Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Hongloumeng2.jpg|200п|мини|десно|Сцена из књиге]]
 
'''„Сан у црвеном павиљону“''' је [[Кина|кинески]] [[роман]] из [[18. век]]а. Припада скупини четири велика класична кинеска романа.<ref>{{cite web| url = http://blogs.bl.uk/collectioncare/2016/10/from-west-to-east-conservation-of-the-chinese-novel-dream-of-the-red-chamber.html| title = From West to East: Conservation of the Chinese novel ‘Dream of the Red Chamber’| publisher = [[British Library]]}}</ref>
 
Написан је у средином 18. века за време [[Династија Ћинг|династије Ћинг]].<ref>Jonathan D. Spence, ''Ts'ao Yin [Cao Yin] and the K'ang-Hsi Emperor: Bondservant and Master'' (New Haven,: Yale University Press, 1966) is a study of Cao's grandfather.</ref> Аутор је [[Цао Сјуећин|Цао Хсуечин]], који је роман објавио анонимно, али се касније установило да је он аутор. Почео је да пише роман „Камен“, али га није завршио. Написао је 80 поглавља, а након његове [[смрт]]и је додано 40 нових поглавља и наслов романа је промењен у „Сан у црвеном павиљону“.<ref>David Hawkes, "Introduction," ''The Story of the Stone'' Volume I (Penguin Books, 1973), pp. 15–19.</ref> Делом је [[аутобиографија|аутобиографски]] текст. Постоји посебна [[наука]] под именом „црвенологија“, која се бави проучавањем овог дела.<ref>[[Jonathan Spence]], ''The Search for Modern China'' (New York: Norton, 1990), 106–110.</ref> Роман има 30 главних и преко 400 споредних ликова, углавном женских. Веома је богата [[психологија|психолошка]] карактеризација ликова. Детаљно приказује [[живот]] и социјалну структуру типичног кинеског [[племство|племства]] 18. века.<ref>{{cite web| url = https://www.cliffsnotes.com/literature/d/dream-of-the-red-chamber/about-dream-of-the-red-chamber | title = CliffsNotes, About the Novel: Introduction | publisher = Cliffsnotes.com | accessdate = 202. 11. 2017.}}</ref> Црвени павиљон је назива за место становања девојака из богатих племићких породица.
 
== Садржај ==
Ред 10:
 
== Језик ==
Роман је написан у [[Written vernacular Chinese|писаном вернацулару]] (-{''baihua''}-) уместо у [[Класични кинески језик|класичном кинеском]] (-{''wenyan''}-). Цао Сјуећин је био добро упућен у [[Кинеска поезија|кинеску поезију]] и у класични кинески, пошто је писао трактове у полу-''венјанском'' стилу, док је дијалог романа написан у [[Пекиншки дијалект|пекиншком мандаринском дијалекту]], који је постао основа модерног говорног кинеског. У раном 20. веку, лексикографи су користили овај текст да успоставе речник новог [[Стандардни мандарински језик|стандардизованог језика]], а реформисти су користили овај роман за промовисање писаног стандардног језика.<ref>{{cite web| url = http://www.chinaheritagequarterly.org/features.php?searchterm=019_vale.inc&issue=019| title = Vale: David Hawkes, Liu Ts'un-yan, Alaistair Morrison| publisher = China Heritage Quarterly of the Australian National University}}</ref>
 
