Бели медвед — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
| name = Бели медвед
| status = VU
| status_ref =<ref name="iucn">{{IUCN2006| assessors = Schliebe ''et al''| year
| status_system = iucn3.1
| image = Polar Bear ANWR 3.jpg
Ред 18:
| range_map_caption = Област на којој живе бели медведи
}}
'''Бели''' или '''поларни медвед''' ({{јез-лат|Ursus maritimus}}) је [[медвед]] који насељава [[Арктик]]. Највећи је копнени [[месојед]] на свету - већина одраслих мужјака тежи од 450 до 1000 [[килограм]]а, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну [[маскирање|камуфлажу]] приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје.<ref>{{Cite web
Као [[морски сисар]], бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води.<ref>[http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Ursus_maritimus.html ADW: Ursus maritimus: INFORMATION{{Ботовски наслов}}]</ref> У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни [[фока]]ма, младим [[морж]]евима и [[китови]]ма, иако је спреман да поједе све што може да убије.
Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед [[глобално загревање|глобалног загревања]] имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.<ref name=autogenerated1>{{IUCN2006| assessors = Schliebe ''et al''| year
* Barber, D.G., Iacozza, J. Historical analysis of sea ice conditions in M'Clintock Channel and the Gulf of Boothia, Nunavut : implications for ringed seal and polar bear habitat. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004. pp. 1–14
* Stirling, I., Lunn, N.J. Iacozza, J., Elliott, C., Obbard, M. Polar bear distribution and abundance on the southwestern Hudson Bay coast during open water season, in relation to population trends and annual ice patterns. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004. pp. 15–26
* Stirling, I. Parkinson, C.L. Possible effects of climate warming on selected populations of polar bears (Ursus maritimus) in the Canadian Arctic. ''Arctic'' 59(3) Sept. 2006. pp. 261–275</ref><ref name="Appenzeller">-{T. Appenzeller and D. R. Dimick, "The Heat is On," ''[[Национално географско друштво|National Geographic]]'' 206 (2004): 2-75. cited in}- {{Cite book
== Физички опис ==
=== Величина и тежина ===
Бели медведи се пореде са кодијак медведима као највећи копнени месоједи, а мужјаци белих медведа могу тежити два пута више него [[сибирски тигар]]. Већина одраслих медведа тежи 450-1000 килограма и мери 2,5-3,3 [[метар]]а у дужину. Када се усправи, одрастао мужјак је висок 3,35 m. То је отприлике као висина [[слон]]а. Одрасле женке су за половину мање од мужјака и нормално теже 250-400 килограма и мере 1,9-2,1 m.<ref>[http://www.seaworld.org/infobooks/PolarBears/pbphysical.html SeaWorld]</ref><ref>[http://www.fws.gov/species/species_accounts/bio_pola.html U.S. Fish and Wildlife Service]</ref> [[Полни диморфизам]] (тако велика разлика у величини код полова) код белих медведа је веома изражен и на другом је месту у животињском свету после [[морски лав|морских лавова]] (''Otariidae'').<ref name="Dimorph">{{cite journal
=== Крзно и кожа ===
Ред 35:
Крзно белог медведа је беле боје и обезбеђује добру камуфлажу и изолацију. Са годинама може да постане жуто. Крзно ради по принципу стаклене баште - претвара сунчеву светлост у топлоту коју упија медвеђа црна кожа. Тврда длака на јастучићима шапа пружа изолацију на леду.
