|
[[Датотека:Gray252.png|мини|200п|Илустрација '''људске бедрене кости''', најпрепознатљивије у људском телу]]
'''Коштано ткиво''' је врста потпорног везивног ткива које се образује код одраслог организма уместо хрскавичавог ткива ембриона. Уобличени елементи овог ткива су кости које пружају телу потпору и заједно са мишићима омогућавају кретање.
'''Кост''' ({{јез-лат|Os}}), или '''коштано ткиво''' је чврсто ендоскелетно [[везивно ткиво]] присутно код већине [[Кичмењаци|кичмењака]]. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са [[Мишићно ткиво|мишићима]]) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању [[ћелија]], метаболизму [[калцијум]]а и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују [[скелетни систем|скелет]].
== Кости у људском организму ==
== Функције ==
Све кости у телу чине [[скелетни систем|скелет]], а заједно с мишићима кости чине ''систем органа за кретање''. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лобање и лица). Наш би костур био само непокретна хрпа костију да немамо (600)мишића.Добро причвршћени за кости својим тетивама, ти еластични мишићи, скраћујући се или продужујући, повлачеили ослобађају наше кости.Ето шта чине "пругасти" мишићи који нам омогућавају да трчимо, скачемо, играмо се ..."глатки" мишићи, као желудац или цријево раде сами. Они мрве, усисавају, избацују...
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и [[Мишићно ткиво|мишићима]] тако да могу покренути тело брзином до 45 -{km/h}-. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском [[Организам|организму]], па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.Kostane celije nastaju iz citoplazmaticnih nastavaka i po obliku mogu biti zvezdaste i vretenaste,jer one stalno menjaju oblik
Коштано ткиво има велики број веома значајних функција за организам:
* даје телу потпору
* заједно са мишићним ткивом омогућава кретање
* штити виталне органе (мозак у лобањској чахури, срце у грудној дупљи),
* резервоар је јона калцијума и фосфора који се по потреби из њега могу мобилисати или у њега складиштити.
== Основне компоненте ==
[[Датотека:Gray81.png|240п|мини|десно|Остеобласти и остекласти]]
[[Датотека:WVSOM Osteoblast.JPG|240п|мини|Остеобласти]]
У изградњи, као и код већине везивних ткива, учествују:
* коштане ћелије:
** остеобласти,
** остеоцити и
** остеокласти и
* чврсте [[коштана маса|коштане масе]] (међућелијска супстанца или матрикс)
* влакна уроњена у матрикс.
=== КоштанеГрађа ћелијекости ===
* '''Чврсто коштано ткиво''' прожето је каналићима око којих су кружно поређане коштане ћелије, које у међућелијски простор излучују [[калцијум]] и [[фосфор]] што костима даје чврстину. Каналићима пролазе [[крвне жиле]] и [[нервни систем|нерви]].
'''Остеобласти''' су праве ћелије коштаног ткива које се налазе на површини коштаног матрикса и у њега залазе танким цитоплазматичним наставцима. Активно учествују у одржавању коштаног ткива синтетишући читав низ протеина колагене и неколагене природе:
* '''[[Хрскавичаво ткиво|Хрскавица]]''' је глатка и чврста савитљива допуна костима, а смањује [[трење]] у зглобу.
* [[остеопонтин]]а
* '''Сунђерасто коштано ткиво''' је коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим ослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
* [[остеоклацин]]а
* '''[[Покосница]]''' обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
* коштаног [[сијалопротеин]]а
* '''[[Коштана срж]]''' — [[цев]]асте шупљине дугих костију и шупљине у сунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину [[крвна ћелија|крвних ћелија]].
* [[фибронектин]]а
Наш је костур права слагалица која има више од (200) чврстих костију.Кости се добро уклапају једна у другу јер свака има баш онај облик и величину какви су потребни за мјесто гдје се налази.Када се крећемо кости нам склизну једна поред друге,јер су лакат или кољено,обложени хрскавицом и уљастом текућином.
* неких фактора раста
* [[алкална фосфатаза|алкалне фосфатазе]]
* [[тенасцин]].
== Састав кости ==
Синтетска активност остеобласта је под контролом многих фактора:
Кости су активно живо [[Ткиво (биологија)|ткиво]] у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их [[протеин|беланчевина]] [[осеин]] (25% кости), 10% костију чини [[вода]]. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их [[кисеоник]]ом и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи [[крв]]не ћелије. Све кости имају [[живац|нерве]] којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од [[минерал]]а (претежно [[калцијум]]а) и других [[Хемија|хемијских]] материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје [[ћелија|ћелије]] излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калцијума, тада [[калцијум]] из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).
