Вељко Дугошевић — разлика између измена

Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године, чете Пожаревачког одреда су биле груписане око Пожаревца, као и на простору Мајнданпека, [[Млава|Млаве]] и [[Хомоље|Хомоља]]. Обезбеђујући [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] оне су готово свакдневно вршиле акције и диверзије. Почетком октобра био је срушен мост на железничкој прузи Пожаревац—Кучево, а сличне акције су поновљене половином и крајем месеца. Запоседајући села у околини Пожаревца и Костолца, партизани су угрожавали посаде у овим местима. Како би спречила евентуални напад на своје гарнизоне, немачка команда је наредила бомбардовање појединих ослобођених места, а 9. октобра је ка селу [[Кличевац|Кличевцу]] упутила два камиона Немаца и жандарма, под заштитом једног тенка, али су партизани ове снаге присилили на повлачење. Након овог пораза немачке снаге се нису усуђивале да напуштају Пожаревац и Костолац, али је бомбародвање било настављено. Партизани су извршили евакуацију из већине места која су била бомбардована, тако да није било жртава, а народ огорчен бомбардовањима се у све већем броју пријављивао за одлазак у партизане. У време борби око Пожаревца, Штаб одреда је две чете упутио ка [[Жагубица|Жагубици]], али су њих код села [[Буковска]] напали припадници Крајинског четничког одреда. У краћој борби партизани су успели да разбију четнике и заробе њиховог војводу Воју Трибођанина, који се правдао да је со сукоба дошло услед неспоразума. Партизанске снаге су ушле у Жагубицу 9. октобра, али су су им [[Југословенска војска у отаџбини|четници Драже Михаиловића]] послали ултиматум да напусте град, а након одбијања захтева дошло је до сукоба у коме су бројнији четници потиснули партизане из Хомоља.{{sfn|Виторовић|1967|pp=245—248}}

 

Општи напад окупаторско-квинслишких снага на Пожаревачки партизански одред, почео је крајем октобра 1941. године најпре преко ресавског и моравског среза, који су држале чете из [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. Под притиском јаких снага [[Српска државна стража|Српске државне страже]] из правца [[Свилајнац|Свилајнца]], Ресавска и Моравска чета су се повукле на територију Пожаревачког одреда. Одред се током октобра стално повећавао, а након доласка ове две чете, број чета у одреду се повећао на 12 са укупно око 1.200 бораца. Напад немачких снага, помогнутих недићевцима и четницима, на слободну територију Пожаревачког одреда отпочео је 27. октобра нападом на Мајданпек. Након целодневне борбе, партизани су се повукли ка Ујевцу, а сутрадан 28. октобра недићевско-љотићевске снаге су успеле да се пробију од Свилајнца и заузму Петровац на Млави. Све ове акције биле су подржане нападима немачке авијације, као и бомбардовањем слободне територије. Напад на партизане наставио се продирањем четника и жандарма из Пожаревац према [[Стиг]]у, као и продором припадника [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] према Великом Градишту. Након пада Мајданпека и Петровца, одржан је заједнички састанак Окружног комитета КПЈ и Штаба Пожаревачког одреда на коме је одлучено да се слободна територија брани на правцу Војула—Нересница и да се поново ослободи Петровац. Напад на Петровац био је извршен 5. новембра и након два дана борби он је био поново ослобођен.{{sfn|Виторовић|1967|pp=249—252}}