Ирбен Леверије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
|опис_слике = Ирбен Леверије
| датум_рођења = {{датум рођења|1811|3|11}}
| место_рођења
| држава_рођења = [[Француска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1877|9|23|1811|3|11}}
| место_смрти
| држава_смрти
|поље = [[астрономија]], [[небеска механика]]
|институција = [[Париска опсерваторија]]
Ред 26:
=== Откриће Нептуна ===
Леверијеово највеће достигнуће је претопставка о постојању и положају до тада непознате планете [[Нептун]] и то само на основу математичких и астрономских прорачуна кретања планете [[Плутон]]. Подстакнут од стране тадашњег директора Париске опсерваторије физичара [[Франсоа Араго|Франсое Арагоа]], Леверије је провео месеце бавећи се сложеним прорачунима не би ли објаснио мала неслагања између Уранове посматране орбите и оне коју су предвиђали [[Њутнови закони]] гравитације.<ref>{{Cite web
Леверије је своја истраживања предствио Француској академији наука 31. августа 1846, два дана пре него што је Адамс своје прорачуне послао Гриничкој опсерваторији. 18. септембра послао је писмо [[Јохан Готфрид Гале|Јохану Галеу]], астроному из Берлинске опсерваторије у коме га моли да провери његове претпоставке. Писмо је стигло пет дана касније, а исте ноћи Гале и тек дипломирани студент [[Хајнрих Даре]] усмериили су телескоп ка положају на који им је указао Леверије. Нешто касније видели су Нептун са само 1 степеномм одступања у односу на предвиђену локацију.
Ред 32:
Франсоа Араго је предложио да нова планета добије име по Леверијиеу, што је овај одбио, назвавши је Нептун, по [[Нептун (митологија)|староримском богу воде и мора]], вероватно због плавкасто-зеленкасте боје планете.
Постоје контроверзе око стицања заслуга за откриће Нептуна. Чињеница је да је Адамс почео са својим истраживањима пре Леверијеа, али их је објавио касније и његов резултати нису били у вези с тим открићем. Заслуге за откриће Нептуна Леверијеу, Галеу и Дареу, признао је и сам Адамс.<ref>{{cite web
[[Датотека:TombeLeVerrier.jpg|мини|лево|alt=Споменик|Надгробни споменик Ирбена Леверија на гробљу Монпарнас у Паризу]]
Ред 44:
|language=French
|work=Annales de l'Observatoire de Paris, Mémoires, '''''XV'''''
|year=1880}}, at [http://www.adsabs.harvard.edu/ SAO/NASA ADS]</ref> Утврдио је да спора прецесија Меркурове орбите око Сунца не може у потпуности бити објашњена Њутновом механиком и пертурбацијама познатих планета. Стога је сматрао да вероватно постоји још нека планета која орбитира око Сунца још ближе него Меркур.<ref>U. Le Verrier (1859), (in French), [https://archive.org/stream/comptesrendusheb49acad#page/378/mode/2up "Lettre de M. Le Verrier à M. Faye sur la théorie de Mercure et sur le mouvement du périhélie de cette planète"], Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences (Paris), vol. 49 (1859), pp. 379–383. (At p. 383 in the same volume Le Verrier's report is followed by another, from Faye, enthusiastically recommending to astronomers to search for a previously undetected intra-mercurial object.)</ref>Ова хипотетичка планета је чак добила и своје име – Вулкан. То је изазвало талас лажних открића, која су трајала све до 1915. године, када је Ајнштајн објаснио ове пертурбације уз помоћ своје [[Теорија релативности|теорије релативности]].<ref>{{Cite book
== Признања ==
Ред 53:
== Литература ==
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
|