Википедија

Есперанто (језик) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 3:
| изворноиме={{lang|eo|Esperanto}}
| слика = Flag of Esperanto.svg
| опис_слике = Застава Есперанта
| створитељ= [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лудвиг Лазар Заменхоф]]
| датум = 1887.
| употреба = [[интернационалан помоћни језик]]
| број = матерњи: 200 до 2000 (1996)<ref name="Corsetti2004">{{cite journal |url=https://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |title = Regularizing the regular: The phenomenon of overregularization in Esperanto‑speaking children |journal=Language Problems and Language Planning |year=2004|archive-url=https://web.archive.org/web/20150721062115/http://unstable.nl/andreas/ai/psy/s3.pdf |archive-date = 21. 7. 2015. |dead-url=no |first1first=Renato |last1last=Corsetti|first2=Maria Antonietta |last2=Pinto|first3=Maria |last3=Tolomeo|publisher=John Benjamins Publishing Company |volume=28 |issue=3 |format=PDF |doi=10.1075/lplp.28.3.04cor |issn=0272-2690 |oclc=4653164382|pages=261–282}}</ref><br />Секундарни језик: око 100.000 до 2 милиона
| пор2 = [[интернационалан помоћни језик]]
|posteriori = Вокабулар је преузет из [[романски језици|романских]] и [[Германски језици|германских језика]]; Фонологија преузета из [[словенски језици|словенских језика]]
Ред 32:
|deadurl = yes
|df =
}}</ref><ref>{{cite web|title = Doktoro Esperanto, Ludwik Lejzer Zamenhof |url=https://global.britannica.com/biography/L-L-Zamenhof|website=Global Britannica.com |publisher=Encyclopaedia Britannica Inc}}</ref>
 
Назив „есперанто“ потиче од псеудонима под којим је „''Прва књига есперанта''“ објављена:Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи.
Ред 39:
 
[[Датотека:Unua Libro.jpg|мини|Први уџбеник есперанта који је написао Л. Л. Заменхоф.]]
Први уџбеник есперанта објавио је [[1887]]. године у [[Варшава|Варшави]] [[Пољска|пољски]] лекар [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лазар Лудвиг Заменхоф]] (1859—1917) под [[псеудоним]]ом "Др. Есперанто" (лекар који се нада), што је касније постало и име самог језика.<ref name="EspMov181"/><ref>{{cite web |url=http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |title=Esperanto |publisher=Ling.ohio-state.edu | date = 25. 1. 2003. |accessdate=5. 12. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110622054642/http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |archive-date=22. 06. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> Циљ Есперанта није замењивање постојећих језике, већ њиховоа допуна.
 
Говорна заједница есперанта постоји већ више од стотину година, а чине је бројни говорници и симпатизери окупљени у хиљадама клубова, група, удружења, струковних и националних савеза на свим [[континент]]има.<ref name="BahaiEnc368"/><ref name="countries-speakers-uea">{{cite web|url=http://uea.org/info/en/kio_estas_uea|title = Universala Esperanto-Asocio: Kio estas UEA?|publisher=Uea.org |accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.pasportaservo.org/monda-mapo|title=User locations|website=Pasporta Servo|accessdate=6. 1. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20131115144559/http://www.pasportaservo.org/monda-mapo|archive-date=15. 11. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
Ред 216:
Есперанто није секундарни званични језик било које признате земље. Почетком 20. века су постојали планови за формирање државе [[Неутрални Мореснет]] као прве Есперанто државе на свету. Фебруара 2013 је формирана [[Аваз]] петиција за усвајање Есперанта као једног од званичних језика Европске уније.<ref>{{cite web|url=http://www.avaaz.org/en/petition/Esperanto_langue_officielle_de_lUE/|title = Esperanto, an official language of the European Union, now!|work=Avaaz|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
 
Америчка армија је објавила књигу фраза у Есперанту,<ref>{{cite web|url=http://www.kafejo.com/lingvoj/auxlangs/eo/maneuver/ |title = ''The Maneuver Enemy'' website |publisher=Kafejo.com |date = 202. 606. 2004. |accessdate = 505. 12. 2010.}}</ref> ц циљем њиховог коришћења у војним играма од стране измишљених непријатељских снага. Током лета 1924. године, Америчка радио релејна лига је усвојила Есперанто као свој званични међународни помоћни језик, с надом да ће се језик усталити међу радио аматема у међународној комуникацији, али је његова стварна употреба у радио комуникацијама била незнатна.
 
