Бол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 32:
Рецептори за бол су слободни нервни завршеци. Они се налазе у кожи и другим ткивима која су горе споменута. Унутрашњи органи углавном немају рецепторе за бол, међутим њиховим оштећењем се услед [[запељење|запаљења]] и ”ширења” могу надражи ти околна ткива која су инервисана од стране поменутих рецептора. Тако настаје висцерални бол о ком ће касније бити речи.
 
Бол могу изазвати механички, термички и хемијски фактори. Брзи бол обично је изазван механичким и термичким надражајима. Спори бол могу изазвати све три групе надражаја. За настанак хроничног бола су поседбно битне неке хемијске супстанце као нпр. [[брaдикининбрадикинин]], [[серотонин]], [[хистамин]], [[калијум]], [[ацетилхолин]]. [[Простагландини]] и [[супстанца П]] не изазивају директно бол, али појачавају осетљивост рецептора за бол..
 
Рецептори за бол су неадаптивни рецептори. Код већине остали рецептора нпр. за мирис после надражаја рацептори губе способност да даље шаљу импулсе. Рецептори за бол настављају да и после надражаја шаљу импулсе, чак се брзина слања електричних импулса може повећати тј интензитет бола може временом расти уколико се не отлони узрок. Овај пораст осетљивости за бол зове се [[хипералгезија]].
Ред 79:
|}
Клиничка процена бола, у начелу, обухвата:
;1. Детаљна анамнеза:
;1. Детаљнa анамнезa:
У оквиру анаменезе треба прикупити податке о:
* локализација, ширењу, квалитету и јачини бола
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бол