Пуста река (област) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему)
 
У окупираној [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], на овом простору су били организовани покрети отпора, па је овај крај био под терором пре свега Бугара. Најпознатије је фебруарско погубљење 17. фебруара 1942.
 
== Физичко-географске одлике ==
Физичко-географске одлике неке области чине: геолошки састав, [[рељеф]], [[клима]], хидрографске особености, педолошке особености и биљни и животињски свет.
 
=== Рељеф ===
У сливу Пусте реке сусрећу се и смењују различите врсте рељефа.
 
Планине су представљене средње високим и ниским планинама (Пасјача 901 m, Видојевица 1.154 m, Ргајска планина 834 m, [[Арбанашка планина]] 1.127 m, Радан 1.409 m, Петрова гора 1.338 m) које се простиру на 25 % територије. Оне припадају [[Средишњa зонa громадних планина и котлина|Средишњој зони громадних планина]] и у облику потковице затварају слив са севера, северо-запада, запада и југозапада. Ове планине са својим билима пресечене су долинама клисурастог а понегде и кањонског типа.
 
Планина Радан припада групи Родопских планина. Планински венац ове планине простире се од истока према западу и састављен је од три масива – Мајдан планине, Равне планине и Петрове горе међу којима доминира Петрова гора. Венац Радана налази се на развођу и граници Пусторечког према [[Косаница|Косаничком крају]]. Са својим делом Мајдан поседује рудна богатства која су од давнина експлоатисана о чему сведоче тросковишта на неколико места у сливу (гвоздене и оловне руде). На Радану доминирају [[Буква|букова]] у вишим и [[храст]]ова шума углавном у нижим деловима, а има и [[антропогене шуме|антропогених шума]] [[Бор (биљка)|бор]]а, [[Смрча|смрче]] и [[Јела|јеле]] и травнатих површина.<ref>{{cite web |title=Уређење, коришћење и мере заштите пољопривредног земљишта општине Бојник |url=https://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/491/PT_04-2011%20-%20Oljaca%202.pdf?sequence=1&isAllowed=y}}</ref>
 
У западном делу слива дошло је током [[Терцијар|терцијар]]а до вулканске активности која је у вези са тектонским [[дислокација |дислокација]]ма (Источни дубински разлом) које пресецају ово подручје.
 
На кристаластим шкриљцима обода слива образоване су [[Јаруге|јаруге]] и [[Вододерина|вододерине]] којима за време јаких киша потеку [[бујица|бујице]] и још више их продубљују. Ови облици настали су ерозијом тла.<ref name="pustareka">{{cite book |last1=Р |first1=Р |title=Јабланица, Ветернице и Пуста река – Хидролошке особине и водопривредни значај- |date=1978 |publisher=Посебна издања српског географског друштва |location=Београд}}</ref>
 