== Пријем и утицаји у модерној ери ==
 
У касном 19. веку, утицај романа ''Сна у црвеном павиљону'' био је толико продоран да га је реформатор [[Liang Qichao|Љанг Ћичао]] напао заједно са још једном класичном новелом ''[[Water Margin|Прича о мочвари]]'' због „подстицања на пљачку и пожуду”, као и због загушивања увођења западних романа, које је он сматраво у већој мери друштвено одговорним.<ref>Leo Ou-fan Lee, "Literary Trends I: The Quest for Modernity, 1895–1927," in John K. Fairbank, ed., ''Cambridge History of China'' Vol. 12 Republican China 1912–1949 Pt I (Cambridge: Cambridge University Press, 1983): 455.</ref> Угледни научник [[Wang Guowei|Ванг Гуовеј]] је међутим произвео нов метод књижевног тумачења у свом иновативном и револуционарном есеју из 1904. године, у коме се позивао на филозофију [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]]. Ванг је називао ову новелу „трагедијом трагедија”, која је у контрасту са просперитетним завршецима већине ранијих драма и дела фикције.{{sfnp|Yu|1997|p=[https://books.google.com/books?id=l1pFLo0pR0YC&pg=PA219&lpg=PA219&dq=wang+guowei+dream+red+chamber&source=bl&ots=FpN2Pbtarp&sig=y8XUk42XIrxSIqNc_RL9qxm3-H8&hl=en&sa=X&ei=tSrYU7GaNsmpyASUpYKgDA&ved=0CFIQ6AEwBjgU#v=onepage&q=wang%20guowei%20dream%20red%20chamber&f=false 119–121]}}
 
У раном 20. веку, мада је [[New Culture Movement|Нови културални покрет]] имао критичко становиште према конфуцијанским класицима, научник [[Hu Shih|Ху Ших]] је користио оруђа [[Filološka kritika|филолошког критицизма]] да стави роман под потпуно другачије светло, и да га декларише темељом националне културе. Ху и његови ученици, [[Gu Jiegang|Гу Ђеганг]] и [[Yu Pingbo|Ју Пингбо]], први су утврдили да је Цао Сјуећин био аутор дела. Озбиљан третман питања ауторства је произвео виши ниво поштовања фикције, с обзиром на то да мање обимни облици књижевности традиционално нису били приписивани специфичним индивидуама.<ref>{{cite journal |authorlink=Haun Saussy |last=Saussy |first=Haun |title=The Age of Attribution: Or, How the ''Honglou Meng'' Finally Acquired an Author |journal=Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (CLEAR) |volume=25 |year=2003 |pages=119–132 |doi=10.2307/3594284 |jstor=3594284}}</ref> Ху је затим надоградио [[Cai Yuanpei|Цај Јуенпеја]] истраживањима штампане историје раних издања да би припремио поздане текстове за читање. Финални, и у неким аспектима најважнији задатак, било је проучавање речника и употреба Цајевог пекиншког дијалекта као основе за модерни [[Стандардни мандарински језик|мандарински]].
 
Током 1920-тих, научници и посвећени читаоци су развили ''Хунгсјуе'', или [[Redology|редологију]] у научно поље и популарну авокацију. Међу жудним читаоцима је био млади [[Мао Цедунг]], који је касније тврдио да је прочитао новелу пет пута и величао ју је као једно од највећих кинеских књижевних дела.<ref>Li Zhisui, ''The Private Life of Chairman Mao'' (New York: Random House, 1994), p. 82.</ref> Утицај тема и стила новеле су евидентни у многим модерним кинеским прозним радовима. Почеткак 1950-их је био богат период за редологију. Тад је дошло до објављивања главних студија Ју Пингба. [[Zhou Ruchang|Џоу Жучанг]], који је као млади научник привукао пажњу Ху Шиха крајем 1940-тих, објавио је своју прву студију 1953. године, која је постала бестселер.<ref name="books.google.com">Editor's Preface, Ruchang Zhou, ''[https://books.google.com/books?id=1ROFO8h-e6IC Between Noble and Humble: Cao Xueqin and the Dream of the Red Chamber]'' (New York: Peter Lang, 2009), xiv.</ref> Међутим, 1954. године Мао је лично критиковао Ју Пингба због његовог „буржоаског идеализма” у виду пропуштања да нагласи да је роман изложио декаденцију „феудалног” друштва, као и одсуства разматрања теме класне борбе. Током [[Кампања стотину цветова|Кампање стотине цветова]], Ју је био тешко критикован, али су напади били толико екстензивни и пуни цитата из његовог рада да су заправо ширили Јуове идеје до многих људи који иначе не би знали за њихово постојање.<ref>Joey Bonner, "Yü P'ing-Po and the Literary Dimension of the Controversy over ''Hung Lou Meng''," ''The China Quarterly'' 67 (1976): 546–581 {{doi|10.1017/S0305741000035517}}; Merle Goldman, ''Literary Dissent in Communist China'' (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1967).</ref>
 
