Википедија

Катињски масакр — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-]Званичан веб сајт ЦИА {{Wayback|url=https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html |date=20070509174522 }}</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [https://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref> Око 8.000 убијених били су [[официр]]и заробљени [[1939]]. године током [[Совјетски напад на Пољску (1939)|совјетског напада на Пољску]], док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>. Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 -{km}- западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову<ref>{{Cite book| last = Zawodny| first = Janusz Kazimierz| title = Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre| url = http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543| year = 1962| publisher = University of Notre Dame Press| isbn = 978-0-268-00850-5| pages = }}</ref>, као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.--> који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици<ref name="Fischer"/>, и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
До Катињског масакра је дошло услед одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|ЦК]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од 5. марта 1940. године да се побију сви ратни заробљеници које је [[НКВД]] држао у логорима на територији [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Масакр је извршен у строгој тајности, али већ [[1943]]. године су откривене масовне гробнице у Катињу на простору који је привремено окупирала [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]]. Совјетски Савез је негирао одговорност за извршење масакра све до [[1990]]. године када је објављено да је тајна полиција НКВД-а извршила масакр и покушала да сакрије доказе о њему.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/><ref name="bbc161204">BBC вести: Русија објавила документе о масакру, [[16. децембар]] 2004. [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4102967.stm на интернету], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Ред 10:
=== Пољски заробљеници у Совјетском Савезу ===
[[Датотека:Tsarstvo kanchukiv.jpg|мини|десно|200п|Совјетски постер из Другог светског рата који приказује војника Црвене армије који заробљава пољског официра и „ослобађање сељака од господе“]]
Совјетски Савез је [[17. септембар|17. септембра]] [[1939]]. године напао Пољску са истока. Напад је извршен док је Пољска била у рату са [[Трећи рајх|Немачком]] који је почео [[1. септембар|1. септембра]] 1939. године и трпела значајне губитке на западном фронту. Овај напад је извршен у складу са [[споразум Рибентроп—Молотов|споразумом Рибентроп — Молотов]] којим је извршена подела интересних сфера између Совјетског Савеза и Немачке. Због брзог напредовања [[Црвена армија|Црвене армије]] која је наишла на слаб отпор, између 250.000<ref name="Молотов">-{Молотов на V сессии Верховного Совета 31 октября цифра «примерно 250 тыс}-.»</ref> и 454.700<ref name="Отчёт">-{Отчёт Украинского и Белорусского фронтов Красной Армии Мельтюхов}-. стр. 367. http://www.usatruth.by.ru/c2.files/t05.html{{Мртва веза| date = 808. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> пољских војника је заробљено. Око 250.000 је сместа пуштено док је 125.000 предато НКВД-у. НКВД је сместа ослободио још 42.400 војника. Око 170.000 ослобођених војника су били пореклом [[Украјинци]] или [[Белоруси]] који су служили у пољској војсци. Око 43.000 војника који су рођени у западном делу Пољске (тада под немачком контролом) је предато [[Трећи рајх|Немцима]]. НКВД је [[19. новембар|19. новембра]] 1939. године држао око 40.000 пољских ратних заробљеника: око 8.500 официра, 6.500 полицијских официра као и 25.000 војника и резервних официра.<ref name="Катынь">''-{Катынь. Пленники необъявленной войны}-''. -{сб. док. М., МФ „Демократия":}- 1999, сс.20–21, 208–210.</ref>
 
До марта [[1940]]. године створена су три посебна логора: [[Козелск]] (''-{Козельск}-''), [[Осташков]] (''-{Оста́шков}-''), и [[Старобелск]] (''-{Старобельск}-'') у којима су се нашли скоро сви пољски официри заробљени у Совјетском Савезу којих је било око 15 хиљада.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
Ред 52:
:Убијено 3.870 (по другим подацима 4.465) затвореника из западне [[Белорусија|Белорусије]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
У Катињском масакру НКВД је побио скоро половину укупног броја пољских официра<ref name="Fischer"/>. Међу убијеним официрима било је укупно 14 генерала{{sfn|Andrzej Leszek Szcześniak|1989|p=366}}{{sfn|Adam Moszyński| year = 1989|p=336}}{{sfn|Tucholski|1991|p=987}}{{sfn|Kazimierz Banaszek|2000|p=351}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1995|p=286}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1996|p=245}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1997|p=344}}.
Масовно убиство је избегло једино 395 (често се спомиње и бројка од 448) затвореника<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/> који су пребачени у логор логор у Јухнову. Међу заробљеницима који су пребачени у Јуханов су били и [[Станислав Свјањјевич]] (''-{Stanisław Swianiewicz}-'') и [[Јузеф Чапски]] (''-{Józef Czapski}-'')<ref name="Fischer"/>.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Ред 130:
 
