooncommittee.org/41st/docs/TC2_MemberReport2008_PHILIPPINES1.pdf | author = Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration (PAGASA). | title = Member Report to the ESCAP/WMO Typhoon Committee, 41st Session | date = January 2009

| accessdate = 17. 12. 2014.}}</ref> Годишња количина падавина креће се од 5000 мм у планинским областима на истоку архипелага до мање од 1000 мм у неким долинама.<ref name="klima" /> Најснажнији забележени тропски циклон погодио је филипински архипелаг током јула 1911. када је за 24 сата у Багију пало 1168 литара кише.<ref name="bag"/> Багјо је локални израз на Филипинима за изузетно снажне тропске циклоне.<ref name="bag">{{Cite web | url = http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=b&p=4 Baguio | title = Glossary of Meteorology | accessdate = 17. 12. 2014. | publisher = American Meteorogical Society | archive-url = https://web.archive.org/web/20110806033738/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=b&p=4 | archive-date=06. 08. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref>

На основу анализе људских костију пронађених у пећини Каљао дошло се до закључка да су први људи на Филипинима живели пре 67.000 година.<ref>{{cite news | url = http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/philippines/7924538/Archaeologists-unearth-67000-year-old-human-bone-in-Philippines.html | title = Archaeologists unearth 67000-year-old human bone in Philippines | date=04. 08. 2010. | accessdate=04. 08. 2010. | location = London | work = The Daily Telegraph | first = Barney | last = Henderson}}</ref> Претходна теорија, заснована на фосилним остацима Табонског човека са Палавана, указивала је да су људи на филипинском архипелагу били присутни 24.000 година.{{sfn|Fox|1970|p = 44}}{{sfn|Scott|1984|p = 15}} [[Негрити]] су један од најстаријих народа на архипелагу али се не зна поуздано од када ту живе.{{sfn|Scott|1984|p = 138}} О пореклу древних Филипинаца постоји неколико супротстављених теорија. Најшире је прихваћена претпоставка да су аустронезијски народи почели да долазе на Филипине око 4000 година пре нове ере.<ref name="solheim">{{Cite book | url = http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080803020434/http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archivedate=03. 08. 2008. | title = Origins of the Filipinos and Their Languages | last = Solheim| first = Wilhelm G., II. | date = January 2006 | accessdate = 27. 8. 2009.}}</ref><ref>Mijares, Armand Salvador B. (2006). [http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 The Early Austronesian Migration To Luzon: Perspectives From The Peñablanca Cave Sites] {{Wayback|url=http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 |date=20130823055847 }}. ''Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association'' '''26''': 72–78.</ref>

Иако су неке племенске заједнице остале изоловане постоји већи број оних које су прерасле у праве државе развивши обимну трговину са народима источне и јужне Азије, тј. са Индијом, Кином, Јапаном и појединим аустронезијским острвима.<ref name="autogenerated3">{{cite web| title = Timeline of history| url = http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| accessdate=09. 10. 2009.| archive-url = https://web.archive.org/web/20091123061819/http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| archive-date = 23. 11. 2009| dead-url = yes| df = }}</ref> У првом миленијуму у приобалном подручју настају кнежевине које временом прерастају у поморске државе

У њима су се налазили ''барангаји'', села или градови са високим степеном аутономије. Ове поморске државе биле су или независне или у савезништву са већим малајским, кинеским или индијским државама.<ref name="Legarda, Benito, Jr. 2001 40">{{Cite journal | last = Legarda| first = Benito, Jr. | journal = Kinaadman (Wisdom) A Journal of the Southern Philippines | title = Cultural Landmarks and their Interactions with Economic Factors in the Second Millennium in the Philippines | volume = 23 | year = 2001| ref = harv| pages = 40}}</ref> На пример, поглавица Пути владао је [[Конфедерација Мађа-ас|Конфедерацијом Мађа-ас]] након што је од поглавице племена Ати, Марикуде, купио његове области.{{sfn|Scott|1984|p = 74}} Мађа-ас је основан на острву Панај. Поред ове државе постојао је и Раџанат Бутуан, који је славу стекао за време владавине раџе Сри Бата Шаџа, као и Краљевина Тондо, под управом династије Лакандула,{{sfn|Ring|1996|p=565-569}}{{sfn|Zaide|1957|p = 42}} и Раџанат Себу,<ref>Zhang Xie. (на кинеском). ''Dong Xi Yang Kao'' [''A Study of the Eastern and Western Oceans''] ''[http://www.lib.kobe-u.ac.jp/directory/sumita/5A-161/volume05.html Volume 5]''. {{page| year = 1618| isbn = 978-7-5325-1593-6| pages = }} MID 00024687. Приступљено 2009-12-18.</ref> предвођен Раџамудом Сри Лумајем. Треба споменути и кинеско краљевство Маји, на челу са Гат Са Ли-ханом и Султанат Сулу, који је пре исламизације, такође био под управом Индуса на челу са раџом Сипадом старијим.{{sfn|Ibrahim|1985|p = 51}} У овом раздобљу настали су велики филипински епови: Хинилавод, Даранган и Бјаг Ни Лам-Анг.<ref>{{cite web | url = http://ph.news.yahoo.com/blogs/the-inbox/filipino-epic-labaw-donggon-comes-life-111820526.html?.tsrc=yahoo | title=Filipino epic comes to life}}</ref>