Током [[Културна револуција|Културне револуције]], роман је иницијално био под ватром, али је у наредним годинама брзо повратио свој престиж. Џоу Жучанг је наставио свој животни рад, и до краја је објавио више од шездесет биографских и критичних студија.<ref name="books.google.com"/> Године 2006, Џоу, који је дуго били неповерљив према Гаовим издањима, заједно је са новелистом [[Liu Xinwu#Redology|Љу Синвуом]], аутором популарних студија о роману, произвео је нову верзију 80 поглавља. У том раду је Џоу елиминисао Ченг-Гаове измене. Љу је комплетирао завршетак који је наводно био веродословнији првобитној намери аутора.<ref>[http://www.danwei.org/books/conspiracy_of_the_red_mansions.php Conspiracy of the Red Mansions]. Danwei (December 6, 2006).</ref>
Ред 34:
Први забележени покушај превођења романа на енглески је извршио 1812. године чувени протестантски мисионар и синолог [[Robert Morrison (missionary)|Роберт Морисон]] (1782–1834) када је он преовео део четвртог поглавља новеле, с циљем његовог објављивања у другом тому своје књиге -{''Horae Sinicae''}- (ова књига никад није била објављена). Године 1816, Морисон је објавио превод конверзације из поглавља 31 у свом уџбенику кинеског језика ''Дијалоги и самостална реченице на кинеском језику''. Године 1819, кратак одломак из поглавља 3 превео је познати британски дипломата и синолог [[John Francis Davis|Џон Франсис Дејвис]] (1795–1890) и објавио је свој превод у часопису ''Лондонски журнал кварталних прегледа'' (-{''London Journal Quarterly Review''}-). Дејвис је исто тако објавио поему из поглавља 3 новеле 1830. године у журналу ''Трансакције'' у издању [[Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland|Краљевског азијског друштва]].<ref>Gray, Ronald "The Stone's Curious Voyage to the West: A Brisk Overview of Honglou Meng’s English Translation History and English Hongxue." ''Journal of Sino-Western Communication'' 3.2 (December, 2011).</ref>
 
Следећи превод на енглески је била дословна транслација одабраних пасуса припремљених за стране студенте кинеског језика коју је објавила издавачка кућа Штампа пресбитеријске мисије (-{''Presbyterian Mission Press''}-) из [[Нингбо]]а 1846. године.<ref>Robert Thom, ''The Chinese Speaker; or, Extracts from Works Written in the Mandarin Language, as Spoken at Peking'' (Ningpo: Presbyterian mission Press, 1846).</ref> [[Edward Charles Bowra|Едвард Чарлс Баура]] из [[Chinese Imperial Maritime Customs|Кинеске поморске царинске службе]] објавио је превод првих осам поглавља 1868. године,<ref>E. C. Bowra ''The China Magazine'' (Hong Kong: Noronha & Sons, 1868–1870) University of Virginia Chinese Text Initiative (This etext contains only the Preface and Chapter 1) {{cite web |url=http://etext.lib.virginia.edu/chinese |title=Chinese Text Initiative |accessdate=2011-10-12. 10. 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111014065444/http://etext.lib.virginia.edu/chinese/ |archivedate=14 October 2011 |df=dmy-all }}</ref> а Х. Бенкрофт Џоли првих четрдесет шест поглавља 1892. године.<ref>The Dream of the Red Chamber or (Hung Lou Meng) (Hong Kong: Kelly & Walsh) 1891, 1892. ''Hung Lou Meng'', from the [[Project Gutenberg]], Hong Kong: Kelly & Walsh, 1892–1893, paper published edition is also available. Wildside Press, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8095-9268-1|pages=}}; and Hard Press, November 3, 2006, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 1-4069-4079-8|pages=}}. [http://ebooks.adelaide.edu.au/c/cao_xueqin/c2359h/complete.html Text of the 1892–1893 English translation] at [[University of Adelaide]]; rpr. with a new foreword by [[John Minford]], Tokyo; North Clarendon, Vt.: 2010 {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8048-4096-2|pages=}}.</ref>
 