Бели медведи постепено мењају длаку од маја до августа<ref>Kolenosky G. B. 1987. Polar bear. pp. 475–485 -{in}- Wild furbearer management and conservation in North America (M. Novak, J. A. Baker, M. E. Obbard, and B. Malloch, eds.). Ontario Fur Trappers Association, North Bay, Ontario, Canada.</ref>; међутим, за разлику од осталих арктичких сисара (на пример, [[поларна лисица|поларне лисице]]), они се не пресвлаче у тамније крзно током летњих месеци ради камуфлаже. Длака испод крзна такође потпомаже изолацији: она загреје телесну температуру за 10 °C и невидљива је за инфрацрвене фотографије јер не одаје скоро нимало топлоте, само су њушка и дах видљиви.<ref name = biologicaldiversity.org>{{cite web
Спољашња длака је 5-15 [[центиметар]]а дебљине.<ref>{{Cite book
== Еволуција и распрострањеност ==
Поларни медведи су се развили из [[мрки медвед|мрких медведа]] грубо пре око 200 хиљада година. [[Фосил]]и показују да су се, пре 10 до 20 хиљада година, зуби [[кутњаци]] белих медведа значајно изменили него код оних од мрких медведа.
Студија објављена 1996. године је открила да мрки медведи са такозваних АВС острва у Аљасци деле најближег заједничког претка са белим медведима него са било којим другим мрким медведима на свету.<ref name="Waits">{{cite web|
Верује се да се бели медведи могу наћи широм Арктика. Најјужнија тачка њихове постојбине је [[Џејмсов залив]] у [[Канада|Канади]], док северније од 88. степена популација опада. Процењује се број медведа између 20.000 и 25.000.<ref>{{cite web
== Лов и исхрана ==
Ред 51:
Бели медвед је најкрволочнији представник породице [[медвед]]а (''Ursidae'') и вероватноћа је да је једини који би на човека гледао као на плен. Храни се претежно [[фока]]ма, поготово прстенастим фокама које буше рупе у леду како би дошле до ваздуха, али ће ловити све што може да поједе: птице, глодаре, крабе, [[белуга]] китове, младе [[морж]]еве, с времена на време и [[мошусно говече|мошусна говеда]] или [[ирвас]]е. Али, ирваси и мошусна говеда лако могу да му побегну јер се прегрејава брзо. Поларни медведи су изузетно моћни предатори, и ретко кад се усуђују да нападну одрасле моржеве који су дупло тежи од њих, док је било случајева да се и ово деси.<ref>[http://www.fws.gov/home/feature/2006/polarbear.pdf U.S. Department of the Interior{{Ботовски наслов}}]</ref> Људи и [[кит убица|китови убице]] су једини непријатељи белим медведима.
Иако су већином месоједи, понекад поједу бобице, корење и [[келп]] алге у касно у лето. Поседују укупно 42 зуба у чељустима који рефлектују њихов карниворни начин исхране.<ref name=first>{{Cite book|
{| style="margin: 0 0 0.5em 1em; border-collapse:collapse; text-align:center;" border="1"
|'''3.1.4.2'''
Ред 66:
Младунчад долази на свет слепа и глува са врло финим крзном. Обично женка окоти од једног до четири медведића. Тешки су између 400 и 900 [[грам]]а. Након два месеца проведена у брлогу достигну тежину од 10 до 15 -{kg}-, а крзно им постаје све гушће. Када напуне осам месеци, већ су тешки преко 45 килограма.<ref name="Animal Bytes"/>
Мајка их храни док не напуне 1,5-2,5 године и у том раздобљу уче како да лове. [[Геолошки топографски институт САД]] је доказао да данас на Аљасци 42% младунаца достигне старост од 12 месеци, за разлику од пре 15 година када је 65% младунаца ту старост доживело.<ref name=autogenerated2>{{Cite web
== Статус ==
Целокупна светска популација белих медведа је у порасту.<ref>{{Cite web
IUCN је у мају 2006. године сврстала беле медведе као угрожене животиње.<ref>{{cite web
== Види још ==
Ред 81:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Ред 94:
* [http://www.biologicaldiversity.org/swcbd/species/polarbear/index.html -{List the Polar Bear as a Threatened Species under the Endangered Species Act}-]
* [https://web.archive.org/web/20070219203504/http://news.independent.co.uk/environment/article344931.ece -{Starving polar bears shame Bush to act}-]
* {{Cite book
[[Категорија:Медведи]]
|