{{sfn|Halili|2004|p = 119-120}}{{sfn|De Borja|2005|p = 81-83}} У 19. веку филипинске луке су постале доступне бродовима из других земаља а у филипинском друштву дошло је до значајних промена. Многи Шпанци рођени на Филипинима, тзв. креоли, и они из мешовитих бракова су се обогатили. Поред тога прилив досељеника из Латинске Америке довео је до преузимања руководећих позиција које су традиционално имали Шпанци рођени на Иберијском полуострву. Револуционарне идеје су се такође шириле архипелагом. Незадовољство креола довело је 1872. до побуне у Кавитеу, што је био увод у Филипинску револуцију.<ref name="Cavite Mutiny">Nuguid, Nati. (1972). [http://stuartxchange.com/CaviteMutiny.html "The Cavite Mutiny"]. in Mary R. Tagle. ''12 Events that Have Influenced Philippine History''. [Manila]: National Media Production Center. Приступљено 2009-12-20 from [http://stuartxchange.com/ StuartXchange Website].</ref><ref name="ReferenceB">Nick Joaquin. ''A Question of Heroes''.</ref><ref name=RichardsonBonifacio>{{cite web | url = http://kasaysayan-kkk.info/docs.ab.240497.jn.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130115200707/http://kasaysayan-kkk.info/docs.ab.240497.jn.htm| archivedate = 15. 1. 2013.| title = Andrés Bonifacio Letter to Julio Nakpil, April 24, 1897 | work = [http://kasaysayan-kkk.info/default.template.0407.htm Documents of the Katipunan] | last = Richardson| first = Jim. | date = January 2006 | accessdate = 19. 12. 2009.}}</ref>

Споразумом у Паризу из 1898. Филипинска острва је Шпанија уступила Сједињеним Државама за двадесет милиона долара.<ref>{{harvnb|Feuer|2002|pp=}}</ref> Када је постало јасно да САД неће признати Прву Филипинску Републику избио је [[Филипинско-амерички рат]]. Филипинци су поражени а архипелагом је почела да управља Острвска влада Филипинских острва ({{јез-енгл|Insular Government of the Philippine Islands}}).<ref>{{Cite web | url = http://www3.wooster.edu/history/jgates/pdfs/3.pdf | title = The Pacification of the Philippines | accessdate = 19. 9. 2014. | work = Gates, John M. | publisher = U.S. Air

Force Academy | archive-url = https://web.archive.org/web/20131014202249/http://www3.wooster.edu/history/jgates/pdfs/3.pdf | archive-date = 14. 10. 2013 | dead-url = yes | df = }}</ref> Након завршетка рата Американци су се обрачунали са државама насталим распадом Прве Филипинске Републике: [[Султанат Сулу|Султанатом Сулу]], [[Тагалошка Република|Тагалошком Републиком]], [[Република Негрос|Републиком Негрос]], и [[Република Замбоанга|Републиком Замбоанга]].<ref name=Bates>{{cite web| url = http://www.philippineupdate.com/Bates.htm | title = The Bates Treaty | first = Madge

| last = Kho| publisher = PhilippineUpdate.com | accessdate = 19. 9. 2014.}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.zamboanga.com/history/republic_of_zamboanga.html | title = History of The Republic of Zamboanga (May 1899 – March 1903) | date = 18. 7. 2009. | publisher = Zamboanga | archiveurl = https://www.webcitation.org/5rfy8a79R?url=http://www.zamboanga.com/history/republic_of_zamboanga.html | archivedate=02. 08. 2010 | accessdate = 19. 9. 2014. | dead-url = yes | df = }}</ref> У овом раздобљу филипинска култура је процветала, посебно кинематографија и књижевност.{{sfn|Armes|1987|p = 152}}<ref>{{Cite web | url = http://su.diva-portal.org/smash/get/diva2:200615/FULLTEXT01.pdf | title = The Role of José Nepomuceno in the Philippine Society: What language did his silent film speak? | accessdate = 19. 9. 2014. | work = | publisher = Stockholm University Publications}}</ref> [[Данијел Бернам]] је направио урбанистички план Маниле чиме је омогућена њена каснија трансформација у модеран град.{{sfn|Moore|1921|p=162}}