Скраћени превод аутора [[Wang Chi-Chen|Ванг Чи-Чена]], у коме је наглашена централна љубавна прича је објављен 1929. године, са предговором који је написао [[Arthur Waley|Артур Вејли]]. Вејли је рекао да у одломцима који преносе снове „највише осећамо симболичку или универзалну вредност” ликова. „Пао Ју”, наставио је Вејли, представља „машту и поезију”, а његов отац „све те мрачне моћи педантерије и ограничења која ометају уметника ...”<ref>''Dream of the Red Chamber'' (Wang Chi-Chen), (New York: Doubleday; London: Routledge, 1929) enlarged version (New York: Twayne: 1958 {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-385-09379-9|pages=}}).</ref> У једном прегледу из 1930. године Вангове верзије превода, Хари Клеменс из часописа ''[[The Virginia Quarterly Review|Вирџинијски квартални преглед]]'' написао је „ово је сјајан роман,” и заједно са ''[[Romance of the Three Kingdoms|Романсом три краљевства]]'', он се „рангира међу најважнијим” новелама класичне кинеске литературе.<ref name=Clemons/> Мада је Клеменс сматрао да је „значење само фрагментарно откривено” у енглеском преводу прозе и да је „велики број инцидената” и „већина поезије” изостављена, ипак је сматрао да је „у сваком случају напор читања ''Сна у црвеном павиљону'' еминентно вредан прављења.”<ref name=Clemons>{{cite journal|url=http://www.vqronline.org/articles/1930/spring/clemons-dream-red/|last=Clemons|first=Harry|title=Book Reviews: The Dream of the Red Chamber|journal=[[The Virginia Quarterly Review]]|year=1930|volume=6|issue=2}}</ref> Године 1958 Ванг је објавио проширену верзију свог ранијег скраћеног издања, мада је она још увек била скраћена за 60 поглавља.
 
Ток превода и књижевних студија на Западу је стално растао, потпомогнут повећаним степеном познавања кинеског језика. Превод на немачки језик из 1932. године аутора [[Franz Kuhn|Франца Куна]]<ref>''Der Traum Der Roten Kammer'' (Leipzig: Insel-verlag, 1932).</ref> био је базиран на скраћеној верзији. Превод ''Сна у црвеном павиљону'' аутора Флоренс и Исабле Макхју објављен 1958,<ref>(New York: Pantheon: 1958, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8371-8113-5|pages=}}). Available at [[Open Library]] ([http://openlibrary.org/books/OL7107883M/The_dream_of_the_red_chamber link]).</ref> и каснија француска верзија Брамвела Ситона Бонсала, комплетирали су транслацију дела у 1950-тим, која је у данашње време доступна на вебу.<ref>{{cite web|url=http://lib.hku.hk/bonsall/hongloumeng/index1.html |title=Red Chamber Dream. Translation from Chinese by B.S. Bonsall |publisher=Lib.hku.hk |accessdate=2013-04-10. 04. 2013}}</ref> Критичар [[Anthony West (author)|Антони Вест]] писао је у часопису ''[[The New Yorker|Њујорчанин]]'' 1958. године да је ова новела за кинеску књижевност „попут оног што је рад ''[[Браћа Карамазови]]'' за руску и ''[[У трагању за изгубљеним временом]]'' за француску литературу”, и „да је то без сумље један од највећих романа у целокупној књижевности.”<ref name=newyorkerwest>{{cite journal|title=Through a Glass, Darkly|work=[[The New Yorker]]|authorlast=West, |first=Anthony|date=1958-11-22. 11. 1958}}</ref> [[Kenneth Rexroth|Кенет Рексрот]] је у једном прегледу из 1958. године написао да Макхјуев превод, сврстава новелу међу „највеће радове прозне фикције у целокупној историји књижевности”, због његове „дубоке хуманости”.<ref>{{cite web|url=http://www.sas.upenn.edu/~traister/rexroth.html|title=The Chinese Classic Novel in Translation|authorlast=Rexroth, |first=Kenneth|publisher=[[University of Pennsylvania]] [[University of Pennsylvania School of Arts and Sciences|School of Arts and Sciences]], original from Kenneth Rexroth 1958}}</ref>
 
