Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

м
Разне исправке
(Спашавам 1 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Разне исправке)
| поднаслов =
| слика =
| ширина_слике =
| алт_слике =
| опис =
| локација = [[СР Босна и Херцеговина]]
| невалидно = 5227
| остало =
| остало_тип = <!-- нпр. „неформални гласови” или „празни гласови” -->
| укупно = 2073568
| електорат = 3253847
| излазност =
| мапа =
| дивизија_мапе =
| опис_мапе =
| мапа2 =
| дивизија_мапе2 =
| опис_мапе2 =
| напомене =
| систем_гласања =
| ширина =
| шипке_ширина =
| статус =
| део1_тема =
| део1_избор1 =
| део1_проценат1 =
| део1_боја1 =
| део1_избор2 =
| део1_проценат2 =
| део1_боја2 =
| део1_избор3 =
| део1_проценат3 =
| део1_боја3 =
| део1_избор4 =
| део1_проценат4 =
| део1_боја4 =
| део1_избор5 =
| део1_проценат5 =
| део1_боја5 =
| део1_опис =
| веб-сајт =
}}
'''Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине''' од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
 
Када су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[Странка демократске акције|СДА]] и [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]], док су представници [[Српска демократска странка|СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем [[Српска аутономна област|Српских аутономних области]], а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.<ref name="Сви наши референдуми">{{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 |title=Некад било: Сви наши референдуми |date=10. 5. 2011. |publisher=РТРС }}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.<ref name="Сви наши референдуми" /> На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила [[Република Српска|Српску Републику Босну и Херцеговину]] која је саставни дио Југославије.<ref name="Сви наши референдуми" />
 
Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]]. Ову одлуку су донијели пошто је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да [[бојкот]]ују референдум.<ref name="Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56803 |title=Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992. |author= |authorlink= |coauthors= |date=29. 2. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012 }}</ref>
 
По скупштинској одлуцу, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске стране позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63,6 % становника, од којих се 99,7 % изјаснила за независност.<ref>Вукоја, Ситарски, 2016.. стр. 25.</ref>
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] [[Рамиз Делалић]] је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак (град)|Оџак]]). [[Муслимани (народ)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајево|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]], имао укидање [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]] и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
 
Први март се сматра почетком рата у БиХ.<ref name="Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992."/><ref name="Српска не празнује 1. март">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56890 |title=Српска не празнује 1. март |author= |authorlink= |coauthors= |date=1. 3. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012 }}</ref>
 
== Види још ==
1.572.075

измена