Филипини су 1935. добили статус комонвелта на челу са Мануелом Кезоном као председником. Кезон је заслужан за увођење филипинског као националног језика, давање права гласа женама, и аграрну реформу.<ref name="ReferenceA">Molina, Antonio.'' The Philippines: Through the centuries''. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.</ref><ref name="Manapat, Carlos 2010">Manapat, Carlos, et al.'' Economics, Taxation, and Agrarian Reform''. Quezon City: C&E Pub., 2010.Print.</ref> Планове за независност је током наредне деценије прекинуо Други светски рат и јапанска окупација архипелага. Јапанци су подржали марионетску Другу Филипинску Републику на чијем челу је био [[Хосе П. Лаурел]]. Током јапанске окупације почињени су бројни злочини, међу којима се истичу [[Батански марш смрти]] и [[масакр у Манили]]. Филипини су ослобођени након [[Битка за Манилу (1945)|битке за Манилу]] 1945. године.<ref>{{Cite web | url = http://users.erols.com/mwhite28/battles.htm | title = Manila "Death Tolls for the Man-made Megadeaths of the 20th Century" | accessdate = 19. 9. 2014. | work = White, Matthew}}</ref> Мануел Кезон је умро 1944. у егзилу у Сједињеним Државама а наследио га је Серхио Осмења. Процењује се да је током Другог светског рата погинуло више од милион Филипинаца.{{sfn|Rottman|2002|p=318}}<ref>{{cite web| url = http://www.encyclopedia.com/doc/1E1-Cebu.html

Филипини су један од оснивача Уједињених нација.<ref>{{cite web| url=http://www.un.org/depts/dhl/unms/founders.shtml| title=Founding Member States| publisher=United Nations}}</ref> Потпуну независност су стекли 4. јула 1946. када су их признале Сједињене Државе, током председавања [[Мануел Рохас|Мануела Рохаса]]. До половине педесетих година 20. века, филипинске власти су се обрачунавале са припадницима комунистичке организације [[Хукбалахап]].{{sfn|Goodwin|2001|p=119}} Њихова побуна угушена је током владавине [[Рамон Магсајсај|Рамона Магсајсаја]], наследника [[Елпидио Кирино|Елпидија Кирина]].<ref name="Molina, Antonio 1961">Molina, Antonio. ''The Philippines: Through the centuries''. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.</ref><ref>Carlos P. Romulo and Marvin M. Gray, The Magsaysay Story (1956), is a full-length biography</ref> Након Магсајсаја на власт је дошао [[Карлос П. Гарсија]]. Он је започео спровођење економских мера под именом ''Filipino First Policy'', које је наставио [[Диосдадо Макапагал]]. Макапагал је водио спор са Малезијом око територије на северном Борнеу.<ref>{{Cite web | url = http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | title = Reviving Malay Connections in Southeast Asia | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20120415034823/http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | archive-date = 15. 04. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref>{{sfn|Weatherbee|2005|p=68-69}}

На председничким изборима 1965. Макапагал је поражен од [[Фердинанд Маркос|Фердинанда Маркоса]]. Маркос је на почетку свог мандата започео бројне јавне радове али је и оптужен за масовну корупцију.<ref>{{Cite web | url = http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-21022457 | title = What happened to the Marcos fortune? | accessdate = 20. 9. 2014. | work = BBC News | publisher = | date = 24. 1. 2013.}}</ref> Велика друштвена превирања, до којих је дошло крајем његовог председничког мандата, Маркос је искористио за увођење ванредног стања. Овај период његове владавине обележила је политичка репресија, цензура, и кршење људских права. Између осталог, његов режим остао је упамћен и по екстравагантном животу владајуће клике док је већина Филипинаца живела у сиромаштву.{{sfn|Tarling|2000|p=293}} Његов највећи противник, и вођа опозиције, [[Бенигно Акино млађи]], убијен је 21. августа 1983. на Међународном аеродрому у Манили. Под притиском је 1986. пристао да распише изборе на којима је опозицију предводила [[Коразон Акино]], удовица Бенигна Акина млађег.{{sfn|Chandler|1987|p=431-442}} Маркос је проглашен победником али је због лажирања гласања дошло до ''Револуције народне снаге''. То је имало за последицу бег Маркоса и његових сарадника из земље и постављање Коразон Акино на место председника државе.{{sfn|Chandler|1987|p=431-442}}{{sfn|Osborne|2004|p=235-241}}

