Сточарство на Старој планини — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(помоћ око систематизације странице)
м
}}
 
'''Сточарство на Старој планини''' је од памтивека једна од најзаступљенијих [[пољопривреда|пољопровредних]] грана.
== Историја ==
;Сточарство на Старој планини с краја 19. века
После ослобођења од [[Турска|Турака]] са развојем прераде млека у [[качкаваљ]] и када су се за његову израду заинтересовали градски трговци, односи у чувању стоке и сточарска кретања доста су се изменили. Градски трговци који су почели да закупљују стоку преко лета да би постигли што бољи квалитет и квантитет качкаваља са истим бројем стоке, увели су да се мужна стока у току лета чува у планини а не у близини села. Да би то постигли, они су сеоску мужну стоку узимали у закуп, односно „''под кесим''“ и са најамном радном снагом изгонили у планину. Цео овај период, тј. време од појаве закупаца стоке преко лета па све до оснивања задружних [[Брвнара - катун|катуна]], може се означити као период „кесима“ у развоју сточарства средње зоне [[Висок]]а. Међутим, касније, са појавом економских криза, када су градски трговци све ређе закупљивали стоку преко лета, сељачка газдинства су, да би на неки начин ублажила последице тих криза на развој сточарства и производњу качкаваља и других млечних производа, приступила стварању задружних бачија, које су се налазиле у планини. Тако се и стока преко лета морала чувати на планинским пашњацима а не у близини села. То је време које се у развоју сточарства ове зоне може издвојити као период „бачијања“.
;Сточарство на Старој планини до Другог свестског ратрата
Почев од [[1932]]. године „''бачијање''“ је потпуно ишчезло, изузев у појединим планинским селима: [[Засковци]], [[Велика Лукања]] и [[Гостуша]] где се задржало све до [[1944.]] године. Самим тим престало је и стално летње издизање стоке у планину. Овој појави је узрок велика исцрпљеност ораница због слабог ђубрења у периоду „''кесима''“ и „''бачијања''“ , те је сада само сељаштво захтевало да се бачије спусте у село, како би се њихова стада преко ноћи могла задржати на њивама или ливадама ради торења. Закупци, који су после престанка економских криза поново преузели израду качкаваља у своје руке, прихватили су због тешког транспорта качкаваља од планине до тржишта овакву преоријентацију у сточарству, али су и одустали од узимања стоке „''под кесим''“ и пришло се само откупљивању млека. Овај начин у сточарењу ове области задржао се све до седамдесетих година 20. века, где су се ретко стварала колективна стада већ се преко целе године свако сељачко газдинство бринуло о својој стоци. Уколико је преко лета било покоје колективно стадо, оно је било врло мало и искључиво је било састављено од оваца најсиромашнијих сточара.