Вампир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Ред 9:
Вампир је једна од речи из [[српски језик|српског језика]] која је општеприхваћена у свим светским језицима.<ref>cf.: Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. [in 32 Teilbänden. Leipzig: S. Hirzel 1854-1960.], s.v. Vampir; Trésor de la Langue Française informatisé; Dauzat, Albert, 1938. Dictionnaire étymologique. Librairie Larousse; Wolfgang Pfeifer, Etymologisches Woerterbuch, (2006). стр. 1494; Petar Skok, Etimologijski rjecnk hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971-1974, s.v. Vampir; Tokarev, S.A. et al. 1982. Mify narodov mira. ("Myths of the peoples of the world". A Russian encyclopedia of mythology); Russian Etymological Dictionary by Max Vasmer. Приступљено 2006-06-13; ''Vampire'' entered most West European languages through German-language texts in the early 18th century and has since spread widely in the world.</ref>
 
У разним деловима [[Словени|словенског]] [[свет]]а вампир се назива и другим називима: '''лампир''', '''лапир''', '''вједогоња''', '''једогоња''', '''ванкошлив<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>''' а најчешће — '''упир'''. Из ове последње може сазнати порекло речи вампир. Наиме, стари [[Словени]] су, као и већина старих [[народ]]а, сматрали да ће, ако се тело мртвог човека не спали, његова душа остати заувек заробљена на овом свету и никад неће наћи мира. Зато су своје мртве подвргавали „третману“ у коме су их спаљивали на великој ломачи и тако их испраћали у „вечна ловишта“. Међутим, дешавало се (нарочито за време ратова или великих болести), да се тело неког страдалника уопште не пронађе и не испрати како доликује, што је, наводно, доводило до тога да несрећник убрзо почиње да устаје ноћу и убија људе. Све док се, не нађе неко ко ће га „почастити“ [[глог]]овим коцем.{{чињеница | date=09. 2018}}
 
== Порекло вампирских веровања ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вампир