Википедија

Крагујевац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 3:
| назив = Крагујевац
| име генитив=Крагујевца
| слика = File:Kragujevac kolaž.jpg
| опис_слике = Знаменитости Крагујевца ([[Саборна црква у Крагујевцу|Светоуспењски саборни храм]], [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Споменик камени лав]], [[Кнез Михаилов конак у Крагујевцу|Народни музеј Крагујевац]], Архитектура Крагујевца, [[Скупштина града Крагујевца|Зграда Скупштине Града Крагујевца]], [[Застава (компанија)|Управна зграда Заставе]], Храм Светог Саве, [[Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац|Музеј 21. октобра]], [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Споменик стрељаним ђацима]])
| грб = Kragujevac city Coat of Arms.jpg
Ред 16:
| година_становништво = 2011
| агломерација = 179.417 <ref name="Попис">''Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол'' - Републички завод за статистику, Београд, 2012. година. {{page|year=|isbn=978-86-6161-028-8|pages=}}. [http://popis2011.stat.rs/?page_id=1234 Становнишптво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Крагујевцу )], Приступљено 9. 4. {{page|year=2013|id=|pages=358-365}}</ref> ''([[2011]])''
| извор_агломерација =
| година_агломерација =
| густина = 215
Ред 169:
 
== Локална самоуправа ==
Према територијалној организацији Републике Србије, Крагујевац је један од њенaњена 24 града.{{чињеница| date = 03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->
 
=== Скупштина града ===
Ред 304:
=== Индустрија ===
[[Датотека:Kragujevac FIAT IMG 7811.JPG|мини|десно|[[Застава аутомобили|Фабрика аутомобила Фијат]]]]
У Крагујевцу се између осталих налазе фабрике оружја и камиона као и велика [[Застава аутомобили|фабрика аутомобила]]. Град Крагујевац данас спада међу четири највећа индустријска центра у [[Србија|Србији]], с обзиром да је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постао највећи индустријски гигант на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Убрзо је отворена прва и једина фабрика аутомобила на Балкану. Међу осталим индустријским фабрикама које су формиране у такозваном "златном периоду" у индустријској зони у Крагујевцу, најзначајније су 21. октобар<ref name="urlD. P. 21. OKTOBAR">{{cite web |url=http://www.21oktobar.rs/ |title=Д. П. 21. октобар}}</ref> (фирма која производи делове за аутомобиле произведене у Застави), [[Филип Кљајић Фића|Филип Кљајић]] (фирма за производњу ланаца), Казимир Вељковић и [[Ратко Митровић]] (Грађевинска предузећа), Црвена звезда (Прехрамбена индустрија), 22. децембар и ДИОРК (Текстилна индустрија). Након завршетка бомбардовања СР. Југославије [[1999]].те године, а потом и смене власти (Петооктобарское Револуције) у години која је следила, у већини поменутих фабрика био је покренут поступак приватизације, који је узгред, већину фабрика на крају довео до распарчавања и продаје у деловима, као и стечаја. Разлог томе је било опште стање нестабилности у држави (у економском смислу), као и застарела технологија.
 
