Босна и Херцеговина — разлика између измена

м
Разне исправке
м (linkovi)
м (Разне исправке)
| крилатица = нема
| химна = -{[[Интермецо|Државна химна Босне и Херцеговине]]}-<br />{{small|(Интермецо)}}<br />[[Датотека:Bosnia and Herzegovina anthem.ogg|center]]
| главни град = [[Сарајево]]<ref name="Constitution">{{cite web | url = http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1951_USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_srp.pdf | title = Устав Босне и Херцеговине | website = ads.gov.ba | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140901195215/http://ads.gov.ba/v2/attachments/1951_USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_srp.pdf | archivedate = 101. 909. 2014 | deadurl = no}}</ref>
| latd = 43 | latm = 52 | latNS = N | longd = 18 | longm = 25 | longEW = E
| највећи град = [[Сарајево]]
| у службеној употреби =
| државе чланице =
| тип владавине = [[Парламентарна република|парламентарна уставна]], [[Савезна република|федерална]], [[Демократија|демократска]] [[република]]<ref name="cia_factbook">{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html | title = Bosnia and Herzegovina | publisher = The World Factbook | website = cia.gov | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160630165532/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html | archivedate = 30. 6. 2016 | deadurl = no}}</ref>
| титула владара = {{nowrap|[[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високи представник]]}}
| име владара = {{nowrap|[[Валентин Инцко]]{{refn| group = н.|Није члан владе; високи представник је међународни цивилни надгледник провођења [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] са ауторитетом да отпусти изабране и неизабране званичнике те да доноси законе.}}}}
| HDI = {{раст}} 0,750
| HDI поредак = 81
| HDI поредак напомена = <ref name="HDI0">{{cite web | url = http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/BIH# | title = HDI – Bosnia and Herzegovina | publisher = United Nations | year = 2016| accessdate = 17. 3. 2018 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20180317014107/http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/BIH# | archivedate = 17. 3. 2018 | deadurl = no}}</ref><ref name="HDI">{{cite web | url = http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf | title = Human Development Report 2016 | publisher = United Nations | year = 2015| accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160617072031/http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr_2015_statistical_annex.pdf | archivedate = 17. 6. 2016 | deadurl = no}}</ref>
| HDI категорија = <span style="color:#090;">висок</span>
| валута = [[Конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web | url = http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf | title = Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine<!-- | language = бошњачком--> | website = ads.gov.ba | year = 2005| accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160630170244/http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf | archivedate = 30. 6. 2016 | deadurl = no}}</ref>
| код валуте = -{BAM}-
| код валуте напомена =
}}
 
'''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ''') држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]],<ref>{{cite web | url = http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm | title = United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications | date = 31. 10. 2013 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160506074952/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm | archivedate = 606. 505. 2016 | deadurl = no}}</ref> на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Претежно је [[Планина|планинска]] [[земља (геополитика)|земља]]. Заузима површину од 51.209,2 -{[[квадратни километар|km<sup>2</sup>]]}-.<ref name="bhas.ba">{{cite web | url = http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= | title = Информације о БиХ | publisher = Агенција за статистику Босне и Херцеговине | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160630164349/http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= | archivedate = 30. 6. 2016 | deadurl = no}}</ref> На [[север|сјеверу]], [[запад]]у и [[југ]]у се [[Граница (географија)|граничи]] са [[Хрватска|Хрватском]], на [[југоисток]]у са [[Црна Гора|Црном Гором]], а на истоку са [[Србија|Србијом]]; код [[Неум]]а — дужином обале од 21,2 km<ref name="un.ba">{{cite web | url = http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih | title = УН о БиХ | website = un.ba | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141216101331/http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih | archivedate = 16. 12. 2014 | deadurl = yes}}</ref> — излази на [[Јадранско море]]. [[Главни град]] државе је [[Сарајево]].
 
