|
| име = Борис Шапошњиков
| слика = Shaposhnikov1929.jpg
| опис_слике = Борис Шапошњиков 1929. године<ref name="хроно">{{cite web| title = Шапошников Борис Михайлович| url = http://www.hrono.ru/biograf/bio_sh/shaposhnikovbm.php| work = hrono.ru| publisher = Хроно| accessdate = 505. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref>
| надимак =
| датум_рођења = {{датум рођења|1882|10|2}}
| место_рођења = [[Златоуст (град)|Златоуст]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1945|3|26|1882|10|2}}
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]
| род = пешадија
| године_служења = 1901—1945
| битке = [[Први светски рат]]<br />[[Руски грађански рат]]<br />[[Други светски рат]]
| награде = [[Орден Свете Ане]]<br />[[Орден Светог Владимира]]<br />[[Орден Светог Станислава]]<br />[[Орден Лењина]]<br />[[Орден Црвени барјак]]<br />[[Орден Суворова]]<br />[[Орден Црвена застава]]<br />Медаља „XX година Црвене армије“<br />Медаља „За одбрану Москве“
| каснији_рад = „Коњица“<br />„На Висли“<br />„Мозак армије“
}}
'''Борис Михајлович Шапошњиков''' ({{јез-ру|Борис Михайлович Шапошников}}; [[Златоуст (град)|Златоуст]], [[2. октобар]] [[1882]]{{напомена|20. септембра по Јулијанском календару<ref name="стотка" />}} — [[Москва]], [[26. март]] [[1945]]), је био пуковник Царске армије, [[маршал Совјетског Савеза]], начелник Генералштаба [[Црвена армија|Црвене армије]],<ref name="шишов">{{cite web| title = 100 великих казаков Борис Михайлович Шапошников (1882—1945)| url = http://fisechko.ru/100vel/kazakov/91.html| publisher = fisechko.ru| accessdate = 505. 10. 2013| last = Шишов| first = Алексей Васильевич| language = {{ру}}}}</ref><ref name="хроно" /> војни теоретичар<ref name="стотка">{{cite web| title = Шапошников Борис Михайлович| url = http://100.histrf.ru/commanders/shaposhnikov-boris-mikhaylovich/| work = 100.histrf.ru| publisher = Российское военно-историческое общество (РВИО) - 100 великих полководцев| accessdate = 505. 10. 2013| last = М| first = Островский Н..| language = {{ру}}}}</ref>.
== Биографија ==
Рођен је у граду [[Златоуст (град)|Златоусту]], код [[Чељабинск]]а на [[Урал (планина)|Уралу]], пореклом од [[Оренбуршка област|оренбуршких]] [[козаци|козака]].<ref name="шишов" /> Отац Михаило Петровић ({{јез-ру|Михаил Петрович}}), био је најамни радник, а мајка Пелагија ({{јез-ру|Пелагея Кузьминична}}) радила је као учитељица. Имао је млађег брата Јевгенија ({{јез-ру|Евгений}}) и сестру Јулију ({{јез-ру|Юлия}}). Отац је имао још четворо одрасле деце из претходног брака. Породица је најпре живела у Златоусту, а затим се преселила у [[Белебеј]].<ref name='"енциклопедија"'>{{cite web| title = Маршал Советского Союза Борис Михайлович Шапошников| url = http://encyclopedia.mil.ru/encyclopedia/history/more.htm?id=11289979@cmsArticle| work = encyclopedia.mil.ru| publisher = Министерство обороны Российской Федерации| accessdate = 606. 10. 2013| author = Научно-исследовательский институт (военная история), Военная академия Генерального штаба)| language = {{ру}}}}</ref>
Образовање је стекао у [[Красноуфимск]]ој индустријској школи (шест разреда 1893—1899) и Александровској реалној школи (7. разред, 1900) у [[Перм (Русија)|Перму]].<ref name="грвар">{{cite web| title = Русская армия в Великой войне: Картотека проекта - Шапошников Борис Михайлович - ид 781| url = http://www.grwar.ru/persons/persons.html?id=781| work = grwar.ru| accessdate = 606. 10. 2013| last = Likhotvorik| first = Alexey| date = 30. 7. 2013. | language = {{ру}}}}</ref> За војну службу се одлучио зато јер је била бесплатна, како својим школовањем не би оптерећивао родитеље.<ref name='"енциклопедија"' /> У војну службу је ступио [[29. август]]а [[1901]].<ref name="грвар" /> Завршио је војну академију у Москви 1903. године. Официрску службу започео је у [[Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Туркестанској]] војној области, а затим наставио у пограничној Варшавској војној области. Дипломирао је на Николајевској генералштабној академији [[1910]].<ref name="шишов" /> У [[Први светски рат|Првом светском рату од 1914—1918]] налазио се на штабној дужности. Од октобра 1917. године стекао је чин [[пуковник]]а, а у децембру исте године нашао се на челу Кавкаске гренадирске дивизије. Два месеца после демобилизације царске армије, са жељом да настави своју војну каријеру, у мају 1918. се придружио [[Црвена армија|Црвеној армији]]. Током [[Руски грађански рат|Грађанског рата у Русији]], у годинама 1918—1922. обављао је више дужности у Врховном војном савету,<ref name="хроно" /> и као шеф обавештајног одељења, да би касније постао шеф операција на терену.<ref name="стотка" />