* фактора [[раст]]а,
* неких хормона, као што су [[паратхормон]], [[полни хормон]]и.
== Класификација коштаног ткива ==
'''Остеоцити''' су потпуно окрушени коштаном масом и леже у простору који се назива '''лакуна'''. Читава површина ових ћелија је покривена танким цитоплазматичним наставцима који залазе у каналикуле (узани каналићи) коштаног матрикса. Због тих наставака добијају пауколик облик и често назив '''пауколике ћелије'''. Преко наставака комуницирају како међусобно тако и са остеобластима и на тај начин се обавља неопходна размена материја. Размена материја обавља се од ћелије до ћелије потшо у међућелијском матриксу нема крвних судова. Слично остеобластима и ове ћелије синтетишу органске материје коштаног матрикса.
На основу облика све кости људског тела могу се поделити на:
* дуге
* кратке
* пљоснате
* неправилне
* сезамоидне
== Болести ==
'''Остеокласти''' се од осталих коштаних ћелија разликују по:
* [[Гигантоцелуларни тумор]] је тумор кости којег карактеришу мултинуклеарне дивовске ћелије које подсећају на остеокласте.
* џиновским размерама (пречник им достиже 400 μm);
* [[Евингов сарком]] је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.
* пореклу пошто не потичу од остеопотентних ћелија већ, према претпоставци највећег броја истраживача, од [[моноцити|моноцита]].
Смештени су на површини коштане масе у улегнућима која се називају [[Хаушипова лакуна|Хаушипове]] (Howship, 19. vek) лакуне и које сами остеокласти стварају. Покретне су ћелије па им је и облик променљив. Синтетишу [[хидролитички ензим|хидролитичке ензиме]] чиме обављају процес ресорбовања и [[деминерализација|деминерализације]] коштаног матрикса током растења и ремоделирања костију. Услед тога се сматрају правим [[макрофаг]]има који [[фагоцитоза|фагоцитирају]] коштани матрикс. Међутим, они нису класични макрофаги пошто разлагање матрикса не обављају [[лизозом]]има унутар ћелије него огромним ванћелијским лизозомом који се налази у простору између остеокласта и коштаног матрикса.
=== Коштани међућелијски матрикс ===
[[Датотека:Illu compact spongy bone serbien.jpg|thumb|400px|]]
[[Датотека:Gray77.png|мини|десно|240п|Остеон]]
Коштани матрикс сачињавају две компоненте подједнаких размера:
* органска и
* неорганска.
Органску компоненту синтетишу остеобласти. Пре него што се изврши његова минерализација матрикс се назива [[остеоид]] и належе уз површину остеобласта и коштаног матрикса.
Остеоид се састоји од:
* у највећем делу (95%) колагена влакна распоређена у слојеве;
* [[проколаген]]а
* [[протеогликан]]а
* [[хијалуронан]]а
* градивних [[гликопротеин]]а.
Неогранску компоненту чине јони калцијума, фосфора, магнезијума, калијума, натријума, бикарбоната и цитрата. Најважнији су јони калцијума и фосфата јер образују:
* кристале [[хидроксиапатит]]а који могу бити у облику танких плочица или штапића и постављени су паралелно са колагеним влакнима;
* аморфни [[калцијум-фосфат]].
== Хистолошка организација - остеон ==
Коштане ћелије и минерализовани међућелијски матрикс образују структуру [[остеон]] (Хаверзов систем) која представља основну структурну јединицу формиране кости.
Остеон је изграђен на врло прецизан начин, састоји се од:
* '''Хаверзовог канала''' у коме су смештени крвни и лимфни судови, као и нервни завршеци;
* '''остеобласти''' ћелије које покривају унутрашњу површину Хаверзовог канала образујући једну врсту [[епителско ткиво|епителоидног]] слоја и синтетишу компоненте коштаног матрикса;
* '''ламела''' које су распоређене концентрично око Хаверзовог канала и изграђене су од коштаног матрикса, а прожете [[каналикул]]има ;
* '''остеоцита''' ћелија које су кружно распоређене између ламела, а њихови цитоплазматични наставци залазе у каналиће у ламелама;
* '''цемента''', слоја матрикса различитог од оног у ламелама по томе што не садржи каналиће.
Формирана кост се састоји од великог броја остеона који су међусобно повезани системом канала названих '''Фолкманови канали''' ([[Volkmann]]) постављеним под правим или косим углом у односу на Хаверзове канале.
