Бугарски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 28:
}}
{{Јужнословенски језици}}
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|български език}}) један је од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона.<ref>{{cite web | editor-last=Lewis| editor-first = M. Paul|year=1986—2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]]<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.</ref><ref>Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref>''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref>K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.</ref><ref>Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.</ref><ref>{{Cite book|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |id=ISBN 978-954-430-846-69 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.</ref>
 
== Новобугарски књижевни језик ==
Ред 43:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |id=ISBN 978-954-430-846-69 |oclc=53429452 }}
* {{Cite book|ref=harv|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}