Први комплетни превод на енглески је објавио [[David Hawkes (Sinologist)|Дејвид Хокс]], неких век и по након првог енглеског превода. Хокс је већ био признати [[Redology|редолог]] и претходно је превео ''[[Chu Ci|Чу Ци]]'' кад му је издавачка кућа Пингвин класици предложила 1970. године да припреми превод који би могао привући читаоце на енглеском језику. Након што је оставио свој професорски положај, Хокс је објавио првих осамдесет поглавља у три књиге (1973, 1977, 1980).<ref name="obit">{{cite web|last=Gittings|first=John |url=https://www.theguardian.com/books/2009/aug/25/obituary-david-hawkes |title=Obituary for the Scholar and translator David Hawkes|work=[[The Guardian]] |date=2009-08-25. 08. 2009 |accessdate=2011-07-16. 07. 2011}}</ref> ''Прича о камену'' (-{''The Story of the Stone''}-) (1973–1980), првих осамдесет поглавља које је Хокс превео и задњих четрдесет које је превео [[John Minford|Џон Минфорд]] састоји се од пет томова, 2.339 страна стварног основног текста (не рачунајући предговор, уводе и апендиксе).<ref>([[Penguin Classics]] and Bloomington: Indiana University Press, five volumes, 1973–1980. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-14-044293-6|pages=}}, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-14-044326-6|pages=}}, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-14-044370-3|pages=}}; {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-14-044371-1|pages=}}, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-14-044372-X|pages=}}).</ref> Укупни број речи у овом издаљу енглеског превода Пингвин класика се процењује да је 845.000. Године 1980. у једном прегледу Хоксовог и Минфордовог превода објављеном у магазину ''[[Њујорк ривју оф букс]]'', [[Frederic Wakeman, Jr.|Фредерик Вејкман млађи]] описује новелу као „ремек-дело” и рад „књижевног генија”.<ref>{{cite journal|title=Review (Book review): The Genius of the Red Chamber|author=Wakeman Jr., Frederic|publisher=[[The New York Review of Books]]|date=1980-06-12. 06. 1980}}</ref> Синтија Л. Ченаулт са [[University of Florida|Универзитета у Флориди]] је изјавила да је „''Сан'' признат као један од највише психолошки пенетрирајућих романа светске књижевности”.<ref>{{cite web|url=http://www.clas.ufl.edu/users/cchenna/DRC%20-%20syllabus%20S09.pdf|title=CHT 4111, "Dream of the Red Chamber"|authorlast=Chennault, |first=Cynthia|publisher=[[University of Florida]]}}</ref> Мајкл Ортофер са онлајн књижевног сајта ''[[Complete Review|Комплетни преглед]]'' проглашава ову новелу једном од неколико дела која се могу узети у обзир за наслов „књиге миленијума”, као и ретким књижевним комадом „у коме особа може у потпуности да изгуби себе”.<ref name=review>{{cite web|url=http://www.complete-review.com/reviews/orientalia/tsots.htm|title=The Story of the Stone (The Dream of the Red Chamber)|publisher=[[Complete review]]}}</ref>
 
