Словенски устанак против византијске власти (1072) — разлика између измена

 

Велики [[finansije|финансијски притисак]] пао је на [[Словени|словенско становништво]] које је и овако једва издржавало старе намете. Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење [[Хеленизација|хеленизације]], које је почело још [[1037]]. године и која је била један од разлога и за [[словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|претходни словенски устанак]]. Све то довело је до избијања [[Устанак|устанка]] [[1072]]. године на чијем је челу био [[Ђорђе Војтех]]. Организовање и подизање устанка било је вероватно уско повезано са [[Михаило Војислављевић|Михаилом]] и његовом државом.

== Ток устанка ==

Врло брзо по избијању [[Устанак|устанка]] [[устанак|устаници]] су од [[Михаило Војислављевић|Михаила]] затражили да им пошаље једног од својих [[син]]ова за вођу и он им у јесен [[1072]]. шаље свог сина [[Константин Бодин|Бодина]] и [[Војвода Петрило|војводу Петрила]] са одредом од 300 људи у помоћ [[Устанак|устанку]] који је, под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]], букнуо у јужном Поморављу. Устаници су Бодина прогласили за [[цар]]а под именом ''Петар'', позивајући се на [[Самуило (цар)|Самуила]], у [[Призрен]]у.