[[Датотека:Illu long bone.jpg|десно|240п|мини|Периостеум и ендостеум дуге кости]]
== Везивни омотачи ==
На површинама костију налазе се везивни омотачи:
* '''[[периостеум]]''' слој који се налази на спољашњој површини кости; он садржи:
** [[фибробласт]]е
** снопове [[колаген]]их влакана
** крвне судове
** [[остеопотентна ћелија|остеопотентне ћелије]], које могу под утицајем различитих надражаја да се диференцирају у остеобласте; образују спољашње ламеле које потпуно обавијају кост:
* '''[[ендостеум]]''' је унутрашњи омотач, танки слој везива са остепотентним ћелијама које образују унутрашње ламеле.
Остеопотентне ћелије оба слоја омогућавају:
* раст костију у ширину
* зарастање преломљене кости
* образовање нових остеобласта.
== Врсте коштаног ткива ==
[[Датотека:Spongy bone - trabecules.jpg|240п|мини|десно|Сунђерасто ткиво под микроскопом - трабекуле (црвено)]]
Кости, дуге и пљоснате, састоје се од две врсте коштаног ткива:
* '''компактног''' које се налази на површини кости, грађено је од остеона и чини 90% скелета; количина коштаног матрикса у овом ткиву износи 95%; годишње се код човека обнови само 4% овог ткива;
* '''сунђерасто''' се налази у унутрашњости кости, грађено је од [[трабекула]] између којих су шупљине које су код дугих костију испуњене [[коштана срж|коштаном сржи]] па је услед тога количина коштаног матрикса много мања (25%)него у компактном ; сваке године код човека се обнови око 25% овог ткива.
== Ремоделирање костију ==
Одстрањивање старог и стварање новог коштраног матрикса чиме се омогућава стално обнављање и одржавање копштаног ткива одвија се током читавог живота. За процес ремоделирања неопходно је учешће:
* остеобласта
* остеокласта
* коштаног матрикса
* хормона: [[паратхормон]]а, [[калцитонин]]а
* различитих фактора раста
* [[цитокинин]]а.
Дешава се кроз фазе које се циклично смењују. Остеобласти, првобитно неактивни, се синтетски активирају и стварају факторе који изазивају настанак прво [[преостеокласт]]а, а затим и њихово удруживање у остеокласте. Остеокласти разарају коштани матрикс стварајући удубљења (лакуне)на његовој површини које се попуњавају активношћу остеобласта и ћелија са остеогеном способношћу. После тога следи опет неактиван период који је истовремено почетак новог циклуса ремоделирања. Код човека један [[циклус]] траје око 3 месеца.
== Окоштавање ==
Дуге и пљоснате кости окоштавају на различите начине:
* унутармембранским начином окоштавају пљоснате кости
* унутархрскавичавим начином врши се окоштавање дугих костију.
'''Унутармембранско окоштавање''' је директан начин окоштавања јер се током њега [[мезенхимска ћелија|мезенхимске ћелије]] трансформишу у остеобласте, што значи да образовању кости не претходи [[хрскавичаво ткиво|хрскавичава]] форма. Сам почетак огледа се у образовању група мезенхимских ћелија које су међусобно повезане преко танких цитоплазматских наставака тако да граде неку врсту острвца. Унутар острвца се складиште прво органске материје матрикса, а затим почиње и његова минерализација чиме се образује [[коштана спикула]]. Коштане спикуле се образују на великом броју места да би се касније, радом мезенхимских ћелија са остеогеним потенцијалом, спојиле у јединствену коштану масу.
'''Унутархрскавичаво (ендохондријско) окоштавање''' је индиректан начин присутан код костију које су у ранијем ембрионалном периоду развића биле изграђене од хијалине хрскавице. Прво долази до делимичног уклањања хрскавичавог ткива да би се на његово место образовало ново, коштано ткиво. У овом процесу веома су значајни крвни судови којима се до хрскавице допремају ћелије са остеогеном потенцијом.
{{посебан чланак|унутархрскавичаво окоштавање}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bones}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Koštano_tkivo Бионет школа]
* [https://web.archive.org/web/20070625185412/http://pub.ucsf.edu/magazine/200305/genes.html Article with some info on spongy bone]
{{-}}
== Литература ==
{{Лекови за третман болести костију}}
* ''Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001''
* ''Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.''
* ''Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.''
* ''Пантић, В: Ембриологија, [[Научна књига]], Београд, 1989.''
* ''Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
* ''Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.''
* ''Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд''
* ''Ћурчић, Б: Развиће животиња, [[Научна књига]], Београд, 1990.''
* '' Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.''
[[Категорија:Везивно ткивоХистологија]]
[[Категорија:Скелетни систем]]
| 