Таоизам — разлика између измена

[[Датотека:Birth Places of Chinese Philosophers.png|250px|thumb|Родна места значајних кинеских филозофа из Стотине школа мисли у [[Династија Џоу|династији Џоу]]. Таоистички филозофи су обележени тамно зеленим троугловима.]]

 

 

Таоизам је једна од великих религиозних традиција насталих у Кини. Разликују се филозофски таоизам који заговара повлачење мудраца из света, разне технике контемплације и постизања мудрости кроз [[неделање]], од религиозног који укључује и одређену верску организацију, самостане и др. У обема верзијама таоизам се, као традиција везана уз лична егзистенцијална и етичка промишљања, супротставља конфуцијанизму који разматра и наглашава друштвена правила живота.<ref name="proleksis">[http://proleksis.lzmk.hr/48376/ taoizam] (Proleksis enciklopedija)</ref> Таоизам, [[конфучијанство]] и [[будизам у Кини|кинески будизам]] чине традиционална ''[[три учења]]'', и основу кинеске народне религије. Таоизам је оставио дубок траг на разне области [[Кина|кинеске]] културе, а после се проширио и по другим областима Источне Азије. Такође је извршио знатан утицај на настанак [[зен]] будизам.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}

 

 

До времена [[Династија Хан|династије Хан]] (206 п. н. е. – 220), разни извори Таоизма су конвергирали у кохерентну традицију религиозних организација и редова ритуалиста у држави [[Шу Хан|Шу]] (модерном [[Сичуан]]у). У ранијој древној Кини, таоисти су сматрани пустињацима или осамљеницима који нису учествовали у политичком животу. Чуанг Це је најпознатији међу њима, а значајно је и то да је живео на југу, где је био део локалних [[Šamanizam u Kini|кинеских шаманских]] традиција.{{sfnb|Nadeau|2012|p=42}}

Жене шамани су играле важну улогу у тој традицији, која је била посебно јака у јужној држави [[Chu (state)|Чу]]. Рани таоистички покрети су развили своје сопствене институције у контексту шаманизма, мада су апсорбовали основне шаманистичке елементе. Шамани су следили основне текстове Таоизма од раног доба до бар 20. века.<ref>Catherine Despeux, "Women in Daoism", in {{cite book|editor-first = Livia |editor-last=Kohn| title = Daoism Handbook | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2000| url = https://books.google.com/books?id=EXVk1tr6lEYC&dq=China+shamanism+daoism&q=shamanism#v=snippet&q=shamanism&f=false | ref = harv}} pp. 403-404</ref> Институционални редови Таоизма су еволуирали у разним облицима који се у задње време конвенционално групишу у две главне гране: [[Quanzhen School|Ђуенџен таоизам]] и [[Zhengyi Dao|Џенгуи таоизам]].{{sfnb|Chan|2005|p=93}} Након Лао Цеа и Чуанг Цеа, таоистичка литература је постојано расла и била је обједињена у виду канона — [[Daozang|Даоцанга]] — који је био објављен по налогу [[Emperor of China|цара]]. Током кинеске историје, таоизам је номинован неколико пута као а [[државна религија]]. Након 17. века, међутим, изгубио је подршку.

 

 

У данашње време, таоистичка традиција је једна од [[Religion in China|пет религиозних доктрина]] које су званично признате у Народној републици Кини (НРК) као и на [[Religion in Taiwan|Тајвану]] и мада се није знатно проширила изван својих традиционалних [[Источна Азија|источно Азијских]] корена, заступљена је у извесној мери у многим друштвима.<ref>''The Ancient Chinese Super State of Primary Societies: Taoist Philosophy for the 21st Century'', You-Sheng Li, June (2010). стр. 300</ref> Њено присуство је посебно очевидно у [[Хонгконг]]у, [[Макао|Макау]], и у [[Југоисточна Азија|југоисточногј Азији]].