Брдски рељеф захвата субпланински и централни део [[Речни слив|слив]]а пратећи ток реке и токове њених притока (52 % територије). <ref name="ljudi">{{cite book |last1=Ђорђевић |first1=М |title=Пуста река Људи•Године•Живот |date=1993}}</ref>Он представља некадашње дно [[Лесковачко језеро|Лесковачког језера]] у коме су извајане две дилувијалне терасе: горња и доња. Оне су више, старије и изграђене од другачијег материјала у односу на алувијалну терасу. Брдски рељеф испресецан је воденим токовима и суводолинама па у целини представља таласасту површину која често подсећа на неке крајеве [[Шумадија|Шумадије]]. Од долина које су усечене између брегова, који чине овај део котлине, најдубља је долина Пусте реке, нарочито у њеном почетном делу од Крушкара до изнад [[Брестовац (Бојник)|Брестовца]]. Тај део корита је узан, стешњен између високих брегова стрмих страна те има [[Кањон|кањон]]ске одлике. Ово нарочито важи за део речног корита између села Бреговине и [[Бублица|Бублице]], с једне и Драгог Дела и [[Магаш |Магаш]]а, с друге стране. Дубље долине имају и [[Магашка река|Магашка]] и [[Ивањска река |Ивањска река]], нарочито у горњем и средњем делу. У зони делова корита ових река, побрђе је дубоко испресецано готово испарчано. Ван овог ужег дела, овај рељеф представљен је низом благо заобљених брегова и брежуљака који имају различите правце и општу тенденцију да се уздижу према лепезастом ободу котлине почевши од југа па до севера у побрђу Пасјаче.<ref name="istrazivanja">{{cite book |last1=Јовановић |first1=Ј |title=Пуста река Антропогеографска и социолошка истраживања (општи део) |date=1975 |location=Лесковац |edition=Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковачки зборник}}</ref> У подгорини планина и у горњим деловима сливова Пусте, [[Коњувачка река|Коњувачке]], [[Златна река|Златне]], Магашке и [[Каменичка река|Каменичке реке]] брдски рељеф је више обликован у метаморфним и вулканским стенама због чега је кршевитији, клисурастији и окомитији према речним долинама, а у [[Неоген|неоген]]ом материјалу (Дубрава, Велика Црквица, Друм, Ридина, Плавачки рид) има блаже облике и заобљене стране и погодан је за обрађивање. Подгорина Радана и Петрове горе од [[Слишане|Слишана]] и [[Ображда|Ображде]], преко Ивања до Деливоде, Блата и [[Добра Вода (Бојник)|Добре Воде]] представља један од најлепших предела слива и [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]].
 
Брежуљкасти и равничарски рељеф (око 25 % територије) простире се низводно од [[Бојник]]а до источног оквира области, затим иде по источном ободу све до северне границе слива где се наставља у раван која припада [[Јужна Морава|Јужној Морави]], у источном делу слива.<ref name="ljudi"/>Граница између пусторечке и моравске равни налази се између села [[Горње Бријање|Горњег Бријања]], с једне и [[Доње Бријање|Доњег Бријања]], с друге стране. Ширина овог дела пусторечке равни је различита. Највећа је између Бојника, [[Зелетово|Сувог Поља (Зелетова)]], [[Ђинђуша|Ђинђуше]] и [[Лапотинце|Лапотинца]] а најужа између села [[Кацабаћ]]а и [[Стубла (Бојник)|Стубле]] услед приближавања Кацабаћког рида речном кориту Пусте реке. Према северу равница се поново шири да би се опет сузила код коте 305 m. Између ове коте и завршне тачке рида Гургац, на десној обали Пусте реке, има више од једног km где се изгледа завршила пусторечка раседлина. Одавде се равница јако шири и по многим својствима припада области Јужне Мораве. Равница се протеже још и узводно уз Пусту реку западно од Бојника а има је у долини Коњувачке реке (Мале реке) између Злате и [[Горње Коњувце|Горњег Коњувца]], тзв. Златско поље. Равница Пусте реке је на висини Лесковачког поља: код села Ђинђуше њена надморска висина је 230 m а код [[Косанчић (Бојник)|Косанчић]]а око 222 m, што је нешто ниже од ветерничке равни у региону [[Лесковачко поречје|Поречја]].
 
Под утицајем базисне ерозије река је на најнижем ободном делу доње дилувијалне терасе просекла своју ужу долину. Истовремено, са процесом базисне ерозије, одвијао се и процес таложења алувијалног материјала те је на тај начин формирана алувијална тераса. Ова тераса састоји се од тих наноса. Нижа је од дилувијалних тераса, млађа и другачијег састава. Према неким схватањима ова тераса пружа се, у ужем обиму, почев од [[Славник]]а односно од Злате, долином Коњувачке реке до Бојника одакле се шири у пространо и плодно Лапотиначко поље, Горњи Кључ, Доњи Кључ и друге равне или терасасте просторе.<ref name="istrazivanja"/>
 
== Види још ==