Велика Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 285:
Претензије ка [[Хрватска|Хрватској]] се углавном односе на области које су претежно насељене Србима, или су то биле у прошлости пре измене демографске структуре становништва током рата у Хрватској или Другог светског рата. Ове области ([[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]]...) се делимично поклапају са некадашњом аустријском [[Војна крајина|Војном крајином]], у коју су Срби досељени у [[Велике сеобе Срба|Великим сеобама]]. Поред тога, великосрпске претензије често укључују [[Далмација|Далмацију]] (нарочито [[Дубровник]] и околину), са оправдањем да су тамо у ранијим вековима живели [[Срби католици]], који су временом [[хрватизација|похрваћени]].
Претензије ка [[Република Македонија|Македонији]] се заснивају на „историјском праву”, односно на чињеници да се том територијом простирало средњовековно [[Српско царство]].<ref name="Комисија">{{cite book| title = Извештај међународне комисије о балканским ратовима| year = 1914| publisher = Washington, D.C. : The Endowment| location = Вашингтон| url = https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}</ref> Понекад се укључује и етнички аргумент, да Македонци припадају српском националном бићу и да немају националну самобитност. Слични аргументи се могу наћи и код великобугарских идеолога. Овакви аргументи су делом изгубили на снази након конституисања савремене македонске нације.
Претензије према [[Албанија|Албанији]] су се правдале потребом изласка Србије на [[Јадранско море]]. Етнички аргумент овде никада није играо улогу, па је [[Јован Цвијић]], и сам поборник ове идеје, српско заузимање албанских крајева назвао „антиетнографском нужношћу”.{{sfn|Васовић|1995|p=89}} Претензије према Албанији су углавном биле актуелне у првој половини 20. века, да би након Другог светског рата биле напуштене.
| |||