== Савремене контроверзе ==
Иако се од [[1990]]. године признаје да је СССР био крив за масакр и даље постоје мишљења појединаца да су за масакр криви Немци. Познати по таквим ставовима су између осталог публициста Јуриј Мухин ({{јез-рус|Юрий Игнатьевич Мухин}})<ref name="Prudnicki">[http://www.prudnicki.iap.pl/?id=wiadomosci&nrwiad=148940 -{www.prudnicki.iap.pl}- - чланак о масакру], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> као и гувернатор Аман Тиулејев ({{јез-рус|Аман-Гельды Молдагазыевич Тулеев}}) који такође оптужује Пољску за масакр руских заробљеника 1920. године<ref name="Prudnicki"/>. Совјетски покушаји да се овај догађај прикаже на другачији начин су проузроковали да неки историчари сматрају да је масакр извршен у сарадњи Совјетског Савеза и [[Гестапо]]а или да је идеја за спровођење масакра била позната Немачкој још пре самог злочина<ref name="Prudnicki"/>. Основу за овакву сарадњу они виде у договору Совјетског Савеза и Пољске од 28. септембра 1939. године који је имао за циљ сарадњу у сламању сваког отпора против окупације...<ref>[http://www.yale.edu/lawweb/avalon/nazsov/sesupp. 1.htm Текст тајног додатног договора од 28. септембра 1939. године (на енглеском)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> По овом договору требало је да Гестапо и НКВД одрже неколико конференција о методима убијања и депортације у [[Закопане|Закопаним]] и Кракову. Професор Џорџ Вотсон (''-{George Watson}-'') са универзитета у [[Кембриџ]]у сматра <ref>Watson G., Rehearsal for the Holocaust? Commentary. (1981). стр. 60.</ref>, сматра да је о судбини логораша у Катињу одлучено на једној таквој конференцији у Кракову, а то мишљење је цитирао и Л. Р. Котни<!--ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ТРАНСКРИПЦИЈУ--> (''-{L. R. Coatney}-'')<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/academic/history/marshall/military/wwii/special.studies/katyn.massacre/katynlrc.txt -{Coatney L. R., The Katyn Massacre}-, 1993.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Овакво мишљење имају још неке особе које испитују масакр као нпр. А. Паул<ref>{{cite book| last = Paul| first = Katyń. Stalinowska masakra i tryumf prawdy| publisher = Świat Książki| location = Varsava| year = 2006|id=ISBN 83-274-0240-7| pages = }}</ref>
 
== Догађаји у току ==
Ред 155:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Zawodny| first = Janusz Kazimierz| title = Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre| url = http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543| year = 1962| publisher = University of Notre Dame Press| isbn = 978-0-268-00850-5}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Engel| first = David| title = Facing a Holocaust: The Polish Government-In-Exile and the Jews, 1943-1945| url = https://books.google.com/books?id=a12WB1iknWwC&pg=PA71| year = 1993| publisher = UNC Press Books| isbn = 978-0-8078-2069-8| pages = 71-}}
* {{Cite book | ref = harv| editor = Andrzej Leszek Szcześniak | year = 1989| title=Katyń; lista ofiar i zaginionych jeńców obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk | publisher=Warsaw, Alfa | isbn = 978-83-7001-294-6| pages = 366}}
* {{Cite book | ref = harv| editor = Adam Moszyński | year = 1989| title=Lista katyńska; jeńcy obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk i zaginieni w Rosji Sowieckiej | publisher=Warsaw, [[Polskie Towarzystwo Historyczne]] | isbn = 978-83-85028-81-9| pages = 336}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Tucholski| first = Jędrzej| year = 1991| title=Mord w Katyniu; Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk: lista ofiar | publisher=Warsaw, [[Пакс|Pax]] | isbn = 978-83-211-1408-8| pages = 987}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Banaszek| first = Kazimierz| others=Wanda Krystyna Roman, Zdzisław Sawicki | year = 2000| title=Kawalerowie Orderu Virtuti Militari w mogiłach katyńskich | publisher=Warsaw, Chapter of the [[Virtuti Militari]] War Medal & RYTM | isbn = 978-83-87893-79-8| pages = 351}}
* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Stanisław Maria Jankowski | year = 1995| title=Rozstrzelani w Katyniu; alfabetyczny spis 4410 jeńców polskich z Kozielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich, polskich i niemieckich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-11-0| pages = 286}}
* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year = 1996| title=Rozstrzelani w Charkowie; alfabetyczny spis 3739 jeńców polskich ze Starobielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich i polskich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-12-7| pages = 245}}
* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year = 1997| title=Rozstrzelani w Twerze; alfabetyczny spis 6314 jeńców polskich z Ostaszkowa rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940 i pogrzebanych w Miednoje, według źródeł sowieckich i polskich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-18-9| pages = 344}}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Катињски_масакр”