Босна и Херцеговина се састоји од два [[ентитет (политика)|ентитета]]: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]], док [[Брчко Дистрикт]] има посебан статус. Три најбројнија [[етничка група|народа]] су [[Бошњаци]], [[Срби]] и [[Хрвати]]; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]], [[Словенци|Словенаца]], [[Украјинци|Украјинаца]] и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.<ref name="попис_2013"/>
* југ: 42° 33′ 00″ СГШ, 18° 32′ 24″ ИГД — код насеља [[Подштировник]] код [[Требиње|Требиња]]
* исток: 44° 03′ 00″ СГШ, 19° 37′ 41″ ИГД — код насеља [[Жлијебац]] код [[Братунац|Братунца]]
* запад: 44° 49′ 30″ СГШ, 15° 44′ 00″ ИГД — код насеља [[Бугар (Бихаћ)|Бугар]] код [[Бихаћ]]а<ref>{{cite web | url = http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm | title = Општи и географски подаци о БиХ | publisher = Федерални завод за статистику | website = fzs.ba | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160424031946/http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm | archivedate = 24. 4. 2016 | deadurl = yes}}</ref>
{{endflowlist}}
 
[[Динара|Динарски]] дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа [[Крашко поље|крашка поља]] на југозападу, југу и југоистоку земље ([[Ливањско поље]], [[Дувањско поље]], [[Попово поље]]).
 
Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30% земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен.<ref>{{cite web | url = http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf | title = Пољопривреда | publisher = Федерални завод за статистику | website = fzs.ba | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140327114720/http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf | archivedate = 27. 3. 2014 | deadurl = yes}}</ref> Половину површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се [[угаљ]], [[гвожђе|жељезо]], [[боксит]], [[манган]], [[бакар]], [[хром]], [[цинк]], а свакако и [[дрво]] и знатне [[Вода|водене масе]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док је најнижи дио земље на нивоу мора. Ријетки [[земљотрес]]и и [[Поплава|поплаве]] чине једину озбиљнију природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније еколошке проблеме спадају загађеност ваздуха из [[Индустрија|индустијских постројења]], загађеност простора због недостатка опште културе и [[Екологија|еколошке свијести]], те велико крчење шума.{{sfn|Innes|2006|p=176}}
 
=== Клима ===
[[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]]
 
[[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m<sup>2</sup>}- до 1.100 -{L/m<sup>2</sup>}-.<ref name="FHMZ-klima">{{cite web | url = http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php | title = Клима Босне и Херцеговине | publisher = Федерални хидрометеоролошки завод БиХ | website = fhmzbih.gov.ba | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140722070355/http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php | archivedate = 22. 7. 2014 | deadurl = yes}}</ref>
 
У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме.
На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[храст китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела.
 
[[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web | url = http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf | title = Прокошко језеро на планини Враници | last = Јакшић| first = Предраг | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110616072556/http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf | archivedate = 16. 6. 2011 | deadurl = yes| pages = 3}}</ref> и [[орхидеје|орхидеја]] ''-{Orchis bosniaca}-''<ref name="флора">{{cite web | url = https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck | title = Flora von Bosnien, der Herzegowina und des Sandzaks Novipazar<!-- | language = немачком--> | last = Beck-Mannagetta | first = Günther | publisher = Druck von Adolf Holzhausen | location = Wien | year = 1904| accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160216095321/https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck | archivedate = 16. 2. 2016 | deadurl = no}}</ref> на [[Прокошко језеро|Прокошком језеру]]. Неки типови [[Тло|тла]] богати [[кречњак]]ом нуде идеалне услове за раст орхидеја, рецимо врсте црвена наглавица ({{јез-лат|Cephalanthera rubra}}) или вимењак ({{јез-лат|Platanthera chlorantha}}). Усљед топле климе, у овом региону расту [[Liliaceae|љиљани]]. Ту су и ријетке врсте из породице [[лала|тулипана]], као што су ''-{Tulipa biflora}-'', распрострањена од [[Хрватска|Хрватске]] до [[Албанија|Албаније]], или ''-{[[Tulipa orphanidea]]}-'', која је ријеткост и која опстаје само захваљујући изолацији.<ref name="флора"/>
 
У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/>
[[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|десно|Српске земље у 10. вијеку]]
 
По доласку [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Срби]] су формирали неколико међусобно повезаних [[Кнез|кнежевина]], а то су: [[Србија]] ([[Рашка]] и [[Босна]]), [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретва]] ([[Неретљанска кнежевина|Паганија]]) и [[Дукља]]. Граница прве Србије ишла је од ријеке [[Уна|Уне]] на западу, до ријеке Искре на истоку.<ref>{{cite web | url = https://archive.org/stream/istorijasrbapod00ubavgoog#page/n26/mode/2up | title = Историја Срба, по домаћим и страним изворима и писцима | last = Убавкић| first = Милан С. | year = 1886| accessdate = 30. 6. 2016}}</ref>
 
У њој су се налазили утврђени градови:
Данашње знање о политичкој ситуацији на западном Балкану током раног [[средњи век|средњег вијека]] неповезано је и збуњујуће. Након свог доласака, [[Словени]] су са собом донијели [[племе]]нско [[облик државе|друштвено уређење]], које се распало и утабало пут ка [[Феудализам|феудализму]] тек након [[Франачка|франачког]] продора у ову овласт крајем [[9. век|9. вијека]]. То је такође и вријеме када су [[Јужни Словени]] [[христијанизација|покрштени]]. Босна је, због географског положаја и терена, вјероватно била једна од посљедњих области у којима је извршен овај процес, који је вјероватно потицао из градова на [[Далмација|далматинској]] обали.
 
