Александар Пишчевић — разлика између измена

Са 13 година отац га је одвео (1777) на школовање у [[Санкт Петербург|Петербург]]. Стекавши образовање у Инжењеријском кадетском корпусу, Александар се у својој 19. години за сав живот запутио траговима својих предака у војну службу. 1783. био је у Санктпетербуршком драгонском пуку у војсци [[Григориј Потемкин|кнеза Потемкина]] која је освојила [[Крим]] од [[Турци|Турака]] и [[Татари|Татара]] и присајединила га Русији (на Кавказу је у честим контактима са надређеним г. Потемкином којег не треба мијешати са кнезом Потемкином, који живи у исто вријеме). По вољи оца прелази у кавскаску војску 1784. године. Са својим ескадроном учествовао је у опсади и јуришу на турску тврђаву [[Анапа|Анапу]], на обали [[Црно море|Црног мора]], кад је послије продора у град и осјетио задовољство војничке побједе и тријумфа. Ипак, на [[Кавказ]]у је био незадовољан. У Русију, са Кавказа, вратио се нарушеног здравља. Оженио је ћерку дворског савјетника, Србина, Фјодора Платоновича Јуришића, г. Митендорф <ref>{{cite book| last = | first = | authorlink = | title = ИСТОЧНО ОД БЕЧА | year = приступљено 20.2.2017.| url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/istocno-od-beca | publisher = Политикин забавник | location = |id=}}</ref> . С њом је имао ћерку Љубов. Млађи брат му је био [[Иван Семојонович Пишчевић]], полусестра (ћерка оца из првог брака) удовица без потомства г. Сребњицка, сестре Ана (из [[Новомиргород]]а), Надежда и Варвара. Отац му је у тестаменту оставио обавезу да изгради цркву светог Стефана (њихове крсне славе), поред очевог гроба. Умире у 41. години живота, на имању које му је припадало након очеве смрти.

За српску историју је значајан због мемоара ''Мој живот''. У њима о свом поријеклу <ref>{{Cite book| last = Пишчевић| first = Александар| authorlink = | title = Мој живот (1764—1805). стр. 25. и 31. | year = 2003| url = | publisher = Матица српска и Српско-украјинско друштво| location = Нови Сад |id=}}</ref> пише: {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора.}}

Александар Пишчевић на многим мјестима у мемоарима описује своје љубавне авантуре са разним женама. Имао је негативан однос према оцу, родбини <ref>{{Cite book| last = Пишчевић| first = Александар| authorlink = | title = Мој живот (1764—1805). стр. 290. | year = 2003| url = | publisher = Матица српска и Српско-украјинско друштво| location = Нови Сад |id=}}</ref> , Нијемцима...