Након свргавања Маркоса започео је повратак демократији и реформа друштва. То је отежавао висок спољни дуг, корупција на највишем нивоу, више покушаја пуча, природне непогоде, стална претња од комунистичких герилаца,<ref>{{Cite web | url = http://www.philstar.com/headlines/2013/05/06/939112/govt-drafts-new-framework-guide-peace-talks-leftist-rebels | title = Gov't drafts new framework to guide peace talks with leftist rebels | accessdate = 20. 9. 2014. | work = | publisher = Philippine Star | date=06. 05. 2013.}}</ref> и оружани сукоб са сепаратистима.<ref>{{cite web | url = http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | title = RP terror campaign cost lives of 11 US, 572 RP soldiers—military | last = Alipala | first = Julie | date=02. 10. 2010. | publisher = Philippine Daily Inquirer | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150222074324/http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | archive-date = 22. 02. 2015 | dead-url = yes | df = }}</ref> Америчке трупе су 1992. окончале присуство на Филипинима. Током владавине [[Фидел В. Рамос|Фидела В. Рамоса]], изабраног 1992. године, филипинска економија се сврстала међу тзв. ''азијске тигрове'', са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6%.{{sfn|Pempel|1999|p=163}} Међутим, помаке у економији и на пољу политике, као што је мировни споразум са [[Национални ослободилачки фронт Моро|Националним ослободилачким фронтом Моро]],<ref name="lastlaugh">{{cite news | first = Edward A.| last = Gargan| title = Last Laugh for the Philippines; Onetime Joke Economy Avoids Much of Asia's Turmoil | url = http://www.nytimes.com/1997/12/11/business/last-laugh-for-philippines-onetime-joke-economy-avoids-much-asia-s-turmoil.html | newspaper = New York Times | date = 11. 12. 1997. | accessdate = 25. 1. 2008.}}</ref> поништила је финансијска криза у источној Азији 1997. године.<ref name=AFC-NA-14>{{cite web| first Taylan = | last = Yenilmez| title = Analyzing Systemic Risk with Financial Networks During a Financial Crash| work = | url = http://www.fma.org/JAF2011/Papers/bsty-2010.pdf| publisher = | accessdate=08. 03. 2014.| archive-url = https://www.webcitation.org/6NugDdDGw?url=http://www.fma.org/JAF2011/Papers/bsty-2010.pdf| archive-date=08. 03. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref>

Рамосов наследник, [[Џозеф Естрада]], преузео је дужност у јуну 1998. године. Привреда је већ током прве године његовог мандата остварила раст.<ref>{{cite web| url = http://www.bsp.gov.ph/publications/speeches.asp?id=195&yr=2000| title = THE PHILIPPINES: CONSOLIDATING ECONOMIC GROWTH| publisher = Bangko Sentral ng Pilipinas | date = 13. 3. 2000.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref> Влада је у марту 2000. објавила рат против [[Исламски ослободилачки покрет Моро|Исламског ослободилачког покрета Моро]].<ref>{{cite web| url = http://hdn.org.ph/speech-of-former-president-estrada-on-the-grp-moro-conflict/| title = Speech of Former President Estrada on the GRP-MORO Conflict| publisher = Philippine Human Development Network | date = 18. 9. 2008.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://english.peopledaily.com.cn/english/200007/10/eng20000710_45067.html| title = Philippine Military Takes Moro Headquarters| publisher = People's Daily | date = 10. 7. 2000.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref>

