Јеврејски устанак против Ираклија — разлика између измена

'''Јеврејски устанак против Ираклија''' је термин који се односи на устанак [[Палестина (регион)|палестинских]] и других левантинских Јевреја против власти [[Византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Икраклија]] који је трајао од око 613. до око 625/628. односно учешће Јевреја на страни [[Сасанидско царство|Персијанаца]] у [[Византијско-персијски рат (602—628)|великом византијско-персијском рату]] од 602. до 628. О тим догађајима постоје релативно оскудни подаци, углавном из византијских извора. Према њима ,након победе над Византијцима у бици код Антиохије 613. персијски краљ Хозроје II је ступио у савез са Јеврејима преко месопотамског јеврејског вође Нехемија бен Хушиела а затим је војсковођу Шахрабараза послао у Палестину, где је помоћ персијским трупама пружио јеврејски вођа Бењамин од Тиберијаде. Уз Бењаминову помоћ је Шахрабараз 614. заузео Јерусалим; Хозроје је потом препустио Нехемији и Бењамину да владају Палестином као персијски вазали. Њих двојица су организирали јеврејску власт и чак започели да кују планове како би обновили срушени [[Jerusalimski hram|Јерусалемски Храм]]; с друге стране је нова власт изазвала отпор палестинских хришћана, који су подигли устанак у коме је Нехемија убијен. Јеврејски ентитет је престао да постоји када су се између 625. и 628. у Палестину вратиле византијске трупе; Бењамин је тада промиенио страну, па је, према неким наводима, чак пратио Ираклија у његовом тријумфалном уласку у Јерусалем. Ираклије је Јевреје на своју страну привукао обећањем [[Амнестија|амнестије]], али га је потом прекршио под притиском огорчених хришћана који су на својој кожи осетили гнев побуњеника, зато су палестински Јевреји године 629. масакрирани или [[Христијанизација|примио хрићанствохришћанство]].