Софија Алексејевна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 31:
=== Борба за власт и регентство ===
[[Датотека:Streltsy mutiny in 1682.jpg|thumb|300px|left|Слика [[Алексеј Иванович Корзухин|А. И. Корзухина]] из [[1882]], "Побуна стреличара 1682. године." на којој је приказано како трелци носе из палате Ивана Наришкина. Док млади [[Петар Велики|Петар]] смирује мајку, Софија са задовољством гледа]]
Пошто је Алексеј имао две жене па су обе струје желеле да буду наследнице престола. Струја [[Марија Милославскаја|Марије Милославскаје]], Софијине мајке, је иницирала Московску побуну 1682. како би се позиционирала у власти.<ref>{{ру}}{{cite web|title=ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи. |url=http://memoirs.ru/texts/OPIS_BUNTA_787.htm|publisher=gumer.info|accessdate= 11. 11. 2017|date= }}</ref><ref name=":0">{{ру}}{{cite web|title=Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей |url=http://www.gumer.info/bibliotek_Buks/History/kost/44.php|publisher=gumer.info|accessdate= 11. 11. 2017|date= }}</ref> Промовисала је њеног брата Ивана као легитимног наследника престола, покушавала је да убеди патријарха и бољаре да промене скорашњу одлуку о крунисању краља Петра. Инсистирала је на томе да је Петров избор био
закона монархије прескочивши Ивана који је био следећи по реду и предложила је да Петар буде заједно на трону са Иваном. Након негативног одговора, она је потражила помоћ од [[Стрелци|Стрелаца]], који су се насилно супроставили избору Петра за властодржца. Побуна Стрелаца је довела до тога да се успостави нова власт, са Иваном као старијим и Петром као млађим царом. Софија Алексејевна је проглашена за савладарку са титулом регенткиње, са обзиром да су њена браћа били малолетни.<ref>{{harvnb|Anisimov|Alexander|2015|p=13}}</ref> Тих година наводно је била у некој вези са принцом Голитцином, и њега је поставила за начелника спољних послова уместо убијеног Долгорукова.<ref name=":1" /> Стрелци су због помоћи добили по 10 дуката титулу дворске пешадије. А Петар, иако је формално био владар, је био скрајнут и са својом мајком Наталијом је живео од врло скромних Софијиних донација. Толико скромних да је Наталија морала да потражи помоћ у свештенству.<ref name=":1" /> Одмах након ступања на власт, Софија је била у проблему јер су Стрелци желели да више учествују у власти. Ипак Софија их је вешто потиснула, чак и погубила неке вође. Током седам година као регент, ослабила је политику притварања сељака због чега је била на удару племића. Трудила се да унапреди војску. На пољу спољне политике најзначајнији је мировни споразум са [[Пољска|Пољском]] 1686. године као и Кримска кампања против [[Турска|Турске]]. Иако је [[Васељенски патријарх|цариградски патријарх]] одвраћао од тог похода, јер се бојао да се султан не освети на православном становништву Турске. Први Голицинов поход претрпео је потпун пораз. Голицин је био приморан да припреми други поход. Поучен искуством, он одлучује да га предузме у пролеће, када степе обилују водом и травом. Уместо да се бори, он ступа у преговоре са кримским ханом и враћа се натраг, пошто му је погинуло 20.000 а заробљено 15.000 од 100.000 људи.<ref name=":1" /> Са друге стране Голицин је потписао споразум са [[Кина|Кином]] којим се утврђује граница на реци [[Амур]]. Без обзира на сва достигнућа и даље је владало огромно неповерење од племства. Голицин је неоспорно био образованији од Петра, али није имао чврсту вољу као Петар који је тешко писао и правио много правописних грешака, али је размишљао практично и вешто руковао свим средствима у циљу реформе. Софија је за то време сањала да ступи у брак са Голицином, како би себи обезбедила и царску титулу.<ref name=":1" />
| |||