Босна се описана придјевом ''средњовјековни'' почиње помињати од [[958]]. године. Српске и хрватске кнежевине су подијелиле Босну у [[9. век|9.]] и [[10. век|10. вијеку]]; за вријеме [[кнез]]а [[Часлав Клонимировић|Часлава]] и [[дукља]]нског [[краљ]]а [[Константин Бодин|Бодина]], Босна се нашла у саставу јединствене српске државе, а у међувремену Босном је овладао и [[Хрватска|хрватски]] краљ [[Михаило Крешимир II|Михаило Крешимир -{II}-]]. Касније политичке околности су довеле до тога да се за ову област надмећу [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] и [[Византијско царство|Византија]]. Након још једне промјене односа моћи почетком [[12. век|12. вијека]], Босна се нашла изван контроле обију земаља и настала је посебна држава под влашћу локалних банова.{{sfn|Фајфрић|2000|pp=}} [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарска]] ће у првој половини 12. вијека освојити Босну, која ће се тек као [[Бановина Босна]] прогласити независном [[1154]]. године.<ref>{{Cite book| ref = harv| last = Живковић| first = Тибор| authorlink = Тибор Живковић| year = 2006| title = Портрети српских владара| url = https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства|p=182}}</ref>
 
[[Датотека:Bosniangraves bosniska gravar februari 2007 stecak stecci3.jpg|мини|десно|200п|[[Стећци]] су расути надгробни споменици по цијелој БиХ]]
Слабљењем [[Комунизам|комунизма]] и појавом вишестраначког система у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], стара комунистичка доктрина [[Братство и јединство|''братсва и јединства'']] изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим [[Национализам|националистичким]] странкама све три народа ([[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница]]) да освоје већину на [[скупштина|парламентарним изборима]] [[1990]]. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]: [[Срби|српски]] представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници [[Муслимани (народ)|босанских муслимана]] (од [[1993]]. усвојен је назив ''[[Бошњаци]]'') и [[Хрвати|Хрвата]] тражили независност. На засједању [[14. октобар|14.]] и [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године, парламент је — без српских представника — донео ''Меморандум о независности''. Као одговор на ово, српски представници су напустили парламент СР БиХ, а потом [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — основали ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштину српског народа Босне и Херцеговине]]'', која је [[9. јануар]]а [[1992]]. једнострано прогласила оснивање ''[[Република Српска|Српске Републике Босне и Херцеговине]]''. [[18. новембар|18. новембра]] 1991. године, и Хрвати су једнострано прогласили оснивање ''[[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Заједнице Херцег-Босне]]''.
 
Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали ''[[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије]]'', [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина),<ref name="nspm.rs">{{cite web | url = http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html | title = Нова српска политичка мисао: Дан независности — Од кога и чега | last = Кецмановић| first = Ненад | publisher = Нова српска политичка мисао | website = nspm.rs | date = 10. 3. 2011 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111119062813/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html | archivedate = 19. 11. 2011 | deadurl = yes}}</ref> а 92,7% оних који су изашли гласало је за независност. Крња влада СР Босне и Херцеговине прогласила је независност недуго послије тога, а [[6. април]]а 1992. године су је као [[Република Босна и Херцеговина|независну државу]] признали [[Европске заједнице|Европска заједница]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
Оружани сукоби почели су и пре признања независности. Срби су у почетку имали иницијативу, пошто су имали директну и отворену подршку [[Југословенска народна армија|ЈНА]], која се касније трансформисала једним мањим дијелом у [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], а већим дијелом у [[Војска Југославије|Војску Југославије]], као и тек новоформиране треће — односно ''крње Југославије'' ([[Савезна Република Југославија]]). Војска Републике Српске је до јесени завладала над око 70% Босне и Херцеговине, државши у потпуном окружењу градове, иначе и „заштићене зоне” УН: [[Сарајево]], [[Горажде]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Жепа|Жепу]]. На овом фронту је страдало више хиљада људи до [[1995]]. године. У [[јун]]у 1992. године, почели су први [[Муслиманско-хрватски сукоб|сукоби]] између владе [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] из [[Сарајево|Сарајева]] и хрватске фракције која је тежила припајању [[Хрватска Република Херцег-Босна|Херцег-Босне]] [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Сукоб је ескалирао 1993. године, а окончан је уз америчко посредовање [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонским споразумом]] из [[март]]а [[1994]]. године. Овим споразумом створена је [[Федерација Босне и Херцеговине]] (у тренутку настанка се звала ''Муслиманско-хрватска Федерација'').
|-
|Република Српска
|style="font-size:90%;"|[[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]] ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]])<ref name="Устав_РС">{{cite web | url = http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf | title = Устав Републике Српске | website = djeca.rs.ba | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304211703/http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf | archivedate = 404. 303. 2016 | deadurl = no| pages = }}</ref> <small>(дејуре)</small><br />[[Бања Лука]] <small>(дефакто)</small>
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|70п|border]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Seal of Republika Srpska.svg|40п]]
Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за преко 80%.<ref name="cia_factbook"/> Након [[1995]]. године, производња се мало опоравила (1996—1998), али раст се знатно успорио [[1999]]. године. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је [[1990]]. године био и даље дубоко испод нивоа. Незапосленост је [[2007]]. године износила 29%.<ref name="cia_factbook"/> Тешко је тачно оцијенити стање привреде јер иако оба ентита објављују своје статистике, статистике за цијелу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве [[сива економија|сивом економијом]], која је врло присутна у цијелој земљи и у свим сегментима друштва.
 
Највећи дио запослених ради у терцијарном сектору, затим у [[Индустрија|индустрији]] и [[Пољопривреда|пољопривреди]]. Према процјенама из [[2008]]. године, БДП је износио отприлике 29,9 милијарди [[Амерички долар|долара]]. БДП по глави становника је тада био 6.500 долара. По сектору, 10,2% БДП-а отпадало је на пољопривреду, 23,9% на индустрију, а 66% на услужне дјелатности.<ref name="cia_factbook"/> БДП је за седам година нарастао, тако да је [[2015]]. године износио 40,53 милијарди долара, док се БДП по глави становника повећао за око 60% (износио је 10.500 долара). Процјене [[Међународни монетарни фонд|ММФ-а]] за 2017. су 44,462 милијарди<ref name="GDP-IMF">{{cite web| url = https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=19&sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C624%2C692%2C522%2C694%2C622%2C142%2C156%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C359%2C960%2C453%2C423%2C968%2C935%2C922%2C128%2C714%2C611%2C862%2C321%2C135%2C243%2C716%2C248%2C456%2C469%2C722%2C253%2C942%2C642%2C718%2C643%2C724%2C939%2C576%2C644%2C936%2C819%2C961%2C172%2C813%2C132%2C199%2C646%2C733%2C648%2C184%2C915%2C524%2C134%2C361%2C652%2C362%2C174%2C364%2C328%2C732%2C258%2C366%2C656%2C734%2C654%2C144%2C336%2C146%2C263%2C463%2C268%2C528%2C532%2C923%2C944%2C738%2C176%2C578%2C534%2C537%2C536%2C742%2C429%2C866%2C433%2C369%2C178%2C744%2C436%2C186%2C136%2C925%2C343%2C869%2C158%2C746%2C439%2C926%2C916%2C466%2C664%2C112%2C826%2C111%2C542%2C298%2C967%2C927%2C443%2C846%2C917%2C299%2C544%2C582%2C941%2C474%2C446%2C754%2C666%2C698%2C668&s=PPPGDP&grp=0&a=| title = Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP| website = imf.org| accessdate = 17. 8. 2017}}</ref> односно 10.958 по становнику<ref name="GDPpc-IMF">{{cite web| url = https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=5&sy=2016&ey=2016&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C836%2C918%2C558%2C748%2C138%2C618%2C196%2C624%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C626%2C449%2C628%2C564%2C228%2C565%2C924%2C283%2C233%2C853%2C632%2C288%2C636%2C293%2C634%2C566%2C238%2C964%2C662%2C182%2C960%2C359%2C423%2C453%2C935%2C968%2C128%2C922%2C611%2C714%2C321%2C862%2C243%2C135%2C248%2C716%2C469%2C456%2C253%2C722%2C642%2C942%2C643%2C718%2C939%2C724%2C644%2C576%2C819%2C936%2C172%2C961%2C132%2C813%2C646%2C199%2C648%2C733%2C915%2C184%2C134%2C524%2C652%2C361%2C174%2C362%2C328%2C364%2C258%2C732%2C656%2C366%2C654%2C734%2C336%2C144%2C263%2C146%2C268%2C463%2C532%2C528%2C944%2C923%2C176%2C738%2C534%2C578%2C536%2C537%2C429%2C742%2C433%2C866%2C178%2C369%2C436%2C744%2C136%2C186%2C343%2C925%2C158%2C869%2C439%2C746%2C916%2C926%2C664%2C466%2C826%2C112%2C542%2C111%2C967%2C298%2C443%2C927%2C917%2C846%2C544%2C299%2C941%2C582%2C446%2C474%2C666%2C754%2C668%2C698&s=PPPPC&grp=0&a=| title = Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP| website = imf.org| accessdate = 101. 909. 2017}}</ref> ([[паритет куповне моћи|ПКМ]]). БиХ и даље није међу првих сто земаља по {{nowrap|БДП-у}}.
 