Почетак распада СФРЈ, као и каснији след догађаја у држави оставио је тежак утицај на привреду града. Већина великих производних фирми нашла се у тешкој кризи. Године 2008. италијански Фијат најавио је преузимање најбитније крагујевачке фирме "Заставе". Најављена су велика улагања (око милијарду евра), и производња од 300000 аутомобила годишње. Опет ти планови су одложени услед светске кризе. Тренутно стање у Фијату је да почињу да се реализују најаве. Реновирају се хале, подигнута је нова трафостаница, примљено је пуно нових радника и кренула је дуго очекивана производња новог модела 500L. Поред "Фиата" у граду су своје погоне изградили и његови кооперанти, произвођачи опреме за аутомобиле попут "Мањети Марелија", "Џонсон контролса" и "Сигита".
Ред 319:
{{Главни чланак|Саобраћај у Крагујевцу}}
[[Датотека:Локација Двомостовље Крагујевац.jpg|мини|десно|Локација Двомостовље]]
Повољност саобраћајно-географског положаја Крагујевца умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштање у саобраћај железничке пруге [[1887]]. године на релацији [[Лапово]]-Крагујевац, битно је утицало на развој друмског саобраћаја. У близини Крагујевца на око 30 км је железнички чвор у Лапову који повезује важне међународне и магистралне железничке линије. Такође у близини је и савремени ауто-пут [[Београд]]-[[Ниш]] (део [[Европски пут Е75|E75]]), до кога се стиже [[Државни пут IБ реда 24|Државним путем IБ реда]] Крагујевац -[[Баточина]]. Пут је већим делом [[магистрални пут]] са две саобраћајне траке, док је деоница између [[Градац (Баточина)|Градца]] и Крагујевца изграђена као [[Ауто-пут|аутопут]] у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до [[Ботуње|Ботуња]], део који пролази кроз територију Цветојевца.<ref>{{Cite web |url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/183800/Otvoren-deo-autoputa-BatocinaKragujevac |title=Otvoren deo autoputa Batočina-Kragujevac |access-dateaccessdate=25. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117023426/http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/183800/Otvoren-deo-autoputa-BatocinaKragujevac |archive-date=17. 11. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезана са Београдом, Нишом, [[Јагодина|Јагодином]], [[Краљево]]м, [[Чачак|Чачком]] [[Горњи Милановац|Горњим Милановцем]], [[Нови Пазар|Новим Пазаром]], [[Младеновац|Младеновцем]] и другим градовима.
 
Крагујевац има повољан географски положај и до њега може врло лако стићи. Удаљен је око 130 километара јужно од Београда и око 150 километара северно од Ниша. Захваљујући добром положају до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:
Ред 338:
[[Прва крагујевачка гимназија]] је основана [[1833]]. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена [[1887]]. године и представља једну од најлепших грађевина у граду. Школа је 11. децембра [[2008]]. одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] проглашена за школу од посебног националног значаја.{{чињеница| date = 03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->
 
[[Универзитет у Крагујевцу]] основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине [[19. век]]а, када је [[1838]]. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, [[Вук Стефановић Караџић]] предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од [[1830]]. године кад [[Србија]] добија први признати облик своје државности.<ref>{{Cite web |url=http://www.kg.ac.rs/o_univerzitetu.php |title=О Универзитету |access-dateaccessdate=09. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150910093937/http://www.kg.ac.rs/o_univerzitetu.php |archive-date=10. 09. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у [[Београд]], оснива се [[1863]]. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.
Ред 477:
 
=== Фудбал ===
У Крагујевцу је [[14. септембар|14. септембра]] [[1903]]. године<ref name="istorija">{{Cite book |title=Чика Дачине успомене|last=Данило|first=Стојановић |year=1953|publisher=Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“)|id=}}</ref> основан фудбалски клуб [[ФК Шумадија 1903|Шумадија 1903]] други најстарији клуб у тадашњој [[Србија|Србији]], иза [[Београд|београдског]] [[ФК БАСК|СК Соко]], који је основан [[18. април]]а исте године.<ref name="Soko">{{Cite book |title=Историја Београда - том 2, део Развој физичке културе и спорта у Београду до 1914, текст Радивоја Марковића|last= |first= |year=1974|publisher=Српска академија наука и уметности|id=(Пл. са омотом) |pages=813}}</ref> Клуб је 14. септембра 1903. године основао Данило Стојановић - „Чика Дача“, у једној од школских учионица Војно-занатске школе, где је радио као хонорарни наставник. А чувени надимак је стекао управо на оснивачком скупу клуба, у тренутку кад се размишљало које име одабрати за клуб, Чика Дача се јавио и предложио „Шумадија“, на шта су сви одушевљено узвикнули „Живео Чика Дача“.<ref name="istorija"/> Прву победу Шумадија је забележила [[1907]]. у пријатељској утакмици у [[Алексинац|Алексинцу]], победила је тамошњи Делиград (угашен након [[Други светски рат|Другог светског рата]]) са 5:0, клуб који је био други по реду провинцијски клуб тадашње Србије. [[1914]]. клуб је одиграо прву утакмицу у оквиру неког такмичења, првог куп такмичења у Србији - Олимпијског купа, играног у Београду, али је изгубио у првом мечу од [[СК Југославија|Велике Србије]] са 3:1. Клуб није функционисао током [[Први светски рат|Првог светског рата]], након рата је наставио са радом, али клуб више није био у стању да се супротстави београдским клубовима, који су у међувремену доста напредовали.<ref name="istorija"/> Шумадија се данас такмичи у [[Српска лига Запад|Српској лиги Запад]], трећем такмичарском нивоу српског фудбала.<ref>[http://www.srbijasport.net/klub/18/rez Резултати Шумадије] на сајту -{www.srbijasport.net/}-</ref>
 