По завршетку Грађанског рата [[1921]]. године, постао је помоћник начелника штаба Црвене армије. У периоду између 1925—1928 командовао је трупама Лењинградског и Московског војног округа, а наредне три године био је начелник Генералштаба Црвене армије<ref name="шишов" />. У 1930. се придружио [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичкој партији (бољшевика)]].<ref name="стотка" /> У јануару 1930. Револуционарни војни савет усвојио резолуцију о стварању јединственог штаба Црвене армије, а централизација Генералштаба је настављена све до 1935. Борис је био један од војних лидера, који је јасно схватио потребу да командно особље чини језгро војске, бринуо се о њиховом образовању и обуци.<ref name='"енциклопедија"' />
Године 1937 изабран је за посланика [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног Совјета СССР]]. У јуну исте године налазио се у Специјалном већу, које је осудило на смрт [[Михаил Тухачевски|Михаила Тухачевског]], Јона Еманулиовича Јакира ({{јез-ру|Иона Эммануилович Якир}}), Јеронима Уборевича ({{јез-ру|Иероним Петрович Уборевич}}) и других војних челника, као „непријатеље народа“. Он сам, један је од ретких официра царске војске, који је преживео „[[Велика чистка|чистку]]“. Једина је особа из [[Јосиф Стаљин|Стаљиновог]] окружења, коме се генерални секретар обраћао по имену и [[патроним]]у. Крајем [[1930е|1930-их]] година постао је један од главних Стаљинових саветника за војна питања.<ref name="хроно" />
Чин маршала Совјетског Савеза додељен му је 7. маја [[1940]]. године.<ref name="шишов" /><ref name="стотка" /><ref>{{cite web| title = Шапошников Борис Михайлович 20.09.(2.10.)1882–26.03.1945| url = http://marshalu.com/BIOS/Shaposhnikov.html| work = marshalu.com| publisher = Маршалы и Адмиралы Флота Советского Союза| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}} {{ен}}| archive-url = https://web.archive.org/web/20131010193227/http://marshalu.com/BIOS/Shaposhnikov.html| archive-date = 10. 10. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref>
[[Други светски рат|Отаџбински рат 1941—1945]], започео је као начелник штаба западног правца, да би после тога био поново постављен за начелника Генералштаба. Учествовао је у развоју стратегије за низ кључних операција совјетских снага, у периоду између 1941—1942, као нпр. у [[битка код Смоленска (1941)|бици за Смоленск]], и зимској контраофанзиви у [[Битка за Москву|бици за Москву]].<ref name="шишов" />
== Дела ==
По мишљењу маршала [[Георгиј Жуков|Жукова]] био је један од [[Руси|руских]] војних научника, који је у оперативним и стратешким питањима најбоље комбиновао теоријско знање, са великим практичним искуством. Аутор је војно-теоријских и војно-историјских научних радова. У књизи „Коњица“ ({{јез-ру|Конница}}), која је објављена 1923. године изложио је своја искуства у борбеним активностима у Првом светском , као и у Грађанском рату. Војно-историјску студију „На [[Висла (град)|Висли]]“ ({{јез-ру|На Висле}}) о [[Пољско-совјетски рат|Совјетско-пољском рату]] током 1920, објавио је 1924. године. Објавио је „Мозак аримије“ ({{јез-ру|Мозг армии}}<ref>{{cite web| title = Мозг армии| url = http://militera.lib.ru/science/shaposhnikov1/index.html| work = militera.lib.ru| publisher = Военная литература| accessdate = 606. 10. 2013| author = Шапошников, Борис Михайлович| language = {{ру}}| year = 1927-1929}}</ref> ) у три књиге, које се сматра његовим животним делом. Прву књигу је објавио 1927, а друге две 1929. године.<ref name='"енциклопедија"' /> Обрадио је карактеристике модерног ратовања и улогу Генералштаба<ref name="шишов" /> у постављању циљева и стратегије оружаних снага у рату и у миру.<ref name="стотка" />