Главни трговински партнери Босне и Херцеговине су [[Србија]], [[Хрватска]], [[Црна Гора]], [[Њемачка]], [[Словенија]], [[Италија]], [[Турска]] итд.
 
=== Пољопривреда ===
Главни [[Пољопривреда|пољопривредни]] производи Босне и Херцеговине су [[Житарице|жито]] ([[кукуруз]]) те разне врсте [[Воће|воћа]] и [[Поврће|поврћа]]. Под ораницама и баштама се у [[2005]]. години налазило 1.025.000 [[хектар]]а, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били [[угар]]и и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.<!-- под? --><ref>{{cite web | url = http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf | title = Пољопривреда — пожњевена површина и производња по усјевима | accessdate = 30. 6. 2016 | publisher = Агенција за статистику Босне и Херцеговине | website = bhas.ba | location = [[Сарајево]] | date = 20. 2. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20081118142950/http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf | archivedate = 18. 11. 2008 | deadurl = yes}}</ref>
 
[[Босанска Посавина]] и [[Семберија]] су главне житнице цијеле државе, док је [[Херцеговина|херцеговачки]] крај погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]].
Укупна дужина путева у Босни и Херцеговини је 21.846 -{km}- (2006); више од 11.425 -{km}- је са чврстом подлогом ([[бетон]], [[асфалт]]).<ref name="cia_factbook"/> Дужина [[магистрала]] тренутно је незнатна и износи свега 30—40 -{km}-, а ријеч је о улазним магистралама у два највећа града у држави: [[Сарајево]] и [[Бања Лука|Бања Луку]].
 
Босна и Херцеговина има веома кратку морску обалу код [[Неум]]а и нема приступ међународним водама, па стога нема поморских [[лука]]. Од иностраних лука највећи значај за њену привреду има лука [[Плоче (град)|Плоче]] у [[Хрватска|Хрватској]], која је најближа Сарајеву и управо развијана за потребе привреде Босне и Херцеговине. [[Речни саобраћај|Ријечни саобраћај]] је боље развијен, али ни изблиза искоришћен према могућностима.<ref>{{cite news | url = http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx | title = Хрватска до 2015. године 40 пута повећава промет терета Савом | publisher = Индекс | website = index.hr | date = 14. 1. 2009 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160305010736/http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx | archivedate = 505. 303. 2016 | deadurl = no}}</ref> Главни пловни водоток је ријека [[Сава]], која као притока [[Дунав]]а повезује државу са другим земљама [[Средња Европа|средње Европе]]. Важне луке на Сави су [[Брчко]], [[Шамац|Босански Шамац]] и [[Брод (Република Српска)|Босански Брод]].
 
У Босни и Херцеговини постоји 25 званично уписаних [[аеродром]]а, али само су четири уврштена на листу аеродрома са -{IATA}- кодом ({{јез-енгл|IATA Airport Code}}):
Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|непотврђеном попису из 1991.]] године, у тадашњој БиХ је живјело 43,65% ''[[Муслимани (народ)|Муслимана]]'', 31,38% ''[[Срби|Срба]]'' и 17,31% ''[[Хрвати|Хрвата]]'', док се 5,49% људи декларисало као ''[[Југословени]]'', а 2,14% као ''остали'' (око 10.000 ''[[Црногорци (народ)|Црногораца]]'', 5.000 ''[[Албанци|Албанаца]]'', 4.000 ''[[Украјинци|Украјинаца]]'' итд.). Вјерски састав унутар Републике је био сличан националном. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва тадашње БиХ је [[емиграција|емигрирало]] унутар или ван земље.
 