Током деветогодишње владавине Глорије Аројо, филипинска привреда је остварила раст и успела да избегне рецесију.{{sfn|Canlas|2011|p=107}} На изборима 2010. победио је [[Бенигно Акино III]] и постао петнаести филипински председник. Његова администрација ради на стварању аутономног политичког ентитета Бангсамора, који ће заменити Аутономни регион у Муслиманском Минданау.<ref>{{cite web| author = gov.ph | url = http://www.gov.ph/2012/10/15/speech-of-president-aquino-during-the-signing-of-the-gph-milf-framework-agreement-october-15-2012/%20 | title = Speech of President Benigno Aquino III during the signing of the Framework Agreement on the Bangsamoro | publisher = Gov.ph | year = 2012| accessdate=03. 03. 2014.}}</ref> Поред тога, суочава се са несугласицама око територије на северном Борнеу и у Јужнокинеском мору.<ref>{{cite web | url = http://www.pca-cpa.org/showpage.asp?pag_id=1529 | title = The Republic of the Philippines v. The People's Republic of China | publisher = Pca-cpa.org | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150627074930/http://www.pca-cpa.org/showpage.asp?pag_id=1529 | archive-date = 27. 06. 2015 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.gmanetwork.com/news/story/305570/news/nation/itlos-completes-five-man-tribunal-that-will-hear-phl-case-vs-china | title = ITLOS completes five-man tribunal that will hear PHL case vs. China | first = Michaela | last = Del Cappar | work = GMA News One| date = 25. 4. 2013. | accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref><ref name="SultanObjective">{{cite news | last = Frialde| first=Mike | url=http://www.philstar.com/headlines/2013/02/23/912045/sultanate-sulu-wants-sabah-returned-phl | title=Sultanate of Sulu wants Sabah returned to Phl | date = 23. 2. 2013. | work=The Philippine Star | accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref> Привреда Филипина последњих година бележи високе стопе раста, који је 2013. износио 7,2%.<ref>{{cite web| url = http://www.philstar.com/business/2014/01/30/1284723/philippine-economy-expands-7.2-2013| title = Philippine economy expands 7,2 % in 2013| publisher = Philippine Star| date = 30. 1. 2014.| accessdate = 20. 9. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20141022175954/http://www.philstar.com/business/2014/01/30/1284723/philippine-economy-expands-7.2-2013| archive-date = 22. 10. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref>

Филипини су демократска република са председничким системом власти.<ref name='US State Department'>{{cite web | url = http://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_999.html#country | title = Country description | accessdate = 24. 1. 2012. | date = January 2012 | work = US State Department Website | publisher = US State Department Website | archive-url = https://web.archive.org/web/20120103095151/http://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_999.html#country | archive-date=03. 01. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> Унитарна су држава са изузетком [[Муслимански Минданао|Аутономног региона Муслимански Минданао]] који је у углавном изузет од надлежности републичке владе. Од [[Фидел В. Рамос|Рамосове]] владавине постоје покушаји да се промени организација власти тако што би држава постала федерализовала.<ref>{{cite journal| url = http://www.inwent.org/ez/articles/077943/index.en.shtml| title = Civil service reform: Whose service?| last = Robles| first = Alan C.| journal = D+C| publisher = Internationale Weiterbildung und Entwicklung [InWEnt]| date = July–August 2008| volume = 49| accessdate = 26. 11. 2014.| pages = 285–289| archive-url = https://web.archive.org/web/20081202113453/http://www.inwent.org/ez/articles/077943/index.en.shtml| archive-date=02. 12. 2008| dead-url = yes| df = }}</ref><ref>{{cite news| author = Bigornia, Amante.

Први попис становништва на Филипинима је спроведен 1877. године када је евидентирано 5.567.685 становника.<ref name="цензус">{{Cite web | url = http://www.nscb.gov.ph/secstat/d_popn.asp | title = Population of the Philippines Census Years 1799 to 2007 | accessdate=06. 11. 2014. | work = | publisher = Republic of the Philippines. National Statistical Coordination Board | date = | archive-url = https://web.archive.org/web/20120704171010/http://www.nscb.gov.ph/secstat/d_popn.asp | archive-date=04. 07. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> Филипини су 2014. постали дванаеста земља на свету са више од сто милиона становника. Процене су да половина становништва живи на острву Лузон. У раздобљу између 1990. и 2000. број становника је растао по годишњој стопи од 2,34%, док је између 2000. и 2010. тај пораст износио 1,9%.<ref name="цензус" /> Мушкарци чине 50,4% а жене 49,6% становништва.<ref name="цензус2">{{Cite web | url = http://pcw.gov.ph/statistics/201405/population-families-and-household-statistics | title = Population, families and household statistics | accessdate = 06. 11. 2014. | work = | publisher = National Statistics Office | date = 13. 5. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20141107033656/http://pcw.gov.ph/statistics/201405/population-families-and-household-statistics | archive-date = 07. 11. 2014 | dead-url = yes | df = }}</ref> Очекивани животни век је 71,7 година; за жене је 73,9 док је за мушкарце 69,5 година.<ref>{{Cite web | url = http://web0.psa.gov.ph/content/life-expectancy-birth-women | title = Life Expectancy at Birth of Women | accessdate = 06. 11. 2014. | work = National Statistics Office | publisher = National Statistics Office | date = 08. 06. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20141107005035/http://web0.psa.gov.ph/content/life-expectancy-birth-women | archive-date = 07. 11. 2014 | dead-url = yes | df = }}</ref> Просечна старост становништва је 23,4 године;<ref name="цензус2" /> особе старије од 18 година чине 60,3% становништва.<ref name="цензус2" /> Око десет милиона Филипинаца живи у иностранству.<ref>{{Cite web | url = http://www.cfo.gov.ph/pdf/statistics/Stock%202010.pdf | title = Stock Estimate of Overseas Filipinos | accessdate=06. 11. 2014. | work = | publisher = Commission on Filipinos Overseas | date = | format = PDF}}</ref>