„Битка за Москву. Московска операција Западног фронта 16. новембра 1941—31. јанара 1942“ је обимна студија о опрецијама око одбране Москве, коју је спремао Генералштаб Цвене армија. Састоји се од фотоалбума, бројне литературе од [[есеј]]а до научних [[монографија]]. Студију је објавило војноиздавачко предузеће, под ознаком поверљиво 1943. године.<ref>{{cite web| title = Битва за Москву. Московская операция Западного фронта 16 ноября 1941 г. – 31 января 1942 г| url = http://coollib.com/b/64797| work = coollib.com| accessdate = 606. 10. 2013| last = Шапошников| first = Борис Михайлович| language = {{ру}}| year = 2006}}</ref>
Својим радовима дао је велики допринос развоју војне науке.<ref name="хроно" />
Његови [[мемоари]] о детињству, младости, војној служби од 1901. године, па све до завршетка маневарских операција у Првом светском рату ({{јез-ру|„Воспоминания“}}), објављени су 1974. године.<ref>{{cite web| title = Воспоминания| url = http://militera.lib.ru/memo/russian/shaposhnikov/index.html| work = militera.lib.ru/| publisher = Воениздат| accessdate = 606. 10. 2013| publisher = Военная литература| author = Шапошников, Борис Михайлович| language = {{ру}}| year = 1974}}</ref>
== Одликовања ==
[[Датотека:Marshal_of_the_USSR_1982_CPA.jpg|мини|десно|100п|Поштанска маркица из серије „Совјетски војни лидери“, издата 1982]]
У царској Русији одликован је Орденом Св. Ане четвртог степена (26.10.1914), трећег степана с мечевима и лентом (1915), другог степена с мечевима (1.11.1916), Орденом Св. Владимира четвртог степена с мечевима и лентом (02.11.1914), као и Орденом Св. Станислава трећег степена с мачевима и лентом (22.07.1916) и другог степена с мачевима (27.02.1915).<ref>{{cite web| title = Энциклопедия: Шапошников Борис Михайлович| url = http://encyclopedia.mil.ru/encyclopedia/history_department/more.htmѕ?id=11588187@SD_Employee| work = encyclopedia.mil.ru| publisher = Министерство обороны Российской Федерации| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="грвар" />
У социјалистичкој Русији био је врло цењен. Награђен је [[Орден Лењина|Орденом Лењина]] (1939, 1942, 1945), Орденом Црвеног барјака (1921, 1944), [[Орден Суворова|Орденом Суворова]] првог реда (1944), Орденом Црвне звезде (1934, 1938), медаљом „XX година Црвене армије“ (1938) и медаљом „За Одбрану Москве“ (1945).<ref name="шишов" /><ref name='"енциклопедија"' /><ref name="грвар" />
Улице у Москви (до 1992<ref>{{cite web| title = Словарь улиц Москвы| url = http://www.gramota.ru/spravka/moscow/?page=11&alpha=%CA| work = gramota.ru| publisher = Справочно-информационный портал| accessdate = 606. 10. 2013| quote = Колымажный переулок, до 1992 г. улица Маршала Шапошникова, до 1962 г. Антипьевский переулок}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>), Златоусту<ref name='"енциклопедија"' /><ref>{{cite web| title = История парадокса имени маршала Шапошникова| url = http://armyreporter-ru.livejournal.com/164535.html| work = armyreporter-ru.livejournal.com| accessdate = 606. 10. 2013| date = 202. 10. 2012| language = {{ру}}}}</ref> и другим градовима Русије (Белебеј<ref>{{cite web| title = Б. М. Шапошников| url = http://belebey.ru/article/detail.php?ID=1964| work = belebey.ru| publisher = Портал города Белебея обязательна| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref>, [[Иркутск]],<ref>{{cite web| title = Улица имени Маршала Б. М. Шапошникова| url = http://www.cbs.irkutsk.ru/street040.htm| work = cbs.irkutsk.ru/| publisher = Центральная библиотечная система города Иркуткса| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}| archive-url = https://web.archive.org/web/20131211020546/http://cbs.irkutsk.ru/street040.htm| archive-date = 11. 12. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref> [[Солнечногорск]],<ref>{{cite web| title = Интересные факты (названия улиц)| url = город-под-солнцем.рф/archives/7262| work = город-под-солнцем.рф| publisher = сайт, посвященный жизни Солнечногорска| accessdate = 606. 10. 