Кетрин Хепберн — разлика између измена

Вратила се 1967. године, са филмом ''Погоди ко долази на вечеру''. Године 1969. у филму ''[[Луда из Шаљоа]]'' играла је стару аристократкињу, грофицу Аурелију, која се згражава гледајући како расте моћ ''средње класе''. Филм је снимљен у [[Ница|Ници]],{{sfn|Higham|2004|p=210}} а поред Хепбернове играју још и [[Пол Хенрид]] и [[Јул Бринер]]. Ово је био финансијски и критички фијаско – критичари су се сложили да је Кетрин глумила на ''потпуно погрешан начин''.{{sfn|Higham|2004|p=211}} Од децембра 1969. до августа 1970. играла је насловну улогу у бродвејском мјузиклу ''Коко Шанел''. Глумица је признала да је била забринута за успех пројекта, јер је мислила да ''није нека певачица''.<ref name=autogenerated20> Berg (2004). стрpp. 252.</ref> Иако је шест пута недељно узимала часове певања, пред сваки наступ је имала огромну трему<ref name=autogenerated20 /> – „питала бих се шта ја тражим овде!“ {{sfn|Berg|2004|p=254}} Поводом њеног извођења, редитељ се једном нашалио рекавши да је ''милозвучност која је недостала њеном гласу, надокнадила јаким крчањем црева''.{{sfn|Berg|2004|p=253}} Иако је продукција била сиромашна, због чега је представа добила оштре критике, Кетрин Хепберн је пак била одлична{{sfn|Kanin|1971|p=296}} као [[Коко Шанел]] – народ је волео представу, те је у неколико наврата била продужена. {{sfn|Kanin|1971|p=297}} Хепбернова, која је за ову улогу била номинована за [[Награда Тони за најбољу глумицу у мјузиклу|Награду Тони за најбољу глумицу у мјузиклу]], признала је да је по први пут у каријери схватила да је публика заправо воли и жели – до тада је мислила ''да су сви против ње''.<ref name="all about me"/>

Кетрин је остала упамћена по жучној борби за своју приватност – толико је избегавала новинаре и давање интервјуа да су је већ на почетку каријере прозвали ''Кетрин од Ароганције'' (алузија на [[Катарина од Арагона|Кетрин од Арагона]]). Неретко је на питања која, било да су се тицала њеног приватног живота, било да су се односила на каријеру, одговарала са ''да'' и ''не'', или би намерно невешто лагала, била иронична и одвраћала главу од људи који су желели аутограм.<ref name=autogenerated14>Higham (2004). стрpp. 35., 37</ref> [[Датотека:Bringing up baby publicity photo.jpg|мини|180px|left|Фотографија са снимања филма ''[[Невоље са бебом]]'' – глумица и леопард Ниса.]] Хепбернова је једноставно мислила да има потпуно право на своју приватност, и да је њен живот само њена ствар.{{sfn|Kanin|1971|p=85}} Позаната је по својој реченици да ће ''смрт бити такво олакшање – неће бити интервјуа.''<ref name="urlKatharine Hepburn Quotes - Page 2 - BrainyQuote">{{cite web|url=http://www.brainyquote.com/quotes/authors/k/katharine_hepburn_2.html | title = Katharine Hepburn Quotes - Page 2 - BrainyQuote | author = | authorlink = |date = | format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate=09. 04. 2012.}}</ref> Избегавала је холивудске журке,{{sfn|Kanin|1971|p=100}} вечере у отменим ресторанима,{{sfn|Berg|2004|p=289}} и уопште није водила никакав друштвени живот – мрзела је статус звезде.{{sfn|Verlhac|2009|p=8}}{{sfn|Prideaux|1996|p=20}} Једном је чак избила фото-апарат из руку новинара који је кришом фотографисао, и мислио да га није приметила.{{sfn|Curtis|2011|p=464}} Због таквог понашања, Кетрин је све до 1940. и филма ''[[Филаделфијска прича]]'' носила репутацију површне, досадне, уображене и искомплексиране глумице.<ref name=autogenerated14 /> Мало по мало, медији и јавност су се навикавили на Кетрин, и све је више волели. Њена аверзија према новинарима почела је лагано да нестаје негде после филма ''[[Погоди ко долази на вечеру]]''. Хепбернова је испричала ''све што јој је било на души'' у емисији ''Шоу Дика Кавета'' 1973. године, и толико је уживала у том разговору да се он, непланирано, одужио на два дана и на вишечасовну емисију, успешно репризирану годинама касније.<ref name="urlA Wild Desire to Be Absolutely Fascinating - New York Times">{{cite web|url=http://www.nytimes.com/1991/09/29/books/a-wild-desire-to-be-absolutely-fascinating.html?src=pm | title = 'A Wild Desire to Be Absolutely Fascinating' - New York Times | author = | authorlink = |date = | format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate=09. 04. 2012.}}</ref> Један од њених биографа цитирао је Кетрин: „Не бих волела да ме медији баш потпуно игноришу“ и додао: „Љубоморно је чувала своју приватност... Али и поред тога, она је ипак глумица и звезда, и део ње ипак жели да буде примећен, колико год се она претварала да то презире.“{{sfn|Prideaux|1996|p=60}}