[[ФК Раднички 1923]] је основан [[1923]]. године на предлог месни одбора независних радничких [[синдикат]]а у Крагујевцу као раднички клуб. Оснивачка скупштина клуба одржана је 1923. године у кафани ''Парк'', а клубу је дато име '''Млади Радник'''. Године [[1925]]. Млади Радник је примљен у чланство Београдског лоптачког савеза. Млади Радник је своје прве јавне утакмице играо са крагујевачким клубовима [[ФК Шумадија 1903|Шумадијом]] и Славијом. Клуб је [[1929]]. године променио име у Раднички. Година 1969. остаће упамћена у аналима крагујевачког [[фудбал]]а као година када је Раднички по први пут у својој историји ушао у Прву лигу, након баража са Сутјеском и Црвенком.
Ред 499:
 
=== Спортски објекти ===
[[Стадион Чика Дача]] је [[стадион]] са више намена у Крагујевцу. Домаћи је терен [[фудбал]]ског клуба, [[ФК Раднички 1923]], тренутни капацитет стадиона је 15.100 седећих места. Изградња Стадиона Чика Дача је почела [[1949]]. године и трајала је осам година. Раднички је добио свој градски стадион [[6. јун]]а [[1957]], и отворен је дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера Партизана и атлетичара [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]]. Могао је да прими 30.000 гледалаца, а прву утакмицу на новоизграђеном стаиону Раднички је одиграо са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Утакмица је завршена резултатом 2:2. Реновиран је [[2007]]. године, на трибинама су постављене столице и тренутни капацитет износи 15.100 седећих места. У склопу стадиона су и три помоћна фудбалска терена.<ref>{{cite web |url=http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija |title=ФК Раднички 1923, Стадион |publisher=Fkradnicki.com |date= |accessdate=5. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130307164859/http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija/ |archive-date=07. 03. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Осим за фудбалске утакмице стадион испуњава услове за организацију атлетских такмичења по стандардима [[ИААФ|Светске атлетске федерације]].<ref>{{cite web |url=http://www.kragujevactravel.com/stadion-cika-daca.html |title=Крагујевац травел, Стадион Чика Дача |publisher=Kragujevactravel.com |date= |accessdate=5. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100818114645/http://www.kragujevactravel.com/stadion-cika-daca.html |archive-date=18. 08. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
[[Спортска хала Језеро]] је вишенаменска [[спорт]]ска дворана. Капацитет дворане је 5.320 места. Користе је [[КК Раднички Крагујевац|КК Раднички]], [[ОК Раднички Крагујевац|ОК Раднички]], [[РК Раднички Крагујевац|РК Раднички]], [[КМФ Економац]], као и други спортски клубови из Крагујевца. Трибине хале су комплетно реновиране [[2008]]. године. Хала је отворена [[20. октобар]] [[1978]]. године.<ref>[http://www.kkradnicki.rs/strane/hala-jezero-kragujevac.html Хала Језеро]</ref>
Ред 536:
* [[Данко Лазовић]] (1983–), српски фудбалер.
* [[Јелена Томашевић]] (1983-), српска певачица поп музике, представник на Евровизији 2008 године, члан жирија Пинкове Звездице.
* [[MаријаМарија Шерифовић]] (1984–), [[Србија|српска]] певачица [[Поп музика|поп музике]] и победник на [[Песма Евровизије 2007.|Песми Евровизије 2007.]] године у [[Хелсинки]]ју. Члан жирија Звезде Гранда.
* [[Марија Шестак]], девојачко Мартиновић, словеначка атлетичарка чија су специјалност скок удаљ и троскок.
* [[Дарко Живановић]], српски репрезентативац у маратону, полумаратону и на 3,000м стиплчез
Ред 659:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Драгољуб Бакић|title=Пет векова Крагујевца|location= Крагујевац|year=1972}}
* {{Cite book |ref=harv|title=Чика Дачине успомене|last=Данило|first=Стојановић |year=1953|publisher=Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“)|id=}}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крагујевац”