2013| last = Гончаров| first = Иннокентий| language = {{ру}}| date = 101. 303. 2013| quote = Улица Шапошникова. Улица идёт от первой проходной. Названа она так в честь Маршала Советского Союза Б. М. Шапошникова.}}</ref> [[Вороњеж]],<ref>{{cite web| title = Территориальная подсудность| url = http://leninsky6.vrn.msudrf.ru/modules.php?name=terr| work = leninsky6.vrn.msudrf.ru| publisher = Судебный участок №6 мирового судьи Ленинского района г. Воронежа| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref> [[Нижњи Новгород]],<ref>{{cite web| title = Депутаты городской думи| url = http://www.gorduma.nnov.ru/index.php?id=1912| work = http://www.gorduma.nnov.ru/index.php?id=1912| publisher = Городская Дума Нижнего Новгорода| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref> [[Новосибирск]],<ref>{{cite web| title = Город Новосибирск - 630000 - улицы Ш-Щ| url = http://ruspostindex.ru/54/5.html| work = ruspostindex.ru| publisher = Почтовые Индексы России| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref> [[Чељабинск]],<ref>{{cite web| title = Улицы Челябинска - Ш| url = http://gorodcheliabinsk.ru/ulicy-cheliabinska.html| work = gorodcheliabinsk.ru| publisher = Город Челябинск| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}| date = 606. 10. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20130928081008/http://gorodcheliabinsk.ru/ulicy-cheliabinska.html| archive-date = 28. 09. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref> [[Волгоград]]<ref>{{cite web| title = Волгоградская область - Город Волгоград - 400000 - улицы Ш-Щ| url = http://ruspostindex.ru/34/4.html| work = ruspostindex.ru| publisher = Почтовые индексы| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref>), [[Украјина|Украијини]] ([[Горловка]],<ref>{{cite web| title = Стройматериалы| url = http://gorlovchane.ru/telefonnyj-sprav/strojmaterialy/| work = gorlovchane.ru| publisher = Все о Горловке| accessdate = 606. 10. 2013| location = {{ру}}| archive-url = https://web.archive.org/web/20140315053729/http://gorlovchane.ru/telefonnyj-sprav/strojmaterialy/| archive-date = 15. 03. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref><ref>{{cite web| title = В Горловке проводится самый масштабный ремонт дорог за весь период Независмости| url = http://donetskie.com/novosti/2013/07/24/v-gorlovke-provoditsya-samyy-masshtabnyy-remont-dorog-za-ves-period-nezavismosti| work = donetskie.com| publisher = Донецкие вести| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}| archive-url = https://web.archive.org/web/20140315051110/http://donetskie.com/novosti/2013/07/24/v-gorlovke-provoditsya-samyy-masshtabnyy-remont-dorog-za-ves-period-nezavismosti| archive-date = 15. 03. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref> [[Доњецк]],<ref>{{cite web| title = Донецк Шапошникова ул.| url = http://www.dimdom.dn.ua/карта/Украина/город_Донецк/улица_Шапошникова%20ул.| work = dimdom.dn.ua| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[Криви Рог]]<ref>{{cite web| title = Улицы Кривога Рога| url = http://www.krivbassinfo.com/maps/street.htm| work = krivbassinfo.com| publisher = Криворожскиы бульвар| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}</ref>) носиле су или носе његово име.
По њему је назван и велики противподморнички брод „Маршал Шапошњиков“, чија је конструкција започела 1983. у [[Калињинград]]у, а који је 1986. ушао у службу Тихоокеанске флоте.<ref>{{cite web| title = Велики противподморнички брод „Маршал Шапошњиков“| url = http://ruskarec.ru/multimedia/infographics/2013/07/20/veliki_protivpodmornicki_brod_marsal_saposnjikov_23527.html| work = ruskarec.ru| publisher = Руска реч| accessdate = 606. 10. 2013| author = РИА „Новости“.| language = {{ру}}}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
== Напомене ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Boris Shaposhnikov}}
* {{cite web| title = Печатные работы Б. М. Шапошникова| url = http://militera.lib.ru/memo/russian/shaposhnikov/24.html| work = militera.lib.ru| publisher = Военная литература| accessdate = 606. 10. 2013| language = {{ру}}}}
{{Маршали Совјетског Савеза}}
| 