Пред крај свог живота, тада већ легендарна глумица изјавила је да се не боји смрти, већ да јој она изгледа чаробно – ''као један веома дугачак сан.''<ref name="all about me"/> Биле су назнаке да ће ''Љубавна афера'' бити њен последњи филм, јер је већ годину дана после њега смештена у болницу због [[Упала плућа|упале плућа]].{{sfn|Berg|2004|p=306}} Већ почетком 1997. постала је толико слаба да је једва говорила и узимала храну, међутим, њено стање се убрзо стабилизовало.{{sfn|Berg|2004|p=307}} Почетком 2003. појавили су се симптоми [[Деменција|деменције]], и откривен је опасан тумор на њеном врату.<ref>Berg (2004). стрpp. 311., 322</ref><ref>{{harvnb|Bacall|2005|pp=55}}–490.</ref> Одлука лекара је била да би било кобно извршити операцију, те је глумица добила још неколико месеци живота – умрла је [[29. јун]]а [[2003]]. године, у кући њених родитеља, у [[Конектикат]]у.{{sfn|Berg|2004|p=323}} Имала је 96 година. Покопана је на локалном гробљу, а медијима је био забрањен приступ погребу.<ref name="guardian obit">{{cite news|last=Teather| first = David| title = Katharine Hepburn, film star for 60 years, dies at 96| url = http://www.guardian.co.uk/world/2003/jun/30/film.usa| accessdate=06. 07. 2012.| newspaper = The Guardian| date = 30. 6. 2003.}}</ref>

Кетрин није била од оне сорте глумаца који импровизују или текст препуштају случају и тренутном осећању.{{sfn|Curtis|2011|p=435}} Она би сценарио ишчитавала данима, анализирајући ликове и покушавајући да разуме и оправда њихове поступке, потпуно се утапала у улогу, те није ни чудо што је сматрана једном од најдаровитијих глумица своје генерације.<ref>Higham (2004). стрpp. 30., 34</ref><ref name="automatski generisano4" /><ref name="automatski generisano3" /> Са невероватном снагом се бавила детаљима и не толико битним реченицама, максимално увежбавала покрете и савлађивала неопходне физичке вештине,<ref>{{harvnb|Higham|2004|pp=131}}</ref><ref name="automatski generisano1" /> учила је чак и текстове својих колега, те би увек била спремнија од њих.<ref>{{harvnb|Chandler|2011|pp=241}}</ref><ref name="automatski generisano2" /> Редитељ Стенли Крамер описао је славну глумицу речима ''рад, рад, рад''. „Та може да ради док сви остали око ње не попадају!“{{sfn|Higham|2004|p=201}} Волела је да изнесе своје мишљење у вези са сценариом, да предложи како треба да изгледа костим или какво осветљење треба користити.<ref>Curtis (2011). стрpp. 508., 539, 844</ref><ref>{{harvnb|Higham|2004|pp=55}}., 126, 139, 180</ref><ref>{{harvnb|Kanin|1971|pp=55}}.; Berg (2004) рст. 144</ref><ref name="automatski generisano3" />