Mesjeov katalog — разлика између измена

нема резимеа измене
м
'''[[Šarl Mesije]]''' ({{јез-фра|Charles Messier}}), [[francuska|francuski]] [[astronom]] iz [[18. vek|18. veka]], prvi je sastavio katalog [[maglina|nebeskih maglina]], kako su tada zajedničkim imenom zvali sve nezvezdane objekte noćnog neba. Mesije je, zapravo, tražio [[kometa|komete]], a razne magline bile su mu samo smetnja. Da bi pomogao sebi i drugim astronomima koji su redovno posmatrali nebo, pokušao je da sastavi listu "lažnih kometa", tj. kometolikih, magličastih objekata koji kroz teleskop izgledaju kao kometa, a to nisu. Prvi originalni Mesijeov katalog sadržavao je tek 30-ak objekata, dok je ostale objekte dodavao kako ih je otkrivao. Poslednji objekt u Mesijeovom katalogu nosi naziv Messier 110 ili M110.
 
U katalogu objekti se obeležavaju sa velikim slovom '''M''' iza kojeg je redni broj objekta u katalogu. Recimo, [[Andromedina galaksija]] nosi oznaku M31. U katalogu se nalaze sve vrste [[vangalaktički objekti|objekata dubokog svemira]]: [[galaksija|galaksije]], [[otvorena zvezdana jata]], [[zatvorena zvezdana jata]], razne [[maglina|magline]].
 
Iako star preko 2 veka, Mesijeov se katalog i danas koristi i to iz razloga što sadrži veliku većinu difuznih objekata vidljivih sa umerenih [[geografska širina|geografskih širina]] (dakle, oko 45°) [[severna polulopta|severne polulopte]]. Gotovo svaki [[astronom amater]] započinje upoznavanje sa noćnim nebom preko Mesijeovog kataloga. Svih 110 objakata mogu se vidjeti uz pomoć teleskopa prečnika objektiva od recimo 10-15 cm, pa i uz određeno [[svetlosno zagađenje]]. Neki iskusniji astronomi amateri uspeli su pronaći sve objekte iz Mesijeovog kataloga i uz pomoć 2.4 inčnog (oko 6 cm) [[teleskop|refraktora]], a u idealnim uslovima, daleko od svih izvora svetlosnog zagađenja, te uz dobar vid, isti pothvat je izvediv i uz pomoć [[dvogled]]a 8 x 50.