Ејуп Ганић — разлика између измена

106 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta5) (Acamicamacaraca))
м (Разне исправке)
| презиме = Ганић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 3.
| месец_рођења = март
| година_рођења = 1946.
| место_рођења = [[Себечево]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Ејуп Ганић''' ([[Себечево]], [[Нови Пазар]], [[3. март]] [[1946]]) широј јавности у бившој [[Југославија|Југославији]] познат је по томе што је био ратни члан [[Муслимани|муслиманског]] председништва [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] када је почео [[Рат у Босни и Херцеговини|рат]] у Сарајеву [[1992]]. године.
 
== Политичка каријера ==
Ганића је [[Странка демократске акције|СДА]] при изборима за предсједништво кандидовала као [[Југословени|Југословен]],<ref>{{cite web|author=E. Radosavljević - Sl. Pešević |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=172386&title_add=Dobrovolja%C4%8Dka%20do%20Temze&kword_add=izrucenje%2C%20ejup%20ganic |title=Вечерње новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref> и тиме омогућио прегласавање над [[Срби]]ма у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога [[Српска демократска странка|СДС]]-а да то буде кандидат [[Јевреји|јеврејске]] националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.youtube.com/user/arsYenije#p/u/52/YW0VAmvYwIs |title=Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010 |publisher=Youtube.com |date = 707. 404. 2008. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref>
 
Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је нападнута при чему је [[Убиство|убијено]] 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.<ref name="ВестиОнлајн">{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/32638/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца за број жртава -->
 
{{citat3|Када Алија изађе, побиј све!<ref name=autogenerated1 /> | Ејуп Ганић, наређење [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотској лиги]] издато радио везом, 3. мај 1992.}}
 
=== Хапшење ===
Ганић је [[1. март]]а [[2010]]. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] у Сарајеву у мају [[1992]]. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра [[Југословенска народна армија|ЈНА]].<ref name="Блиц">{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/178900/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Блиц: Ејуп Ганић ухапшен у Лондону |publisher=Blic.rs |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца кад и где је ухапшен и да је позахтеву Србије за Добровољачку --><ref name="ВестиОнлајн" /><!-- референца за број жртава -->
Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору [[Вондсворт]] до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара [[Харис Силајџић|Хариса Силајџића]] који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.
 
== Држављанство ==
Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.<ref name="Мондо">{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s163359/ex-YU/Ganic_uzimao_novac_od_ratnih_donacija.html |title=Мондо: Ганић током целог рата био држављанин Србије |publisher=Mondo.rs |date = 10. 6. 2010. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref> Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема србијанско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.<ref name="ПолитикаДржављанство">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ganic-poriche-drzavljanstvo-Srbije.sr.html |title=Политика: Ганић пориче држављанство Србије |publisher=Politika.rs |date= |accessdate=18. 1. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100730013000/http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ganic-poriche-drzavljanstvo-Srbije.sr.html |archive-date=30. 07. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
== Образовање ==
 
== Јавна осуда за говор мржње ==
[[Независно удружење новинара Републике Српске]] и медији Републике Српске су осудили Ејупа Ганића за говор мржње и вербални напад на новинарку из Републике Српске 6. марта 2011. поводом хапшења [[Јован Дивјак|Јована Дивјака]] због учешћа у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992]].<ref name="Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а">[http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=36726 Радио телевизија Републике Српске: Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а, 6. 3. 2011.] {{ср}}</ref><ref name="Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а, видео">[http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=2838&x=0 Радио телевизија Републике Српске: Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а (видео), 6. 3. 2011.]{{Dead link|date=05. 2013. }} {{ср}}</ref>
 
== Види још ==
1.572.075

измена