Године 2014, један скраћени превод ''Сна'' аутора [[Lin Yutang|Лина Јутанга]] поново се појавио у јапанској литератури. Линов превод, око половине садржаја оригинала, се не сматра дословним.<ref>{{cite web|url=http://www.szdaily.com/content/2015-07/30/content_11999399.htm|title=Lin Yutang's 'Red Chamber Dream' discovered|first=|last=庄春雷|website=www.szdaily.com}}</ref>
Ред 49:
== Литература ==
{{Refbegin|30em}}
* Chen Weizhao (陈维昭), ''Hongxue Tongshi'' (红学通史, "A History of Redology"). Shanghai: Shanghai People's Publishing House, 2005. {{page|year=|id=ISBN 7-208-05788-5|7208057885pages=}}.
* {{citeCite book |ref=harv| last = Edwards | first = Louise P. | year = 1994 | title = Men and Women in Qing China : Gender in the Red Chamber Dream | publisher = Brill| location = Leiden| url = https://books.google.com/books?id=dnuck22J0zYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | isbn = 9004101233 | ref = harv}}
* {{citeCite book |ref=harv| first = Halvor | last = Eifring | year = 2016 | title = Dream of the Red Chamber | publisher = Oxford University Press | location = |url = http://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780199920082/obo-9780199920082-0131.xml | series = Oxford Online Bibliographies (Chinese Studies) | accessdate = 7. 04. 2017. | ref = none}} Annotated bibliography of Western and Chinese language books and articles (subscription required).
* C.T. Hsia, Ch VII, "The Dream of the Red Chamber," in ''The Classic Chinese Novel: A Critical Introduction'' (1968; rpr. Ithaca, NY: East Asia Program, Cornell University, Cornell East Asia Series, 1996. {{page|year=|id=ISBN 1-885445-74-1|1885445741pages=}}), pp.&nbsp;245–297.
* {{citeCite book |ref=harv| last = Levy | first = Dore J.| year = 1999 | title = Ideal and Actual in the Story of the Stone | publisher = Columbia University Press| location = New York| url = https://books.google.com/books?id=uOwwDQnmxgMC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | isbn id=ISBN 02311140600-231-11406-0| ref = harv}}
* Zaifu Liu, Yunzhong Shu, ''Reflections on Dream of the Red Chamber''''' '''(Amherst, N.Y.: Cambria Press, 2008).''' '''
* [[Andrew H. Plaks]], ''Archetype and Allegory in the "Dream of the Red Chamber"''''' '''(Princeton, NJ Princeton University Press, 1976).''' ''' Reprinted: (Ann Arbor: U.M.I. Books on Demand, Reprint, 1993).
* {{citeCite book |ref=harv| last1 last= Schonebaum| first1first = Andrew| first2 = Tina | last2 = Lu | year = 2012 | title = Approaches to Teaching the Story of the Stone (Dream of the Red Chamber) | publisher = Modern Language Association of America| location = New York | isbn = 9781603291101| ref = none}} Articles on the nature, content, and history of the novel.
* {{citeCite book |ref=harv| first=Wei | last =Shang | chapter=The Literati Era and Its Demise (1723–1840) | editor-first=Kang-i Sun | editor-last=Chang | title=The Cambridge History of Chinese Literature, Volume II: From 1375 | location=Cambridge | publisher=Cambridge University Press | year=2010 | pages=245–342 | isbn=978-0-521-85559-4 | ref = harv }}
* {{citeCite book|ref=harv| first = Laurence Kwok Pun | last = Wong| title = Dreaming Across Languages and Cultures: A Study of the Literary Translations of the Hong Lou Meng| url = https://books.google.com/books?id=BytQBwAAQBAJ&pg=PR5| year = 2014| publisher = Cambridge Scholars Publishing| isbn = 978-1-4438-6828-0| ref = harv}}
* Shih-Ch'ang Wu, ''On the Red Chamber Dream: A Critical Study of Two Annotated Manuscripts of the 18th Century''''' '''(Oxford: The Clarendon Press, 1961).''' '''
* Chi Xiao, ''The Chinese Garden as Lyric Enclave: A Generic Study of the Story of the Stone''''' '''(Ann Arbor, MI: Center for Chinese Studies Publications, 2001).''' '''
* Anthony Yu, "Dream of the Red Chamber," in Barbara Stoller Miller, ed., ''Masterworks of Asian Culture'' (Armonk, NY: M.E. Sharpe), pp.&nbsp;285–299.
* {{citeCite book |ref=harv| last = Yu | first = Anthony C. | authorlink = Anthony C. Yu| year = 1997 | title = Rereading the Stone: Desire and the Making of Fiction in Dream of the Red Chamber | publisher = Princeton University Press| location = Princeton, N.J.| url = https://books.google.com/books?id=l1pFLo0pR0YC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | isbn id=ISBN 06910156190-691-01561-9| ref = harv}}
* Ruchang Zhou, Edited by Ronald R. Gray, Mark S. Ferrara, ''Between Noble and Humble: Cao Xueqin and the Dream of the Red Chamber''''' '''(New York: Peter Lang, 2009).''' '''Translated by Liangmei Bao and Kyongsook Park. {{ISBNpage|year=|isbn=978-1-4331-0407-7|pages=}} Google Book ([https://books.google.com/books?id=1ROFO8h-e6IC&dq=between+noble+and+humble&source=gbs_navlinks_s link])
{{Refend}}