|
'''Високошколска библиотека''' (eng. Academic library)<ref name="Појам високошколске библиотеке">{{cite book| last1 last= Вранеш| first1first = Александра| title = Од рукописа до библиотеке: Појмовник| year = 2006| publisher = Филолошки факултет у Београду| location = Београд| isbn = 978-86-86419-12-5| pages = 79-80}}</ref> формира се при [[универзитет]]има, високим и вишим школама и осталим сродним установама. Мрежу библиотека<ref>{{cite web| title = Мрежа библиотека Србије| url = https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1759| website = Мрежа високошколских библиотека| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> универзитета чине универзитетска библиотека, библиотеке при [[факултет]]има, вишим школама, институтима и студентским домовима. Све оне заједно чине библиотечко-информациони систем универзитета.
== Задаци ==
Основни задатак високошколске библиотеке<ref name="Вранеш Александра">{{cite book| last1 last= Вранеш| first1first = Александра| title = Високошколске библиотеке| year = 2004| publisher = Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"| id isbn= ISBN 978-86-7301-015-1| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> је да студентима и професорима омогући информације које су им потребне за студирање или за научни, стручни и истраживачки рад. Факултетске, семинарске и катедарске библиотеке су ужестручног карактера јер сакупљају грађу која се односи на научну област која се изучава на матичном факултету, а библиотеке при студентским домовима су општеобразовне. Обавеза високошколске библиотеке је да студентима направи добру основу за континуирано образовање и након студирања и да обрађује, чува и даје на коришћење библиотечки материјал.
=== Остали задаци ===
* Обучавање студената, професора и осталих корисника за коришћење информационих извора
Насупрот библиотекама са двојном функцијом, постоје и самосталне библиотеке. Једна од њих је [[Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"]] у Београду. Она је матична над свим високошколским библиотекама у Србији. Обухвата 76 факултетских, 30 семинарских (на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] факултету) и око 70 библиотека катедара, одељења, института и студенстких домова. У вршењу функције матичности јој на територији [[Војводина|Војводине]] помаже [[Библиотека Матице српске]], а на територији [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] Народна и универзитетска библиотека у Приштини.
[[Универзитетска библиотека у Крагујевцу]]<ref>{{cite web| title = Историјски преглед Универзитетске библиотеке у Крагујевцу| url = http://www.ub.kg.ac.rs/index.php/o-nama| website = Универзитетска библиотека у Крагујевцу| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> је одлуком Скупштине Универзитета у Крагујевцу 5. јуна 1985. издвојена из састава Радне заједнице Универзитета и ради као самостална радна организација у области образовања, културе и науке.
[[Универзитетска библиотека Никола Тесла|Универзитетска библиотека "Никола Тесла"]] у Нишу је основана 18. маја 1967. године, а од 1978. године носи име Николе Тесле. Током година, од класичне библиотеке прерасла је у значајан информационо-документациони центар овог дела Србије. Централна је библиотека Универзитета у Нишу.
== Стандарди и закони ==
Нови Стандарди за високошколске библиотеке<ref>{{cite web| title = Стандарди за високошколске библиотеке| url = http://www.zbus.rs/pdf/STANDARDI%20ZA%20VISOKOSKOLSKE%20I%20UNIVERZITETSKE%20BIBLIOTEKE%20-%202012.pdf| website = Стандарди и закони високошколских библиотека| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> донети су на скупштини Заједнице библиотека 1997. године, где је и дефинисан појам високошколске библиотеке. Стандарди морају бити у складу са законима о високошколском образовању, о културним добрима и научном раду, како би били поштовани и уважени. Делатност високошколских библиотека је уређена Законом о библиотечкој делатности, Законом о универзитету, Законом о научноистраживачком раду и одговарајућим подзаконским актима, као и статутима матичних високошколских установа.
=== Најважнији елементи стандарда ===
# Дефиниција и организација система библиотеке
Систем високошколских библиотека може да буде централизован (једна главна и више мањих библиотека везаних у јединствени библиотечко-информациони систем; подређене библиотеке одговорне централној библиотеци) и децентрализован (низ библиотека које нису повезане и које задовољавају само потребе матичне инстутуције)<ref name="Вранеш Александра" />.
== Заједница библиотека универзитета у Србији ==
Заједница библиотека универзитета у Србији (ЗБУС) је основана 1992. године под називом Заједница високошколских библиотека, са седиштем у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". У ову заједницу спадају библиотеке свих шест универзитета у републици и библиотеке већих научних института. Када је основана, имала је око педесет чланова, а данас их има сто педесет седам. Заједница библиотека универзитета у Србији<ref>{{cite web| title = Заједница библиотека универзитета у Србији| url = http://www.unilib.rs/o-nama/zbus/| website = Заједница високошколских библиотека| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> је укључена и у [[KoBSON|Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку]]<ref>{{cite web| title = О Конзорцијуму| url = http://kobson.nb.rs/kobson/o_konzorcijumu.1.html| website = КоБСОН| accessdate = 13. 4. 2017}}</ref> од 2001. године заједно са националним библиотекама.
== Галерија слика ==
<center><gallery>
| 