Психопатологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Психопатологија''' је [[научна дисциплина]] која [[систем]]атски истражује [[симптом]]е, природу и чиниоце (наследне, органске и социјалне) [[патологија|патолошких]] стања и [[процес]]а у [[ум|менталном]] животу<ref name=autogenerated1>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref>. За разлику од опште [[психологија|психологије]], она се бави одступањима, (аберацијама) од нормалних појава у [[процес]]има опажања, [[мисао|мишљења]], емоција, пажње, [[учење|учења]], мотивације, воље итд. Сазнања опште психопатологије служе као темељ психијатрији, клиничкој [[психологија|психологији]], али утичу и на [[социјални рад]]<ref name=autogenerated1 />.
== Историја душевних болести ==
Наше најраније објашњење онога што сада називамо психопатологијом било је постојање зла духова и демона. Многи су веровали, чак и у шеснаестом и седамнаестом века да би бизарно понашање повезано са менталним болестима могло бити само чин самог ђавола. Да би се ово поправило, многи појединци који су боловали од менталних болести били су мучени у покушају да се из њих избаце демона. Већина људи зна о суђењима везаним за вештице где су многе жене брутално убијене због лажног уверења о поседовању тих способности. Када методе мучења нису успеле да врате особу на здрав разум, обично се сматрало да су те особе вечно опседнуте и као изгубљене.9
До осамнаестог века медицина је почели да гледа на менталне болести различито. Током овог временског периода, „лудило” је почело да се посматра као болест ван контроле оболеле особе, а не чин демона. Због тога су хиљаде људи ограничених на тамнице и дневне тортуре, пуштени као азиланти на којима су лекари почели истраживати медицинске облике терапије.
Данас је медицински модел и даље покретачка снага у дијагностици и леечењу психопатологије, иако истраживање показује моћне ефекте које психологија има на понашање, емоције и сазнања.
== Класификација менталних обољења у психопатологији ==
Ментална обољења су класификована данас у складу са Дијагностичким и статистичким приручником за менталне поремећаје, четврто издање (DSM IV), које је објавила Америчка психијатријска асоцијација (1994). DSM IV користи мултиаксијални или вишедимензионални приступ дијагностици, јер ретко и други фактори у животу неке особе утичу на њихово ментално здравље. Према DSM IV у психопатологији се описују следеће пет осоввине:
;Прва осовина — Клинички синдроми
То је оно што ми обично сматрамо дијагнозом (нпр депресија, шизофренија, социјална фобија)
;Друга осовина — Поремећаји развоја и поремећаји личности
Поремећаји у развоју укључују аутизам и менталну ретардацију, поремећаји који се обично први пут виде у детињству.
Поремећаји личности су клинички синдроми који имају дуготрајније симптоме и обухватају индивидуални начин интеракције са светом. Они укључују параноичне, антисоцијалне и граничне поремећаје личности.
;Трећа осовина — Физички услови који играју улогу у развоју, продужењу или погоршању поремећаја из прве две осовине
Овде су укључени физички услови као што су повреда мозга или ХИВ / АИДС који могу резултовати симптомима менталних болести.
;Четврта осовина — Тежина психосоцијалних стресора
Догађаји у животу људи, као што је смрт вољене особе, започињање новог посла, факултета, незапослености, па чак и брака, могу утицати на поремећаје наведене у првој и другој осовини.
;Пета осовина — Највиши ниво функционисања
На завршном нивоу, клиничар оцењује ниво функционисања особе у садашњем времену и на највишем нивоу у претходној години. Ово помаже клиничару да схвати како горе наведене четири осовине утичу на особу и какву врсту промена треба очекивати.
== Извори ==
{{reflist}}
| |||