Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
Разне исправке
(Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Разне исправке)
== САД као суперсила ==
 
Након успешног завршетка рата, САД су уживале место не само економски, него и политички и војнички најјаче силе света. Једини који ју је евентуално могао оспорити примат био је ратни савезник Совјетски Савез, с којим су у року од само неколико година односи толико погоршани да је отпочео период зван [[Хладни рат]]. САД се са СССР-омСовјетским Савезом није борио само за примат у Европи, него и у распадајућим колонијалним империјама бивших европских сила. Американци су том сукобу дали снажну идеолошку ноту, настојећи супротстављање Совјетском Савезу оправдати борбом за демократске идеале, односно против [[комунизам|комунизма]].
 
Америчку политику је у то време водила и идеологија, али и економско-политички интереси за што је најбољи пример [[Маршалов план]] темељем кога је крајем 1940-их и почетком 1950-их обновљена разрушена [[западна Европа]] - релативни просперитет је тамошње становништво требало да одвуче од комунизма, али и створити и тржиште за америчке индустријске производе. САД се брзо наметнула као водећа сила тзв. Западног блока и слободног света, а као војни инструмент хегемоније [[1949]]. установила [[НАТО]] пакт.
 
Сукоб са Совјетима је поступно ескалирао, али откако је 1949. године СССР добио нуклеарно оружје, настојало се избећи његово претварање у отворени оружани сукоб. Већ следеће године је тиме била вођена америчка политика у [[Корејски рат|Корејском рату]] који је [[1953]]. завршио пат-позицијом. Истовремено су велики напори и средства уложени у [[трка у наоружању|трку у наоружању]], а касније и [[свемирска трка|свемирску трку]] са СССР-омСовјетским Савезом.
 
[[Антикомунизам]], који је доминирао америчком политиком, нашао је свог одраза и на унутрашњем плану, где је страх од прикриврених комунистичких симпатизера и совјетских агената довео до тзв. [[макартизам|макартистичких]] прогона лево оријентисаних уметника и интелектуалаца. Ти су се прогони поступно стишали тек средином 1950-их.
Вијетнамски је рат испочетка био популаран, али се након неколико година против њега почела бунити највише млада генерација бејбибумера, поготово младићи којима је претила регрутација и који нису хтели напустити лагодан живот збох ратовања у џунглама. Незадовољство ратом се с временом претворило у незадовољство државом и свим друштвеним институцијама те покрета који је за циљ имао радикалну преобразбу америчког друштва, било кроз [[контракултура|контракултуру]] било кроз разне радикалне покрете екстремне левице. Истовремено је незадовољство резултатима ''Великог друштва'' у довело до радикализације млађег дела црначког становништва, те се од средине 1960-их бележе велики расни нереди.
 
Војни неуспеси у Вијетнаму и улични нереди су кулминирали [[1968]]. године када је дискредитованог Џонсона заменио нови председник [[Ричард Никсон|Ричард М. Никсон]], изабран под паролом ''часног мира'' у Вијетнаму те довођења закона и реда на америчке улице. Иако се рат наставио, па чак и ескалирао америчким упадом у Камбоџу [[1970]]. године, Никсон је политиком тзв. „вијетнамизације“ поступно почео смањивати број америчких трупа у Вијетнаму а почетком [[1973]]. је створио услове за примирје након кога су се америчке трупе потпуно повукле оставивши Јужни Вијетнам својим локалним савезницима. Никсон је нешто раније својим историјским путовањем у [[Кина|НР Кину]] настојао створити дипломатске услове за [[детант]] са СССР-омСовјетским Савезом, који је управо у то доба досегао врхунац.
 
Поступним смиривањем рата се поступно јењавали и нереди на америчким улицама. Иако најрадикалнији захтеви бејбибумера нису испуњени, под њиховим су утицајем у многим сферама америчког живота завладали либерални ставови, па се крајем 1960-их и почетком 1970-их бележе пројекти [[афирмативна акција|афирмативне акције]], [[феминизам другог таласа]] у медијима и управи, легализација [[хомосексуалност]]и и [[порнографија|порнографије]]. С друге је стране у многим од великих градова дошло до дотада незапамћене експлозије криминала.
Истовремено с економским трендовима су се од 1980-их у САД бележили и дотада незабележени културни трендови, који су се првенствено одражавали кроз повратак друштвеног конзервативизма, али и јачање протестантског [[фундаментализам|фундаментализма]] који је, користећи нове медије као телевизија, односно [[телеванђелизам|телевизијске проповеднике]] стекао снажан политички утицај. Ти су се трендови највише могли приметити код бејбибумера од којих су многи напустили радикалне идеје своје младости како би пригрлили или верски конзервативизам или безочни материјализам кога је инкарнирала нова супкултура [[јапи]]ја.
 
Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године и лосанђелеске [[Летње олимпијске игре 1984.|Олимпијских игара]] [[1984]]. омогућила је Регану да победи на председничким изборима. Иако је задржао оштар антикомунистички и антисовјетски став, Реган је долазак [[Михаил Горбачов|Горбачова]] на власт у Совјетском Савезу и почетак политичких реформи званих [[перестројка]] исправно протумачио као знак слабости код свог противника. Међутим, уместо да појача притисак, Реган је исправно закључио да би одмрзавање односа са СССР-омСовјетским Савезом омогућило да се ''царство зла'' сруши мирним путем, односно изнутра. Таква је политика своје оправдање добила 1989. године када се срушио [[Берлински зид]], а потом распао [[Источни блок]], а две године касније и сам СССР.
 
Смиривање Хладног рата, односно све извеснија америчка победа је фокус пажње Американаца почела враћати на унутрашња питања. Стални пораст криминала је 1980-их добио нови подстицај појавом нове дроге зване [[крек]], на што су власти, сада вођене конзервативном идеологијом и принципима [[закон и ред|закона и реда]] одговориле оштром политиком градње нових затвора, строжим казнама и контроверзним [[рат против дроге|ратом против дроге]].
1.572.075

измена