Вајмарска република — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 50:
Намера победника у Првом светском рату да се Немачка трансформише у [[уставна монархија|уставну монархију]], сличну [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и да се на тај начин убудуће отклоне могућности избијања експанзионистичког рата у Европи је са погоршањем политичке и економске ситуације у Немачкој, изгубила на значају и потиснута је у други план. Немачка је била преплављена војницима који су се враћали са фронта, многи од њих су били рањени физички, психолошки или на оба начина. Насиље је било раширено, са тучама које су избијале и између левичарских група на сахранама вођа које су убијали десничарски противници.
Побуна је избила када је [[29. октобар|29. октобра]], војска, без консултације са владом наредила покрет немачкој флоти — покрет који није само био потпуно безнадежан, већ је било сигурно да би зауставио мировне преговоре. Посаде два брода су се побуниле. Када је војска ухапсила око 1000 морнара, и дала да се пребаце у [[Кил]], локална буна се претворила у [[Побуна морнара у Килу|глобалну побуну]], која се брзо раширила по већем делу Немачке. Други морнари, војници а онда и радници су се солидарисали са ухапшенима, започели су да бирају радничке и војничке савете по моделу ''совјета'' из [[Руска револуција|Руске револуције]] [[1917]]. и преузели су војну и цивилну власт у многим градовима. 7. новембра је револуција стигла до [[Минхен]]а, и [[Лудвиг III од Баварске]] је побегао.
У почетку су захтеви савета били скромни: тражили су да се ухапшени морнари ослободе. За разлику од Русије годину дана раније, савете није контролисала Комунистичка партија. Ипак, због настанка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], револуција је веома застрашила власт и средњу класе. Земља је била на ивици да постане [[социјализам|социјалистичка]] република.
| |||