Есперанто је радни језик неколико непрофитних међународних организација као што су ''{{lang|eo|[[Sennacieca Asocio Tutmonda]]}}'', левичарска културолошка асоцијација, или -{[[E@I|Education@Internet]]}-, која се развила из Есперанто организације; већина других су организације специфичне за Есперанто. Највећа међу њима је Светски есперантски савез. Есперанто је такође један од првих вештачких језика који су коришћени у универзитетским предавањима ([[Akademio Internacia de la Sciencoj San Marino|Интернационална академија наука у Сан Марину]]).<ref name=ais>{{cite web|url=http://www.ais-sanmarino.org/ |title = Akademio Internacia de la Sciencoj (AIS) San-Marino |publisher=Ais-sanmarino.org |accessdate = 505. 12. 2010.}}</ref>
 
Сви лични документи које издаје [[Светски сервисни ауторитет]], укљућујући [[светски пасош]], су написани у Есперанту, заједно са Енглеским, Француским, Шпанским, Руским, Арапским, и Кинеским.<ref>{{cite web|url=http://worldservice.org/doc.html|title = World Government Documents (Personal)|publisher=Worldservice.org|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
Ред 240:
Већина говорника Есперанта научи језик путем [[Самообразовање|самосталног учења]], онлајн туторијала, и кореспондантских курсева које предају волонтери. Задњих година су постали популарни бесплатни вебсајтови за подучавање, попут -{''{{lang|eo|[[lernu!]]}}''}-.
 
Есперанто настава су понекад доступна у школама, укључујући четири основне школе у пилот-пројекту под надзором [[University of Manchester|универзита у Манчестеру]], и судећи по једном извору на 69 универзитета.<ref>{{cite web |url=http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |title=Esperanto en universitatoj |publisher=Uea.Org | date = 17. 4. 2003. |accessdate=5. 12. 2010. |archive-url=https://archive.is/20120529120733/http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |archive-date=29. 05. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Међутим, осим Кине и [[Мађарска|Мађарске]], углавном се ради у неформалним аранжманима уместо наменских департмана или државне подршке. [[Еотвос Лоранд универзитет]] у Будимпешти је имао департман за [[интерлингвистика|интерлингвистику]] и Есперанто од 1966 до 2004, након којег периода је настава премештена на више школе; постоје и државни испити за инструкторе Есперанта.<ref>{{cite web|url=http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |title = enhavo |publisher=Web.archive.org |date = 27. 10. 2009. |accessdate = 505. 12. 2010. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20091027105835/http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |archivedate = 27. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.webcitation.org/query?url=http://www.geocities.com/bujdosoivan/okt.htm%233&date = 25. 10. 2009.+16:42:39 |title = Elte Btk |publisher=Webcitation.org |accessdate = 505. 12. 2010.}}</ref> Осим тога, [[Универзитет Адама Микијевића у Познању|Адам Микијевићев универзитет]] у [[Пољска|Пољској]] нуди [[диплома|диплому]] у интерлингвистици.<ref>{{cite web|url=http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120418022807/http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archivedate = 18. 4. 2012.|title = Diploma in Interlinguistics (ESPERANTO)}}</ref> [[Бразилски сенат]] је донео закон 2009. којим се Есперанту опциони статус у наставном плану у [[Јавна школа (владом финансирана)|јавним школама]], мада може да постане мандаторан ако за то има потребе. Године 2012. закон је још увек био на разматрању у дому посланила.<ref>{{cite web|url=http://www.senado.gov.br/sf/atividade/materia/detalhes.asp?p_cod_mate=83989|title = Atividade Legislativa - Projetos e Matrias|publisher=Senado.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.camara.gov.br/sileg/Prop_Detalhe.asp?id=454210|title = PL 6162/2009 - Projetos de Lei e Outras Proposições - Câmara dos Deputados|publisher=Camara.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www12.senado.gov.br/noticias/materias/2009/06/18/entidades-manifestam-apoio-a-proposta-de-incluir-ensino-de-esperanto-na-grade-de-disciplinas-da-rede-publica|title = Entidades manifestam apoio à proposta de incluir ensino de Esperanto na grade de disciplinas da rede pública|work=Senado Federal - Portal de Notícias|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>
 
