м
Разне исправке; козметичке измене
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 3:
| грб = Wappen Senj HR.gif
| слика = Senj panorama.jpg
| опис_слике
| жупанија = [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењска]]
| површина = 658.00 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 4810
| извор_становништво
| година_становништво = 2011
| градоначелник = Дарко Некић
| странка =
| поштански_код
| позивни_број
| регистарска_ознака
| веб-страна = [http://www.senj.hr www.senj.hr]
| надморска_висина
| гшир = 44.98936043740015
| гдуж = 14.903605208454051
Ред 40:
У Сенији и другим средиштима аутохтоних илирских заједница започиње снажан процес [[Романизација (културна)|романизације]] у свим сегментима живота. Романизацију предводи домаћа [[аристократија]]. Римљани су знали наградити лојалне либурнске заједнице, па су су поједине заједнице добиле низ повластица. Илири се постепено романизирају, мијењају свој стил живота, селе се на море те напуштају своја ранија успостављена градинска насеља. Заједно са асимилираним Илирима Римљани-Италици почињу изграђивати нова насеља која постају средишта романизације те политичког, господарског и духовног живота на овим просторима.
Сењ је био вековима чувен по пљачкашима - ускоцима, који су упадали на Млетачку или Турску територију. У 16-17. веку Сењом су господарили кнезови [[Франгипановић
У Сењу је рођен [[Павле Витезовић]] (1652-1713) далматински књижевник, историчар и хералдичар, познат по монументалном историјском делу '''Serbia illustrata'''.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1852. године</ref>
Ред 55:
[[Манојло Грбић]] у „Карловачком владичанству“ у 1. књизи (од три заједно објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 150. и 151. страни пише да су се у Сењ доселиле неке српске трговачке куће, крајем 18. вијека. Године 1784. у Сењу је било пет српско православних породица. Тамо је свагда била војничка, граничарска посада. Године 1788. они саграде себи лијепу црквицу Свете Богородице. Године 1790. било је у Сењу 9 православних породица са 41 душом. Године 1800. у Сењу је 10 српских кућа са 55 душа, а 1880. 17 кућа са 195 душа, али то су скоро све чиновници. Када се пореде две године, разлика је минимална. Тако 1847. године ту живи 56 православних Срба, а 1867. године има их 101 душа.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Манојло Грбић на иде у дубљу прошлост која нам казује да је славни војсковођа Никола Јуришић из Сења, који је код Кисега победио Сулејман Величанствног био православац и потписивао се ћирилицом. Он је насељавао остале Србе и Влахе у 16. веку за одбрану од Турака, како је сачувано у његовим писмима цару. По Александру Будисављевићу у књизи „Племе Будисављевића у Горњој крајини“ он је потомак једног од три брата који су дошли из Метохије, Јурише, Филипа и Будише од којих настају Јуришићи, Филиповићи и Будаци и Будисављевићи.
У Сењу се родио др [[Лујо Бакотић]] (1867-1941), адвокат и дипломата, историчар и лингвиста, истакнути [[Срби католици|Србин католик]]. У граду је умро 1906. године Лујов отац, др [[Игњат Бакотић]] адвокат, правник и национални раднк, родом из [[Гомилице]] (1835), села у Сплитским Каштелима. Као истакнут [[Срби католици|Србин католик]] основао је и био председник "Српског братства", у [[Сплит
Објавио је 1877. године [[Миле Магдић]] професор сењске гимназије моографију града Сења под насловом: "Топографија и повиест града Сења".<ref>"Српска Зора", Беч 1877. године</ref>
== Становништво ==
На попису становништва [[2011]]. године, град Сењ је имао 7.182 становника, од чега у самом Сењу 4.810 становника.<ref>{{cite web
== Попис [[1991]]. ==
Ред 121:
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=2000|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746)|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}
* [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
*
== Спољашње везе ==
|