Прилог (врста речи) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.202.83 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
|||
Ред 96:
У Вуковој "Писменици сербскога језика" из 1814. године се између осталог, указује на то да прилози могу показивати место, време, "качество", "количество", уподобљавање, питање и одрицање. Вук у Писменици, набрајајући прилоге, поред, ту, унутра и др. спомиње и на другом месту: поред, онда, скоро, лани и сваки дан. Ово је заметак идеје о функцији која је изван облика или значења, идеје која је у српско- хрватској граматици тек у XX веку нашла свој пуни израз.
Мало је позната у нашој науци књига Саве Сретеновића, српског филолога и историчара, издање из 1853. године, а дело се зове " Немијењајуће се ријечи и синтакса српског језика". Сретеновић каже да су прилози речи које служе да боље искажу смисао придева и глагола, а могу се разматрати и са гледишта постанка и значења. Прилози, према Сретеновићу, показују својство (како?), количину (колико?), време (докад? Кад?), почетак радње... И код њега се јављају забуне око неких речи које могу бити и прилози и предлози (близу, више). Код Сретеновића се јавља и идеја о реченичној функцији. Сретеновићев рад се може посматрати као мост према новијим граматичким делима.
== Новије српско-хрватске граматике и другачији погледи на проблеме ==
У овим граматикама су се поступно рашчлањавала питања која су раније била недовољно јасна. Традиционално су прилози непроменљиве речи, док сада у неким граматикама ( Приручна граматика хрватског језика 1979. Загреб) се сврставају међу променљиве. У Приручној граматици се речце сматрају посебном врстом прилога.
Савременом разрадом прилошке проблематике дошло се до сасвим нових погледа на ову нимало једноставну језичку материју. Увидело се да наша врста речи делује на синтаксичком плану далеко разноврсније него што је обично прилагање, одређивање или модификовање, те да она самим тим обогаћује синтаксичку теорију. Међу значајне новије студије сврставају се радови Милке Ивић. Нагласак се ставља на описне прилоге који служе као лексичко језгро предиката. У радовима ll и lV се говори о прилозима као о "додатним коментарима" и о модификаторима реченичне поруке. Реч је о томе да прилози могу пружити својеврстан говорников коментар о информацији.
== Извори ==
| |||