Вишња — разлика између измена

34 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Разне исправке; козметичке измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Разне исправке; козметичке измене)
}}
[[Датотека:Andrena (female) - Prunus cerasus - Keila.jpg|мини]]
'''Вишња''' (''Prunus cerasus'') [[врста]] је [[дрво|дрвенастих]] [[скривеносеменице|скривеносеменица]], и назив за њене [[плод]]ове (који се користе у [[човек|људској]] [[исхрана|исхрани]] као [[воће]]). Припада фамилији -{[[Rosaceae]]}-, роду ''-{[[Prunus]]}-'' (као и [[бадем]], [[бресква]], [[шљива]], [[кајсија]]), а подроду ''-{[[Cerasus]]}-''. Природни ареал распрострањења обухвата већи део [[Европа|Европе]] и [[југозападна Азија|југозападну Азију]].<ref>Савремено воћарство, Проф. др Миладин М. Шошкић,. ISBN 978-86-7157-443-3, стране: 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433, 434, 435</ref>
 
Вишња се гаји на савременим плантажама и њени плодови се користе за справљање: [[воћни сок|сокова]], [[џем]]ова, [[компот]]а, слатка од вишње, или се у смрзнутом стању чува за справљање разних посластица (кремова, сирупа, сладоледа...). Поред тога од вишње се прави и [[ракија]] (''вишњевача'').
Мање је нападају болести и штеточине него друге воћне врсте. Плодови се користе у свежем стању, замрзнути и за прераду у сок, желе, сируп, мармеладу, слатко.
 
Највећи произвођач '''вишње''' је Русија, где у структури воћарства заузима друго место, одмах после [[Јабука |јабуке]]. У САД, Француској, Немачкој, Енглеској и неким другим земљама [[Европа| Европе]] гајењу вишње придаје се
велики значај. За њене плодове влада велико интересовање у читавом свету. То је квалитетна сировина у индустрији прераде воћа.
 
| Фамилија: || Rosaceae (руже)
|-
| Потфамилија: || Prunoideae<ref>{{Cite web |url=http://www.bezgluten.net/content/kosticavo-voce |title=Коштичаво воће |access-dateaccessdate=26. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141226212745/http://www.bezgluten.net/content/kosticavo-voce |archive-date=26. 12. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref>
|-
| Род: || Prunus L.
 
Вишња почиње да цвета после брескве и трешње, а то се у нашим климатским условима дешава обично средином априла.
У погледу [[Oprašivanje |опрашивања]], односно оплођавања све сорте вишње могу да буду: самооплодне (на пример ''рекселе'' и ''облачинска''), делимично самооплодне (''чачански рубин'') и самобесплодне (''керешка'').
 
Карактеристично је за амареле да су углавном самобесплодне. Највише сорти вишње је самобесплодно, и за њихово гајење неопходне су сорте опрашивачи. Једино самооплодне сорте могу да се гаје у једностраним, чистим засадима.
 
Цвет вишње је хермафродитан (потпун). Вишња је ентомофилна биљка, а [[Медоносна_пчела|медоносна пчела]] је њен најважнији инсект опрашивач. При укрштеном оплођавању и самооплодне сорте боље роде. Плод сазрева од 35 до 60 дана после цветања.
 
== Еколошки услови за гајење вишње ==
1.572.075

измена