Вељко Дугошевић — разлика између измена

 

Општи напад окупаторско-квинслишких снага на Пожаревачки партизански одред, почео је крајем октобра 1941. године најпре преко ресавског и моравског среза, који су држале чете из [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. Под притиском јаких снага [[Српска државна стража|Српске државне страже]] из правца [[Свилајнац|Свилајнца]], Ресавска и Моравска чета су се повукле на територију Пожаревачког одреда. Одред се током октобра стално повећавао, а након доласка ове две чете, број чета у одреду се повећао на 12 са укупно око 1.200 бораца. Напад немачких снага, помогнутих недићевцима и четницима, на слободну територију Пожаревачког одреда отпочео је 27. октобра нападом на Мајданпек. Након целодневне борбе, партизани су се повукли ка Ујевцу, а сутрадан 28. октобра недићевско-љотићевске снаге су успеле да се пробију од Свилајнца и заузму Петровац на Млави. Све ове акције биле су подржане нападима немачке авијације, као и бомбардовањем слободне територије. Напад на партизане наставио се продирањем четника и жандарма из Пожаревац према [[Стиг]]у, као и продором припадника [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] према Великом Градишту. Након пада Мајданпека и Петровца, одржан је заједнички састанак Окружног комитета КПЈ и Штаба Пожаревачког одреда на коме је одлучено да се слободна територија брани на правцу Војула—Нересница и да се поново ослободи Петровац. Напад на Петровац био је извршен 5. новембра и након два дана борби он је био поново ослобођен.{{sfn|Виторовић|1967|pp=249—252}}

 

=== Погибија ===