Рукописна књига — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
* '''Надгробно слово деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]]''' — песма у прози
* '''[[Слово љубве]]''' деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]]
 
== Упутства (типици) за израду мастила и боја за рукописе ==
 
Ова упутства, сачувана кроз историју, су заједно са књижевношћу у писменошћу преузели Словени од Византинаца. Код Руса се та упутства називају ''Уставима'' и ''Указима'', а код Срба ''Типицима'', од грчке речи ''Tiпiкоv'' или правило.
Један од најзначајнијих рукописних зборника ове врсте, чува се у [[Љубљана|Љубљани]] у [[Јернеј Копитар|Копитаревој]] збирци Народне и Универзитетске библиотеке. У питању је рукописни Зборник Злокруховића, са самога почетка XVII века, судећи по запису из 1601. године.
У Националној библиотеци у [[Беч|Бечу]] у Зборнику из XVII века, са деловима из XVIII века, налазе се на два типика за израду позлате на рукописним књигама, као и типик за израду мастила за писање.
Два добро позната зборника која садрже типике у вези са материјалом за писање налазе се у [[Архив САНУ у Београду|Архиву Српске академије наука и уметности]]. Потичу из средине XVII века и унети су у рукописни Зборник бр. 46, а издао их је [[Стојан Новаковић]] 1896. године. Они садрже типике за црно мастило, типик о растварању злата, и типик како позлатити хартију.
Други рецепти налазе се у Зборнику [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] бр. 147 који је датиран у XVII-XVIII век.
Сем ових типика позната су и два приручника XVIII века из породице [[Зограф Лонгин|Зографских]]<ref>{{cite journal |last1=Харисијадис |first1=Мара |title=Прилог проучавању српских типика за израду мастила и боја за рукописе |journal=Библиотекар |date=1968 |volume=20 |issue=Друштво библиотекара Србије |pages=209-218}}</ref>.
 
 
== Референце ==
16

измена