Више образовних радника је проценило да се Есперанто може научити улажући од једне четвртине до једне дванаестине количне времена неопходног за друге језике.<ref>{{cite web|url=http://esperanto-usa.org/?q=node/77 |title = Is Esperanto four times easier to learn? |publisher=Esperanto-USA |accessdate = 505. 12. 2010.}}</ref> [[Клод Пирон]], бивши психолог на [[University of Geneva|Ђеновском универзитету]] и кинеско–енглеско–руско–шпански преводилац за Уједињене нације, је тврдио да је Есперанто далеко интуитивнији од већине етничких језика. "Есперанто се у потпуности ослања урођене рефлексе [и] разликује се од других језика по томе да увек можеш да се ослониш на своју природну тенденцију за генерализацију шаблона. [...] Исти [[неуропсихологија|неуропсихолошки]] закон који је [[Жан Пијаже]] звао ''генералишућа асимилација'' је примењив на формирање речи и граматике."<ref name=Piron>Piron, Claude: [http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html "The hidden perverse effect of the current system of international communication"] {{Wayback|url=http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html |date=20140707080220 }}, published lecture notes</ref>
 
Институт за кибернетичку педагогију у Падерборну (Немачка) је упоредио дужине периода учења које су неопхоне средњошколским ученицима чије је матерњи језик Француски да би достигли упоредиве стандардне нивое у Есперанту, Енглеском, Немачком, и Италијанском.<ref>Flochon, Bruno, 2000, « {{lang|fr|L'espéranto}} », in Gauthier, Guy (ed.) ''{{lang|fr|Langues: une guerre à mort, Panoramiques.}}'' 4e trim. 48: 89–95. Cited in François Grin, [http://www.ladocumentationfrancaise.fr/rapports-publics/054000678/index.shtml ''L'enseignement des langues étrangères comme politique publique''] (French)</ref> Резултати су:
Ред 274:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv |last=Wells|first=John C.|year=2008|title = Longman Pronunciation Dictionary|edition=3rd|publisher=Longman|isbn=978-1-4058-8118-0|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Jones|first=Daniel |author-link=Daniel Jones (phonetician) |title = English Pronouncing Dictionary |editor= Peter Roach |editor2= James Hartmann |editor3= Jane Setter |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |orig-year=1917 |year=2003|isbn=978-3-12-539683-8|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |title = The Esperanto Movement
|author = Peter Glover Forster
|publisher = Walter de Gruyter
Ред 287:
* [http://learn101.org/esperanto.php Esperanto Lessons]. Including the alphabet, adjectives, nouns, plural, gender, numbers, phrases, grammar, vocabulary, verbs, exam, audio, and translation.
* Auld, William. ''La Fenomeno Esperanto'' ("The Esperanto Phenomenon"). Rotterdam: Universala Esperanto-Asocio, 1988.
* {{Cite book | ref = harv |last=Butler|first=Montagu C.|title = Step by Step in Esperanto|location=|publisher=ELNA 1965/1991|year=|isbn=978-0-939785-01-8|pages=}}
* DeSoto, Clinton (1936). ''200 Meters and Down''. West Hartford, Connecticut, US: American Radio Relay League. стр. 92.
* Crystal, David, article "Esperanto" in ''The New Penguin Encyclopedia'', Penguin Books, 2002.
* {{cite book|ref= harv|last=Crystal|first=David|title = How Language Works|location=|publisher=Penguin Books|year=2006|isbn=978-0-14-101552-1|pages=424–5}}
* Michael Everson. {{PDFlink|[http://www.evertype.com/alphabets/esperanto.pdf The Alphabets of Europe: Esperanto]|25.4 KB}}. Evertype, 2001.
* {{Cite book | ref = harv |last=Forster|first=Peter G.|title = The Esperanto Movement|location=The Hague|publisher=Mouton Publishers, 1982|year=|isbn=978-90-279-3399-7|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Gledhill|first=Christopher|title = [http://stl.recherche.univ-lille3.fr/sitespersonnels/gledhill/Esperanto_a_corpus-based_description_GLEDHILL.pdf The Grammar of Esperanto: A Corpus-Based Description.]|location=|publisher=Lincom Europa|edition=2nd|year=2000|isbn=978-3-89586-961-7|pages=}}
