Прилог (врста речи) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 96:
У Вуковој "Писменици сербскога језика" из 1814. године се између осталог, указује на то да прилози могу показивати место, време, "качество", "количество", уподобљавање, питање и одрицање. Вук у Писменици, набрајајући прилоге, поред, ту, унутра и др. спомиње и на другом месту: поред, онда, скоро, лани и сваки дан. Ово је заметак идеје о функцији која је изван облика или значења, идеје која је у српско- хрватској граматици тек у XX веку нашла свој пуни израз.
 
Мало је позната у нашој науци књига Саве Сретеновића, српског филолога и историчара, издање из 1853. године, а дело се зове " Немијењајуће се ријечи и синтакса српског језика". Сретеновић каже да су прилози речи које служе да боље искажу смисао придева и глагола, а могу се разматрати и са гледишта постанка и значења. Прилози, према Сретеновићу, показују својство (како?), количину (колико?), време (докад? Кад?), почетак радње... И код њега се јављају забуне око неких речи које могу бити и прилози и предлози (близу, више). Код Сретеновића се јавља и идеја о реченичној функцији. Сретеновићев рад се може посматрати као мост према новијим граматичким делима.
 
== Новије српско-хрватске граматике и другачији погледи на проблеме ==