Вељко Дугошевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 71:
Успеси партизанских снага на терену, приморали су немачку команду, која је очекивала нове нападе на градове, да посаду из [[Пожаревац|Пожаревца]] пребаци у [[Костолац]], а да посаду из [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]] повуче. Након немачког повлачења у граду су остали жандарми, који су како би спречили улазак партизана, у помоћ позвали четнике. Две чете Пожаревачког одреда су 29. септембра ушле у Петровац и разоружале жандарме, а са четницима је постигнут договор, након кога су они напустили град. Партизанске снаге су успеле да 2. октобра одбију напад немачких снага из Другог батаљона 741. пука и жандарма, који су се потом повукли ка Пожаревцу. Ослобођењем Петровца, он је постао центар партизанске слободне територије, која је заузимала скоро читав округ. Акцијама изведеним у селима у околини Пожаревца, партизанске снаге су све више угрожавале немачку посаду у овом граду, па је у очекивању напада у Пожаревцу било уведено „ванредно стање” — продужен је полицијски час, повећан број ноћних патрола и уведена строга контрола на прилазима граду. Такође, партизанске акције и препади на бродове су отежавали речни саобраћај на [[Дунав]]у, што је отежавало немачко снабдевање нафтом из Румуније. Крајем септембра Пожаревачком одреду се прикључила већа група омладинаца из Пожаревца и околине, од које је била формирана Пета чета, која је понела име [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]]. У овом периоду одред под Вељковом командом је имао укупно осам чета са око 800 бораца. [[Политички комесар]] Друге чете била је Вељкова супруга [[Наталија Дугошевић]].{{sfn|Виторовић|1967|pp=159—162}}
Почетком октобра 1941. године, чете Пожаревачког одреда су биле груписане око Пожаревца, као и на простору Мајнданпека, Млаве и Хомоља. Обезбеђујући слободну територију оне су готово свакдневно вршиле акције и диверзије. Почетком октобра био је срушен мост на железничкој прузи Пожаревац—Кучево, а сличне акције су поновљене половином и крајем месеца. Запоседајући села у околини Пожаревца и Костолца, партизани су угрожавали посаде у овим местима. Како би спречила евентуални напад на своје гарнизоне, немачка команда је наредила бомбардовање појединих ослобођених места, а 9. октобра је ка селу Кличевцу упутила два камиона Немаца и жандарма, под заштитом једног тенка, али су партизани ове снаге присилили на повлачење. Након овог пораза немачке снаге се нису усуђивале да напуштају Пожаревац и Костолац, али је бомбародвање било настављено. Партизани су извршили евакуацију из већине места која су била бомбардована, тако да није било жртава, а народ огорчен бомбардовањима се у све већем броју пријављивао за одлазак у партизане. У време борби око Пожаревца, Штаб одреда је две чете упутио ка Жагубици, али су њих код села Буковска напали припадници Крајинског четничког одреда. У краћој борби партизани су успели да разбију четнике и заробе њиховог војводу Воју Трибођанина, који се правдао да је со сукоба дошло услед неспоразума. Партизанске снаге су ушле у Жагубицу 9. октобра, али су су им четници Драже Михаиловића послали ултиматум да напусте град, а након одбијања захтева дошло је до сукоба у коме су бројнији четници потиснули партизане из Хомоља.{{sfn|Виторовић|1967|pp=
=== Погибија ===
| |||