Шире подручје града [[Манила|Маниле]] је најнасељенија област на Филипинима, док је у светским оквирима овај град на једанаестом месту. Према подацима из 2007. Манила је имала 11.553.427 становника, или 13% укупног становништва државе.<ref name="phcensus">{{cite web | url = http://www.census.gov.ph/data/census2007/index.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120716233046/http://www.census.gov.ph/data/census2007/index.html| archivedate = 16. 7. 2012.| title = Total Population and Annual Population Growth Rates by Region: Population Censuses 1995, 2000, and 2007| author = Republic of the Philippines. National Statistics Office. | date = April 2008 | accessdate=06. 11. 2014.}}</ref> Заједно са предграђима и околним провинцијама ([[Булакан]], [[Кавите]], [[Лагуна (провинција)|Лагуна]], и [[Ризал]]) Манила има двадесет један милион становника.<ref name="phcensus"/>

Друштвени производ ширег подручја Маниле 2009. године је износио 468,4 милијарде [[Филипински пезо|филипинских пезоса]] што представља 33% БДП Филипина.<ref>{{Cite web | url = http://www.nscb.gov.ph/grdp/2008/2008conlev.asp | title = Gross Regional Domestic Products | accessdate=06. 11. 2014. | work = National Statistical Coordination Board | publisher = National Statistical Coordination Board | date = јул 2009. | archive-url = https://web.archive.org/web/20111114091753/http://www.nscb.gov.ph/grdp/2008/2008conlev.asp | archive-date = 14. 11. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref> ''Прајсвотерхаускуперс'' ({{јез-енгл|PricewaterhouseCoopers}}) сврстао је 2011. године Манилу и њену околину на 28. у свету и 2. место у југоисточној Азији по богатству.<ref name="pwc">{{cite web| url=https://www.ukmediacentre.pwc.com/imagelibrary/downloadMedia.ashx?MediaDetailsID=1562| author=Hawksworth, John, Thomas Hoehn and Anmol Tiwari | title=Global City GDP Rankings 2008–2025 | work = UK Economic Outlook November 2009 | publisher = PricewaterhouseCoopers| accessdate = 20. 11. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130531000745/http://www.ukmediacentre.pwc.com/imagelibrary/downloadMedia.ashx?MediaDetailsID=1562| archivedate = 31. 5. 2013.| pages = 20}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last = Feuer| first = A. B.| title = America at War: The Philippines, 1898-1913| url = http://books.google.com/books?id=f-2Qef1JSjsC| year = 2002| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-0-275-96821-2}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Joaquin| first = Nick| title = Culture and History: Occasional Notes on the Process of Philippine Becoming| url = http://books.google.com/books?id=NS1vAAAAMAAJ| year = 1988| publisher = Solar Publishing Corporation| isbn = 978-971-17-0633-3}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Kurlansky| first = Mark| title = The Basque History of the World| url = http://books.google.com/books?id=FRygAwAAQBAJ| year = 1999| publisher = Walker| isbn = 978-0-8027-1349-0| pages = 64}}.

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com.ph/books?id=GpL6jTy1U3AC| title = Diagnosing the Philippine Economy: Toward Inclusive Growth| last = Canlas| first = Dante B., Muhammad Ehsan Khan, Juzhong Zhuang| publisher = Anthem Press| year = 2011| isbn = 978-0-85728-939-1| pages = 107}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080803020434/http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archivedate=03. 08. 2008. | title = Origins of the Filipinos and Their Languages | last = Solheim| first = Wilhelm G., II. | year = 2006| accessdate = 27. 8. 2009.}}

