Манастир Дубница — разлика између измена

| величина_слике = 250п

| држава = {{застава|Србија}}

| локација = [[Божетићи]]

| јурисдикција = [[Епархија милешевска]] [[СПЦ]]

'''Манастир Дубница''' припада [[Епархија милешевска|Епархији милешевској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у селу Божетићи на обронцима планине Јавор, само неколико километара од сјеничког језера. Представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].

 

 

На једином и већ испраном остатку фреске, на довратнику портала наоса, три од четири словна броја шкрто сведоче да је Манастир Дубница грађен и живописан 1422. године. После више од два века, манастир Дубница је доживео свој највећи успон. Било је то у времену када се на трону рашких митрополита, и касније пећког патријарха, налазио Гаврило Рајић-Рашковић, један од најзнаменитијих представника познате лозе, кнежева Рашковића. Можда најлепше предање које се сачувало у народу овога краја, и данас живо, даје за право онима који тајанствену Дубницу доводе у везу са прастарим задужбинама Немањића. Тај су манастир, кажу, касније обнављали Рашковићи, јер су и они од лозе Немањића. Арсеније Црнојевић је, тумаче приповедачи и хроничари, последњу зиму пред Велику Сеобу провео у Дубници безбедан и сигуран до пролећа 1690. године, када је са народом и свештенством прешао Саву и Дунав. Са њима се селио и велики број житеља Старог Влаха и Полимља, на челу са кнежевима Рашковићима. Турци су зато манастир спалили до темеља. Манастир Дубница је у тами векова био неугасиво кандило између Јавора и Увца, тапија немањићке земље. Народ се у турском ропству окупљао у потаји око манастира, кришом крштавао и венчавао. Гореле су свеће за живе и мртве, призиван Бог да врати живе са ратишта, да изагна освајача, да подари новорођенче, да опрости грехе.

* [https://web.archive.org/web/20161019094521/http://www.uvac.org.rs/dubnica.html Увац/Дубница]

* [http://spc.rs/sr/linkovi/linkovi_eparhija Епархија милешевска]

 

{{Манастири Епархије милешевске}}