* Harlow, Don. [https://web.archive.org/web/20070202034405/http://donh.best.vwh.net/Esperanto/eaccess/eaccess.book.html The Esperanto Book]. Self-published on the web (1995–96).
* Okrent, Arika. [http://inthelandofinventedlanguages.com In the Land of Invented Languages].
* John C. Wells. ''Lingvistikaj aspektoj de Esperanto'' ("Linguistic aspects of Esperanto"). Second edition. Rotterdam: Universala Esperanto-Asocio, 1989.
* Zamenhof, Ludovic Lazarus, ''[http://genekeyes.com/Dr_Esperanto.html Dr. Esperanto's International Language: Introduction & Complete Grammar]'' The original 1887 ''Unua Libro'', English translation by Richard H. Geoghegan; HTML online version 2006. Print edition (2007) also available from [http://www.esperanto-usa.org ELNA] or [http://www.uea.org UEA].
* {{citation|title = The Decline and Fall of Esperanto|first1first=Robert|last1last=Patterson|first2=Stanley M.|last2=Huff|journal=Journal of the American Medical Informatics Association|year=1999|volume=6 |issue=6 |pmc=61387|pmid=10579602|doi=10.1136/jamia.1999.0060444|pages=444–446}}
* {{citation|last=Blanke|first=Detlev|title = Internationale Plansprachen. Eine Einführung. (= Sammlung Akademie-Verlag. 34, Sprache)|publisher=Akademie-Verlag|location=Berlin|year=1985|issn=0138-550X}}. стр. 219–292 (Kapitel 4: Esperanto) und pp. 337–367 (Kapitel 6: Bibliografie, 6.3.12–6.3.22)
* {{Cite book | ref = harv |last=Philippe|first=Benoît|title = Sprachwandel bei einer Plansprache am Beispiel des Esperanto|publisher=Hartung-Gorre|location=Konstanz|year=1991|isbn=978-3-89191-480-9|commnet=Zugleich Dissertation an der Universität Konstanz 1991}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Janton|first=Pierre|title = Einführung in die Esperantologie|publisher=Olms|location=Hildesheim|year=1993|isbn=978-3-487-06541-0}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Lins|first=Ulrich|title = Die Verfolgung der Esperantisten unter Hitler und Stalin|publisher=Bleicher|location= Gerlingen / Stuttgart|year=1988|isbn=978-3-88350-023-2}}
* Hans-Dieter Kuhn: ''Die Plansprachen Volapük und Esperanto in Konstanz. Geschichte und lokale Ereignisse''; Hartung-Gorre Verlag Konstanz. {{page|year=2010|isbn=978-3-86628-357-2 |pages=}}
* {{Cite book | ref = harv ||author= Erich-Dieter Krause |title = Großes Wörterbuch Esperanto-Deutsch|publisher=Buske|location=Hamburg|year=1999|isbn=978-3-87548-193-8}}
* {{Cite book | ref = harv ||author=Erich-Dieter Krause|title = Großes Wörterbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-466-3}}
* {{Cite book | ref = harv ||author=Ulrich Matthias, Dietrich M. Weidmann|title = Kleines Wörterbuch Deutsch-Esperanto / Esperanto-Deutsch|publisher=Marix|location=Wiesbaden|year=2008|isbn=978-3-86539-182-7}}
* {{Cite book | ref = harv ||author=Detlev Blanke, Till Dahlenburg|title = Konversationsbuch Deutsch-Esperanto|publisher=Enzyklopädie|location=Leipzig|year=1990|isbn=978-3-324-00508-1}}
* {{Cite book | ref = harv ||author=Klaus Dahmann, Thomas Pusch|title = Esperanto Wort für Wort|publisher=Kauderwelsch|Band=Band 56|year=1998|isbn=978-3-89416-246-7|comment=Sprachführer mit Grammatik und Wortliste}}
* {{citation|author=Eckhard Bick u. a.|title = Tesi, la testudo|publisher=EsperantoLand|location=Berlin|year=2006|id=}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Willkommen|first=Dirk|title = Esperanto-Grammatik|publisher=Buske|location=Hamburg|year=2007|isbn=978-3-87548-244-7}}
* {{citation|last=Göhl|first=Hermann|title = Ausführliche Sprachlehre des Esperanto|comment=Eine sehr detaillierte Darstellung der Struktur des Esperantos, der 2. Nachdruck der Auflage von 1932|publisher=Esperanto-Verband im Kulturbund der DDR|location=Berlin (Ost)|year=1989}}
* {{citation|author=Arthur Degen, Kun bildoj de Ernst Kutzer |title = ''Esperanto Lernolibro por popollernejoj''|publisher=Ferdinand Hirt&Sohn|location=Leipzig|year=1930}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Есперанто_(језик)”