Восак — разлика између измена

[[imageДатотека:Cetyl palmitate.png|thumb|right|[[Цетил палмитат]], типичан воштани естар.]]

[[ImageДатотека:Beeswax foundation.jpg|thumb|Комерцијална основа [[пчелиње саће|пчелињег саћа]], направљена пресовањем пчелињег воска.]]

'''Воскови''' су класа [[хемијско једињење|хемијских једињења]] која су [[Пластичност (физика)|пластична]] ([[Дуктилност|дуктилна]]) на собној температури. Њихова [[тачка топљења]] је типично изнад 45  °-{C}-. У течном стању имају низак [[вискозитет]]. Воскови су [[Растворљивост|нерастворни]] у води, али се растварају у органским, неполарним растварачима. Сви воскови су [[органско једињење|органска једињења]].

Најпознатији животињски восак је [[пчелињи восак]], мада и други инсекти излучују воскове. Главна компонента пчелињег воска је [[естар]] мирицил палмитат који се косити у конструисању њиховог саћа. Његова тачка топљења је 62-65 &nbsp;°-{C}-. [[Спермацет]] је пристутан у великим количинама у уљу [[уљешура]]. Један од његових главних састојака је [[цетил палмитат]], још један естер [[масна киселина|масне киселине]] и [[масни алкохол|масног алкохола]]. [[Ланолин]] је восак који се добија из вуне, и састоји се од естара [[стерол]]а.<ref>-{Wilhelm Riemenschneider1 and Hermann M. Bolt "Esters, Organic" Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2005, Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/14356007.a09_565.pub2}} }-</ref>

На подручјима са топлом климом биљке излучују воскове ради контроле евапорације и хидрације.<ref name=Ullmann>-{Uwe Wolfmeier, Hans Schmidt, Franz-Leo Heinrichs, Georg Michalczyk, Wolfgang Payer, Wolfram Dietsche, Klaus Boehlke, Gerd Hohner, Josef Wildgruber "Waxes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2002. {{DOI|10.1002/14356007.a28_103}}}-.</ref> Са комерцијалног становишта, најважнији восак је [[карнауба восак]], тврди восак који се добија из Бразилиске палме. Он садржи естар мирицил церотат, и има мноштво примена. Други специјализовани биљни воскови су [[канделила восак]], оарикарy восак, восак шећерне трске, ретамо восак, [[јојоба уље]]. Биљни [[Епикутикуларни восак|епикутикуларни воскови]] су смеше супституисаних дуголанчаних [[Алифатично једињење|алифатичних]] [[угљоводоник]]а, који садрже [[алкани|алкане]], масне киселине, примарне и [[алкохол|секундарне алкохоле]], [[диол]]е, [[кетон]]е, [[алдехид]]е.<ref name=Baker>-{EA Baker (1982) Chemistry and morphology of plant epicuticular waxes. In The Plant Cuticle. Ed. DF Cutler, KL Alvin, CE Price. Academic Press. {{page|year=|id=ISBN 0-12-199920-3|pages=}}}-</ref>

Док природни воскови садрже естре, парафински воскови су [[угљоводоник|угљоводоници]], смеше [[алкани|алкана]] обично у [[Хомологни ред|хомологним серијама]] опсега дужина ланца. Ти материјали представљају знатну фракцију нафте. Они се рафинишу вакуум дистилацијом. Парафински воскови су смеше засићених -{n}-- и изоалкана, [[Циклоалкан|нафтеннафтена]]а, и алкил- и нафтен-супституисаних [[Aromatičnost|ароматичних једињења]]. Степен гранања има знатан утицај на њихова својства. Милиони тона парафинских воскова се производе годишње. Они се користе у храни (као што је [[žvaka|жвакаћа гума]] и облози за [[сир]]еве), у [[свећа]]ма и [[козметиka|козметици]], као непријањајући и водоотпорни омотачи и као средства за полирање.

== Референце ==