Према контроверзним<ref name="попис_2013">{{cite web | url = http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf | title = Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа &#91;прво издање&#93; | publisher = Агенција за статистику Босне и Херцеговине | website = popis2013.ba | date = јуни 2016 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160630144751/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf | archivedate = 30. 6. 2016 | deadurl = no| pages = 25, 54, 68, 52}}</ref>{{refn|group="н."|[[Република Српска]] не признаје званичне резултате [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа из 2013.]] које је [[30. јун]]а [[2016]]. године објавила [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине]] са образложењем да су невјеродостојни и статистички неупотребљиви. Један од разлога је и одлука директора АГС БиХ [[Велимир Јукић|Велимира Јукића]] да статус сталног становника добије 196.000 људи који живе у иностранству (већином Бошњака).<ref>{{cite web | url = http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa | title = Српска не признаје резултате пописа | last = Филиповић| first = М. | publisher = Вечерње новости | website = novosti.rs | date = 30. 6. 2016 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160701161021/http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa | archivedate = 101. 707. 2016 | deadurl = no}}</ref>}} резултатима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа]] спроведеног у периоду [[1. октобар|1]]—[[15. октобар|15. октобра]] [[2013]]. године, у Босни и Херцеговини пописано је (не и живјело) 3.531.159 људи: у Федерацији Босне и Херцеговине 2.219.220, у Републици Српској 1.228.423, а у Брчком Дистрикту 83.516. особа.
 
Густина насељености је 2013. године била 68,9/-{km}-<sup>2</sup>.
 
=== Језик ===
Босна и Херцеговина нема свој службени језик. Становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: [[Хрватска#Језик|Хрватској]], [[Србија#Језик|Србији]] и [[Црна Гора#Језички састав|Црној Гори]], па га неки лингвисти<ref>{{cite web | url = https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ | title = Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци говоре исти језик: Умјесто да то искористимо, продају нам маглу и завађају нас | publisher = Doznajemo.com/Fena | date = 20. 2. 2013 | accessdate = 707. 707. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160707000605/https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ | archivedate = 707. 707. 2016 | deadurl = no}}</ref> сматрају једним језиком. Разлике ипак постоје у стандардизацији, тако да постоје три националне стандардизације: српску, хрватску и бошњачку.
 
На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: [[српски језик|језик српског народа]], [[хрватски језик|језик хрватског народа]] и [[бошњачки језик|језик бошњачког народа]], док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: [[латиница|латиницу]] (познату и као [[гајица]]) и [[ћирилица|ћирилицу]] ([[српска ћирилица]]), док хрватски користи само латиницу.
 
=== Друга истраживања ===
Према резултатима [[ген]]етских истраживања (на основу случајног узорка, са непознатом поузданошћу истог), међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (-{Y}--[[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) [[Хаплогрупа|хаплогрупе]]:<ref>{{cite web | url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina | title = Bosnia-Herzegovina – Atlas of Genetic Genealogy | publisher = Ancestral Genography Atlas | website = atlas.xyvy.info | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://archive.today/20160630175048/http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina | archivedate = 30. 06. 2016 | deadurl = no |df= }}</ref>
* [[хаплогрупа I‎]] (42,6%)
* [[хаплогрупа R]] (21,4%)
 
=== Цитирана библиографија ===
* {{Cite book | ref = harv | last = Innes| first = Michael A. | title = Bosnian Security after Dayton: New Perspectives | url = https://books.google.com/books?id=29x9AgAAQBAJ&pg=PT176 | year = 2006| publisher = Routledge | isbn = 978-1-134-14871-4 | pages = 176}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Phillips| first = Douglas A. | title = Bosnia and Herzegovina | url = https://books.google.com/books?id=XKIjbbth_BkC&pg=PA28 | year = 2009| publisher = Infobase Publishing | isbn = 978-1-4381-0489-8}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Фајфрић| first = Жељко | authorlink = Жељко Фајфрић | title = Котроманићи | year = 2000| url = http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici.html | publisher = Пројекат Растко | website = rastko.rs}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Klemenčič| first = Matjaž | last2 = Žagar| first2 = Mitja | title = The former Yugoslavia's diverse peoples | url = https://books.google.com/?id=ORSMBFwjAKcC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | publisher = ABC-CLIO | year = 2004| isbn = 978-1-57607-294-3}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена