Википедија

Живац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Nerves_of_the_left_upper_extremity.gif|мини|десно|200п|Живци руке (жуто)]]
 
'''Живац''', латински назив '''нерв''' ({{јез-лат|nervus}}), део је [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], кога сачињавају снопови продужетака (аксона) [[неурон|нервих ћелија]] различитог волумена и бројности. Осим тога у састав живца улазе и [[везивне ћелије]], [[колагена влакна]] и [[крвни суд]]ови, који се једним именом називају ендонеуријум. Око живца се налази везивни омотач епинеуријум и од њега полазе везивни изданци који граде перифасцикуларне омотаче или перинеуријум.<ref>{{Cite book|last=Јовановић| first = Славољуб В. | author2 = Надежда А. Јеличић | title = Анатомија човека – глава и врат | publisher = Савремена администрација | location = Београд | year = 2000| isbn = 978-86-387-0604-4| pages = }}</ref><ref>{{Cite book|last=Јовановић| first = Славољуб В. | author2 = Нева Л. Лотрић | title = Дескриптивна и топографска анатомија човека | publisher = [[Научна књига]] | location = Београд, Загреб | year = 1987}}</ref>
 
Живци повезују [[централни нервни систем]] са периферијом, тј. са свим [[Ткиво (биологија)|ткивима]] и [[Орган (анатомија)|органима]]. Аферентни нерви доносе сигнале (нервне импулсе) у централни нервни систем, где се информације обрађују и одакле се шаљу повратни сигнали преко еферентних нерава у одговарајуће структуре (мишиће, жлезде, органе итд).<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
У [[централни нервни систем|централном нервном систему]], аналогне структуре су познате као [[Нервни тракт|трактови]].<ref name=Purves>{{Cite book|vauthors=Purves D, Augustine GJ, Fitzppatrick D, etal | title = Neuroscience | edition = 4th | publisher = Sinauer Associates | year = 2008| isbn = 978-0-87893-697-7 | pages = 11–20}}</ref><ref name=Marieb>{{Cite book|vauthors=Marieb EN, Hoehn K | title = Human Anatomy & Physiology | edition = 7th | publisher = Pearson | year = 2007| isbn = 978-0-8053-5909-1| pages = 388–602}}</ref> Неурони се понекад називају ''нервним ћелијама'', мада је тај термин потенцијално погрешан јер многи неурони не формирају живце, и нерви обухватају и ненеуронске [[Шванове ћелије]] које покривају аксоне [[миелин]]ом.
 
Сваки живац је структура у облику кабла, која садржи снопове аксона. У оквиру нерва, сваки аксон је окружен слојем везивног ткива названим [[ендонеуријум]]. Аксони се повезују у групе нервних свежања, а сваки свежањ је умотан у слој везивног ткива названог [[перинеуријум]]. Коначно, читав живац је умотан у слој везивног ткива названог [[епинеуријум]].
Ред 24:
Сваки живац је покривен густим слојем [[Везивно ткиво|везивног ткива]], [[епинеуријум]]ом. Испод тог слоја је слој равних ћелија, [[перинеуријум]], који формира комплетни „рукав“ око снопа аксона. Перинеуријални слој исто тако досеже унутар живца и дели га у неколико свежњева влакана. Свако влакно окружује [[ендонеуријум]]. Тиме се формира затворена цев од површина кичмене мождине до нивоа где су аксонске синапсе спојене са мишићним влакнима, или се завршавају у [[Сензорни неурон|сенсорним рецепторима]]. Ендонеуријум се састоји од унутрашњег омотача од материјала који се назива [[гликокаликс]] и спољашње, деликатне, мреже од [[колаген]]ских влакана.<ref name="Marieb"/> Нерви су уснопљени заједно са [[Крвни суд|крвним судовима]], пошто неурони живаца имају веома високе енергијске захтеве.
 
Унутар ендонеуријума, индивидуална нервна влакна су окружена ниско-протеинском течношћу која се назива ендонеуријалним флуидом. Она делује на сличан начин са [[Ликвор|цереброспиналним флуидом]] у [[централни нервни систем|централном нервном систему]] и сачињава '''''крвно-нервну баријеру''''' која је слична [[крвно-мождана баријера|крвно-можданој баријери]].<ref>{{cite journal|last1last=Kanda | first1first = T | title = Biology of the blood-nerve barrier and its alteration in immune mediated neuropathies| journal = Neurol Neurosurg Psychiatry| date = Feb 2013| volume = 84| issue = 2| pmid = 23243216| doi = 10.1136/jnnp-2012-302312| pages = 208–212}}</ref> Молекулима се стога ограничава прелаз из крви у ендонеуријални флуид. Током развоја нервног [[оток|едема]] услед нервне иритације или повреде, количина ендонеуријалног флуида може да се повећа на месту иритације. То повећање количине флуида се може визуелизовати коришћењем [[магнетно ресонантна неурографија|магнетно резонантне неурографије]], и стога МР неурографија може да идентификује нервну иритацију и/или повреду.
 
== Развиће ==
Ред 32:
=== Регенерација ===
 
Ако су аксони [[неурон]]а оштећени, докле год [[Сома (биологија)|тело ћелије]] неурона није оштећено, аксони могу да буду регенерацијом обновљени и синаптички поново повезани са другим неуронима уз помоћ [[guidepost cells|путоказних ћелија]]. Овај процес се назива [[neuroregeneration|неурорегенерацијом]].<ref>{{cite journal|last=Kunik | first = D | title = Laser-based single-axon transection for high-content axon injury and regeneration studies | journal = PLoS ONE | year = 2011 | volume = 6 | issue = 11 | pages = e26832 | doi = 10.1371/journal.pone.0026832 | pmid = 22073205 | pmc = 3206876}}</ref>
 
Нерв почиње процес уништавајући дистални нерв на месту повреде, дозвољавајући [[Schwann cell|Швановим ћелијама]], базалној ламини и [[neurilemma|неурилеми]] у близини повреде да почну да производе регенерациону цев. [[Nerve growth factor|Фактори раста нерва]] се ослобађају, што узрокује да мноштво нервних зачетака испупи. Када један од процеса раста пронађе регенерациону цев, он почиње да расте према својој првобитној дестинацији сво време вођен помоћу регенерационе цеви. Регенерација нерва је врло спор процес, за који може бити неопходно неколико месеци да се оконча. Иако овај процес поправља неке нерве, и даље ће постојати извесни функционални дефицити, јер поправке нису савршене.<ref>{{cite web|url=http://www.medscape.com/viewarticle/480071_5| title = Pathophysiology of Peripheral Nerve Injury: A Brief Review: Nerve Regeneration| last = Burnett & Zager| first = Mark & Eric| publisher = Medscape| work = Medscape Article| accessdate = 2011-10-26| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111031061528/http://www.medscape.com/viewarticle/480071_5| archivedate = 2011-10-31|df=}}</ref>
 
== Функција ==
 
Нерв преноси информације у виду електрохемијских импулса (нервних импулса познатих као [[акциони потенцијал]]и) које преносе појединачни неурони који сачињавају нерв. Ови импулси су екстремно брзи, тако да поједини [[Myelin|мијелинисани]] неурони проводе брзинама и до 120&nbsp;-{m/s}-. Импулси путују од једног неурона до другог прелазећи кроз [[Синапса|синапсе]], при чему се порука конвертује из [[Electrical synapse|електричног]] у [[Chemical synapse|хемијски]] облик и затим назад у електрични.<ref name="Marieb" /><ref name="Purves_2" >{{cite book|author=Purves Dale | author2 = George J. Augustine | author3 = David Fitzpatrick |display-authors=etal | title = Neuroscience | edition = 4th | publisher = Sinauer Associates | pages = 11–20 | year = 2008 | isbn = 978-0-87893-697-7}}</ref>
 
Нерви се могу категорисати у две групе на бази њихове функције:
Ред 47:
{{main|Нервни систем}}
 
[[Нервни систем]] је део [[Животиња|животиње]] који координира своје дејство путем трансмитовања [[Акциони потенцијал|сигнала]] до и од различитих делова тела.<ref>{{Cite book|title=Principles of Anatomy and Physiology | edition = 15th | author = Tortora, G.J. | author2 = Derrickson, B. | publisher = J. Wiley. | year = 2016 | isbn = 978-1-119-34373-8 | location = | pages = }}</ref> Код кичмењака он се састоји од два главна дела, [[Централни нервни систем|централног нервног система]] (ЦНС) и [[Периферни нервни систем|периферног нервног система]] (ПНС). ЦНС се састоји од [[мозак|мозга]] и [[Кичмена мождина|кичмене мождине]]. ПНС се углавном састоји од нерва, који су обмотани свежњеви дугих влакана или [[аксон]]а, који повезују ЦНС са свим другим деловма тела.
 
Нерви који преносе сигнале од мозга се називају ''[[аксон|моторним]]'' or ''[[Efferent nerve fiber|силазнм]]'' нервима, док они нерви који преносе информације од тела до ЦНС се називају ''сензорним'' или ''узлазним''. [[Кичмени нерви]] врше обе функције и стога се називају ''мешовитим'' нервима. ПНС је подељен у три засебна подсистема, [[somatic nervous system|соматски]], [[Аутономни нервни систем|аутономни]], и [[enteric nervous system|ентерични]] нервни систем. Соматски нерви посредују добровољне покрете.
Ред 57:
[[Канцер]] се може раширити путем упада у просторе око живаца. До овога нарочито често долази код рака главе и врата, као и рака простате и дебелог црева.
 
Нерви могу да буду оштећени физичком повредом, као и околностима при [[carpal tunnel syndrome|синдрому карпалног канала]]<ref name=Padua2016>{{cite journal|last1last=Padua | first1first = L | last2 = Coraci| first2 = D | last3 = Erra| first3 = C | last4 = Pazzaglia| first4 = C| last5 = Paolasso| first5 = I| last6 = Loreti| first6 = C | last7 = Caliandro| first7 = P| last8 = Hobson-Webb| first8 = LD| title = Carpal tunnel syndrome: clinical features, diagnosis, and management| journal = Lancet Neurology | date = 2016| volume = 15 | issue = 12| pages = 1273–84 | doi = 10.1016/S1474-4422(16)30231-9 | pmid = 27751557 | type = Review}}</ref><ref name=Bur2014>{{cite journal|last1last=Burton| first1first = C | last2 = Chesterton| first2 = LS | last3 = Davenport| first3 = G| title = Diagnosing and managing carpal tunnel syndrome in primary care| journal = The British Journal of General Practice : The Journal of the Royal College of General Practitioners| date = May 2014| volume = 64| issue = 622 | pages = 262–3| pmid = 24771836 | doi = 10.3399/bjgp14x679903| pmc = 4001168}}</ref><ref name=NIH2016>{{cite web|title=Carpal Tunnel Syndrome Fact Sheet| url = http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049| website = National Institute of Neurological Disorders and Stroke| accessdate = 4 March 2016| date = 28. 1. 2016| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303181005/http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049| archivedate = 3 March 2016|df=}}</ref> и [[repetitive strain injury|повреди услед понављајућег напрезања]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mountsinai.org/static_files/MSMC/Files/Patient%20Care/Occupational%20Health/RSI_12_with%20monroe.pdf| title = Repetitive Strain Injury: What is it and how is it caused?| date = |access-date = 12. 2. 2016| website = | publisher = Selikoff Centers for Occupational Health}}</ref><ref name=vanTulder2007>{{cite journal|vauthors=van Tulder M, Malmivaara A, Koes B | title = Repetitive strain injury | journal = Lancet | volume = 369 | issue = 9575 | pages = 1815–22 | date = May 2007 | pmid = 17531890 | doi = 10.1016/S0140-6736(07)60820-4 | url = https://www.researchgate.net/publication/6303661_Repetitive_strain_injury/file/d912f50c5ef67d0b27.pdf}}</ref><ref>{{Cite journal|title=Conservative interventions for treating work-related complaints of the arm, neck or shoulder in adults| journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews| date = 2013| issn = 1469-493X| pmid = 24338903| pages = CD008742| volume = 12| doi = 10.1002/14651858.CD008742.pub2| first = Arianne P.| last = Verhagen| first2 = Sita M. A.| last2 = Bierma-Zeinstra| first3 = Alex| last3 = Burdorf| first4 = Siobhán M.| last4 = Stynes| first5 = Henrica C. W.| last5 = de Vet| first6 = Bart W.| last6 = Koes}}</ref> [[Аутоимуне болести]] као што су [[Гијен-Бареов синдром]], [[Неуродегенерација|неуродегенеративне болести|]], [[polyneuropathy|полинеуропатија]], инфекције, [[неуритис]], [[дијабетес]], или отказивање крвних судова који окружују живце, сви узрокују оштећења нерва, која могу да варирају по озбиљности.
 
[[Мултипла склероза]] је болест асоцирана са обимним оштећењем нерва. Она се јавља кад [[макрофаг]]ови имунског система саме особе оштећују мијелинске облоге којима су изоловани аксони нерва.
Ред 67:
== Друге животиње ==
 
Неурон се сматра ''идентификованим'' ако поседује својства по којима се разликује од сваког другог неурона дате животиње, својства као што су локација, [[неуротрансмитер]]и, образац [[Ekspresija gena|генске експресије]], и повезаност, и ако сваки појединачни организам који припада истој врсти има тачно један неурон са истим скупом својстава.<ref name=Hoyle>{{Cite book|title=Identified neurons and behavior of arthropods | publisher = Plenum Press | year = 1977 | isbn = 978-0-306-31001-0 | vauthors = Hoyle G, Wiersma CA }}</ref> У кичмењачким нервним системима, веома мали број неурона је „идентификован”. Истраживачи сматрају да људи немају такве неуроне, док у једноставнијим нервним системима, неки или сви неурони могу бити јединствени у том смислу.<ref name=Wormbook>{{Cite web|title=Wormbook: Specification of the nervous system | url = http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110717081646/http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html | archivedate = 2011-07-17 |df= }}</ref>
 
Код кичмењака, најпознатији идентификовани неурони су гигантске [[Mauthner cell|Маутнерове ћелије]] код риба.<ref name=Stein38>{{Cite book|title=Neurons, Networks and Motor Behavior | author = Stein PSG | publisher = MIT Press | year = 1999 | isbn = 978-0-262-69227-4 | pages = 38–44}}</ref> Свака риба има две Маутнерове ћелије, лоциране у доњем делу можданог стабла, једну на левој страни и једну на десној. Свака Маутнерова ћелија има један аксон који прелази преко, инервишући (стимулишући) неуроне на истом мождном нивоу и затим путује низ кичмену мождину, формирајући бројне везе на свом путу. Синапсе које генерише Маутнерова ћелија су толико моћне да појединачни акциони потенцијал производи снажан одзив у понашању: у року неколико милисекунди риба закриви своје тело у [[Mauthner cell#The C-start behavior|-{C}--облик]], затим се исправи, чиме покреће себе брзо унапред. Функционално, ово је брзи бежући респонс, који се најлакше подстиче снажним звучним таласом или таласом притиска који удара по бочној линији органа рибе. Маутнерове ћелије нису једини идентификовани неурони у рибама - постоји још око 20 типова, укључујући парове „аналога Маутнерових ћелија” у сваком језгру кичменог сегмента. Мада Маутнерова ћелија има способност самосталног произвођења респонса о бекству, у контексту нормалног понашања друге врсте ћелија обично доприносе обликовању амплитуде и правца одговора.
 
Маутнерове ћелије су описиване као [[command neuron|командни неурони]].<ref>Eaton R.C., DiDomenico R. 1985. Command and the neural causation of behavior: a theoretical analysis of the necessity and sufficiency paradigm. Brain Behav Evol. 27(2-4):132-64.</ref><ref>Edwards, D. H., Heitler, W. J. & Krasne, F. B. 1999. Fifty years of command neurons: the neurobiology of escape behavior in the crayfish. Trends Neurosci. 22, 153–161.</ref><ref>Hediwg, B. 2000. Control of Cricket Stridulation by a Command Neuron: Efficacy Depends on the Behavioral State. J Neurophysiol 83: 712-722.</ref> Командни неурон је специјалан тип идентификованог неурона, дефинисан као неурон који је способан да самостално управља специфичним понашањем.<ref>{{harvnb|Stein||p=112}}</ref> Такви неурони најчешће се јављају у системима брзог бегства различитих врста — [[squid giant axon|гигантски аксон лигње]] и [[squid giant synapse|гигантска синапса лигње]]. Они су коришћени у пионирским експериментима у области [[Неурофизиологија|неурофизиологије]] због њихове енормне величине. Оба ова неурона учествују у механизмима брзог бегства лигње. Концепт командног неурона је, међутим, постао веома контроверзан, због студија које су показале да неки неурони за које је у почетку изгледало да делују у складу са описом, заправо су способни да изазову одговор само у ограниченом скупу околности.<ref name=Simmons43>{{Cite book|title=Nerve cells and animal behaviour | publisher = Cambridge University Press | year = 1999 | isbn = 978-0-521-62726-9 | page = 43 | vauthors = Simmons PJ, Young D }}</ref>
 
Код организама са [[Симетрија животиња|радијалном симетријом]], [[Дифузан нервни систем|нервне мреже]] служе као нервни системи.<ref name=Sakarya>{{Cite journal|author1author=Sakarya O| author2 = Armstrong KA| author3 = Adamska M|editor1-last=Vosshall|editor1-first=Leslie | title = A post-synaptic scaffold at the origin of the animal kingdom | journal = PLoS ONE | volume = 2 | issue = 6 | pages = e506 | year = 2007 | pmid = 17551586 | pmc = 1876816 | doi = 10.1371/journal.pone.0000506 | displayauthors = 1 | bibcode = 2007PLoSO...2..506S | last4 = Adamski | last5 = Wang| last6 = Tidor | last7 = Degnan | last8 = Oakley| last9 = Kosik}}</ref><ref name=Jacobs>{{Cite journal|title=Evolution of sensory structures in basal metazoa | journal = Integr Comp Biol | volume = 47| issue = 5 | year = 2007 | pages = 712–723 | doi = 10.1093/icb/icm094 | url = http://icb.oxfordjournals.org/cgi/content/full/47/5/712 | vauthors = Jacobs DK, Nakanishi N, Yuan D | pmid = 21669752 | displayauthors = etal }}</ref><ref name=Galliot>{{Cite journal|vauthors=Galliot B, Quiquand M| editor1 = Ernest | title = A two-step process in the emergence of neurogenesis | journal = European Journal of Neuroscience | volume = 34 | issue = 6 | pages = 847–862 | year = 2011 | pmid = 21929620 | doi = 10.1111/j.1460-9568.2011.07829.x }}</ref> Код њих нема мозга или централизованог региона главе, и уместо тога они имају међусобно повезане неуроне раширене по нервним мрежама. Таква решења су присутна код [[Жарњаци|жарњака]], [[Реброноше|реброноша]] и [[Бодљокошци|бодљокошаца]].
 
== Референце ==
Ред 80:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић| first = Славољуб В. | author2 = Надежда А. Јеличић | title = Анатомија човека – глава и врат | publisher = Савремена администрација | location = Београд | year = 2000| isbn = 978-86-387-0604-4}}
* {{Cite book|ref=harv| vauthors = Marieb EN, Hoehn K | title = Human Anatomy & Physiology | edition = 7th | publisher = Pearson | year = 2007| isbn = 978-0-8053-5909-1| pages = 388–602}}
* {{Cite book|ref=harv| vauthors = Purves D, Augustine GJ, Fitzppatrick D |display-authors=etal | title = Neuroscience | edition = 4th | publisher = Sinauer Associates | year = 2008| isbn = 978-0-87893-697-7 | pages = 11–20}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Јовановић | first = Славољуб В. | author2 = Надежда А. Јеличић | title = Анатомија човека – глава и врат | publisher = Савремена администрација | location = Београд | year = 2000 | isbn = 978-86-387-0604-4 }}
* {{Cite book|ref=harv | last = Јовановић| first = Славољуб В. | author2 = Нева Л. Лотрић | title = Дескриптивна и топографска анатомија човека | publisher = [[Научна књига]] | location = Београд, Загреб | year = 1987}}
* [http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]
* {{citeCite book|ref=harv|last=Bear| first = M. F. | author2 = B. W. Connors | author3 = M. A. Paradiso | title = Neuroscience: Exploring the Brain | location = Philadelphia | publisher = Lippincott | year = 2006 | edition = 3rd |id=ISBN 0-7817-6003-8}}
* {{citeCite book|ref=harv|editor=Binder, Marc D. | editor2 = Hirokawa, Nobutaka | editor3 = Windhorst, Uwe | title = Encyclopedia of Neuroscience | publisher = Springer | year = 2009
| isbn = 978-3-540-23735-8 | url = http://www.springer.com/biomed/neuroscience/book/978-3-540-23735-8 }}
* {{citeCite book|ref=harv|authorlink=Eric R. Kandel | last = Kandel| first = ER | last2 = JH| first2 = Schwartz| author3 = Jessell TM | title = [[Principles of Neural Science]] | edition = 5th | publisher = McGraw-Hill | location = New York | year = 2012 |id= ISBN 0-8385-7701-6}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Squire| first = L |display-authors=etal | location = | publisher = [[Academic Press]] | title = Fundamental Neuroscience | edition = 4th | year = 2012 | isbn = 978-0-12-660303-3 | pages = }}
* {{citeCite book |ref=harv|last = Andreasen |first = Nancy C. |authorlink = Nancy_C._Andreasen |title = Brave New Brain: Conquering Mental Illness in the Era of the Genome |publisher = Oxford University Press |date = 4. 03. 2004. |url = http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |archive-url = https://web.archive.org/web/20070224204400/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |dead-url = yes |archive-date = 24. 02. 2007 |isbn = 978-0-19-514509-0 |access-date = 01. 09. 2017 |df = }}
* Damasio, A. R. (1994). ''Descartes' Error: Emotion, Reason, and the Human Brain. '' New York, [[Avon (publishers)|Avon Books]]. ISBN 978-0-399-13894-2 (Hardcover) ISBN 978-0-380-72647-9 (Paperback)
* Bullock, T.H., Bennett, M.V.L., Johnston, D., Josephson, R., Marder, E., Fields R.D. 2005. ''The Neuron Doctrine, Redux'', Science, V.310, p.&nbsp;791–793.
Ред 98:
* Roberts A., Bush B.M.H. 1981. ''Neurones Without Impulses''. Cambridge University Press, Cambridge.
* Peters, A., Palay, S.L., Webster, H, D., 1991 ''The Fine Structure of the Nervous System'', 3rd ed., Oxford, New York
* {{Cite book|ref=harv| author = Gardner, H. | title = The Shattered Mind: The Person After Brain Damage. | location = | publisher = New York, [[Random House|Vintage Books]]| year = 1976| isbn = 978-0-394-71946-7| pages = }}
* {{Cite book|ref=harv| author = Goldstein, K. | title = The Organism. | location = | publisher = New York, Zone Books| year = | isbn = 978-0-942299-96-0| pages = }} (Hardcover). {{page| year = 2000| isbn = 978-0-942299-97-7| pages = }} (Paperback)
* {{citeCite book|ref=harv|last=Lauwereyns | first =Jan | authorlink =Jan_Lauwereyns | title =The Anatomy of Bias: How Neural Circuits Weigh the Options | publisher =The MIT Press | year = 2010| location = Cambridge, Massachusetts | url =https://mitpress.mit.edu/9780262123105 | isbn = 978-0-262-12310-5 }}
{{Refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живац”