* {{Cite book | ref = harv| | last = Scott| first=William Henry | url = http://books.google.com/?id=15KZU-yMuisC| title = Barangay: Sixteenth-century Philippine Culture and Society | publisher = Ateneo de Manila University Press| year = 1994| pages = [http://books.google.com/books?id=15KZU-yMuisC&pg=PA6 6]| isbn = 971-550-135-4}}

* {{Cite book | ref = harv| | last = Spate| first=Oskar H. K. | url = http://epress.anu.edu.au/spanish_lake/mobile_devices/| chapterurl = http://epress.anu.edu.au/spanish_lake/mobile_devices/ch04s05.html

* {{Cite book | ref = harv| | last = Friis| first=Herman Ralph.| url = http://books.google.com/?id=veuwAAAAIAAJ&cd=5&dq=islas+del+poniente+san+lazaro&q=islas+del+poniente#search_anchor | title = The Pacific Basin: A History of Its Geographical Exploration | publisher = American Geographical Society| year = 1967| pages = 369}}

* {{Cite book | ref = harv| | last = Galang| first=Zoilo| url = http://books.google.com/?id=lt5uAAAAMAAJ&cd=2&dq=islas+del+poniente+san+lazaro&q=islas+del+poniente+#search_anchor | title = Encyclopedia of the Philippines, Volume 15 | publisher = E. Floro | edition = 3rd | year = 1957| pages = 46}}

* {{Cite book | ref = harv| | last = Tarling| first=Nicholas| url = http://books.google.com/?id=jtsMLNmMzbkC&printsec=frontcover#v=onepage&q| title = The Cambridge History of Southeast Asia – Volume One, Part Two – From c. 1500 to c. 1800 | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge, UK | year = 1999| pages = [http://books.google.com/books?id=jtsMLNmMzbkC&pg=PA12&dq=#v=onepage&q&f=false 12] | isbn = 978-0-521-66370-0 }}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=pd6AAAAAMAAJ&q=tabon+man | title = The Tabon Caves: Archaeological Explorations and Excavations on Palawan | last = Fox| first = Robert B. | year = 1970| accessdate = 16. 12. 2009. | publisher = National Museum | asin = B001O7GGNI| pages = 44}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=FSlwAAAAMAAJ&q=pre-mongoloid| title = Prehispanic Source Materials for the Study of Philippine History | last = Scott| first = William Henry| publisher=New Day Publishers | year = 1984| location = Quezon City | isbn = 971-10-0227-2 | pages = 15}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=vWLRxJEU49EC&pg=PA565&dq=#v=onepage&q=| title = International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania | last = Ring| first = Trudy, Robert M. Salkin, and Sharon La Boda. | publisher = Taylor Francis | year = 1996| isbn = 978-1-884964-04-6| accessdate=07. 01. 2010.| pages = 565–569}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=pJYVAQAAIAAJ&q=Kingdom+of+tondo&dq=Kingdom+of+tondo | title = Philippine Political and Cultural History | last = Zaide| first = Gregorio F. | publisher = Philippine Education Co | year = 1957| accessdate=07. 01. 2010.| pages = 42}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Ibrahim| first = Ahmad | last2 = Siddique| first2 = Sharon| last3 = Hussain| first3 = Yasmin| title = Readings on Islam in Southeast Asia | publisher = Institute of Southeast Asian Studies | year = 1985| isbn = 978-9971-988-08-1 | url = http://books.google.com/?id=BeDKqPTeHnUC | pages = [http://books.google.com.ph/books?id=BeDKqPTeHnUC&hl=en&pg=PA51 51]}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Munoz| first = Paul Michel | title = Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula | publisher = Editions Didier Millet | year = 2006| location = Singapore| isbn = 978-981-4155-67-0| pages = 171}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=59PnSwurWj8C&pg=PA18| title = Malay Muslims: The History and Challenge of Resurgent Islam in Southeast Asia| last = McAmis| first = Robert Day| publisher = Wm. B. Eerdmans Publishing| year = 2002| isbn = 978-0-8028-4945-8| accessdate = 18. 9. 2014.| pages = 18–24,53–61}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Agoncillo| first = Teodoro A.| title = History of the Filipino People| edition = 8th| publisher = Garotech Publishing| year = 1990| isbn = 971-8711-06-6| pages = 22}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=gUt5v8ET4QYC&pg=PA119&q=| title = Philippine History | last = Halili| first = Maria Christine N. | publisher = Rex Bookstore | year = 2004| isbn = 971-23-3934-3| accessdate=08. 01. 2010.| pages = 119–120}}

* {{Cite book | ref = harv| url = http://books.google.com/?id=xXpiujH2uOwC&pg=PA81&q=| title = Basques in the Philippines | last = Borja| first = De| author2 = Marciano R. | publisher = University of Nevada Press | year = 2005| isbn = 978-0-87417-590-5| accessdate=08. 01. 2010.| pages = 81–83}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Armes| first=Roy | url = http://books.google.com/books?id=qFDnqIwdr8EC&printsec=frontcover&dq=intitle:Third+intitle:World+intitle:film+intitle:making+intitle:and+intitle:the+intitle:west&hl=en&ei=tXsrTdbEB4H88AbOltD3AQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CDIQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false| title = Third World Film Making and the West | publisher = University of California Press | year = 1987| accessdate = 19. 9. 2014.| pages = 152}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Moore| first=Charles | url = http://books.google.com/books?id=aR7iAAAAMAAJ&pg=PA162| title = Daniel H. Burnham: Planner of Cities | publisher = Houghton Mifflin and Co. | year = 2005| accessdate = 19. 9. 2014.| pages = 162}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Rottman| first = Gordon L. | url = http://books.google.com/books?id=ChyilRml0hcC | title = ''World War 2 Pacific Island Guide – A Geo-Military Study | publisher = Greenwood Press | year = 2002| isbn = 978-0-313-31395-0| accessdate = 19. 9. 2014.| pages = 318}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Zaide| first = Sonia M. | title = The Philippines: A Unique Nation| publisher = All-Nations Publishing Co. | year = 1994| isbn = 971-642-071-4| pages = 354}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Goodwin| first = Jeff | url = http://books.google.com/books?id=VdIFfPqP29IC&pg=PA118&lpg=PA118&dq=huk+rebellion&source=web&ots=a7ZAHcg3tM&sig=RrfKkc2qerafo44P-DFvk72YGlc&hl=en&sa=X&oi=book_result&resnum=10&ct=result#PPA119,M1 | title = No Other Way Out | publisher = Cambridge University Press | year = 2001| isbn = 978-0-521-62948-5 | pages = 119}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Weatherbee| first = Donald E.| last2 = Emmers| first2 = Ralf| last3 = Pangestu| first3 = Mari| last4 = Sebastian| first4 = Leonard C. | title = International relations in Southeast Asia| publisher = Rowman & Littlefield| year = 2005| isbn = 978-0-7425-2842-0| url = http://books.google.com/books?id=4wqEC4jHl9wC&pg=PA68&dq=malaysia+philippines+relations#PPA69,M1| accessdate = 20. 9. 2014.| pages = 68–69}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Tarling| first = Nicholas | url = http://books.google.com/?id=U0trzUvic-8C&pg=PA293&dq=#v=onepage&q= | title = The Cambridge History of Southeast Asia: From World War II to the Present, Volume 4 | publisher = Cambridge University Press | year = 2000| isbn = 978-0-521-66372-4| accessdate = 20. 9. 2014.| pages = 293}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Chandler| first = David P. | url = http://books.google.com/?id=jzUz9lKn6PEC&pg=PA431&dq=#v=onepage&q= | title = In Search of Southeast Asia: A Modern History | last = Chandler| first = David P. and David Joel Steinberg | edition = Revised 2nd | publisher = University of Hawaii Press | year = 1987| isbn = 978-0-8248-1110-5| accessdate=07. 01. 2010.| pages = 431–442}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Osborne| first = Milton E. | url = http://books.google.com/?id=uaFaDUyeCOcC&pg=PA235&dq=#v=onepage&q= | title = Southeast Asia: An Introductory History | last = Osborne| first = Milton E. | publisher = Allen & Unwin | edition = 9th | year = 2004| isbn = 978-1-74114-448-2| accessdate=07. 01. 2010.| pages = 235–241}}

* {{Cite book | ref = harv| first = T. J.| last = Pempel| title = The Politics of the Asian Economic Crisis | url = http://books.google.com.ph/books?id=sTAuUXE_ANsC | isbn = 978-0-8014-8634-0| publisher = Cornell University Press, 1999 | accessdate = 20. 9. 2014. | pages = 163}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Barreveld| first = Dirk J. | title = Philippine President Estada Impeached!: How the President of the World's 13th Most Populous Country Stumbles Over His Mistresses, a Chinese Conspiracy and the Garbage of His Capital| url = http://books.google.com/books?id=K-vfMSL4h-kC| year = 2001| publisher = iUniverse| isbn = 978-0-595-18437-8| pages = [http://books.google.com.ph/books?id=K–vfMSL4h–kC&pg=PA476 476]}}