Вајмарска република — разлика између измена

У почетку су захтеви савета били скромни: тражили су да се ухапшени морнари ослободе. За разлику од Русије годину дана раније, савете није контролисала Комунистичка партија. Ипак, због настанка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], револуција је веома застрашила власт и средњу класе. Земља је била на ивици да постане [[социјализам|социјалистичка]] република.
 
У то време је политичко представништво радничке класе било подељено: једна фракција се одвојила од [[социјалдемократска партија Немачке|социјал-демократа]], назвавши себе ''независним социјал-демократама'' (УСПД, од ''-{Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands}-''), и они су нагињали ка социјалистичком систему. Како не би изгубила утицај, преостала, ''већина социјал-демократа'' (МСПД, који су подржавали парламентарни систем) је одлучила да се стави на чело покрета и такође је 7. новембра захтевала да цар [[Вилхелм II Немачки|Виљем II Немачки]] абдицира. [[9. новембар|9. новембра]], 1918. [[Филип Шајдеман]] је прокламоваопрогласио републику са балкона зграде [[Рајхстаг]]а у [[Берлин]]у, два сата пре него што је [[Карл Либкнехт]] прокламовао социјалистичку републику иза угла, са [[Берлински замак|берлинског замка]].
 
Ипак, 9. новембра, веома контроверзним актом, [[рајхсканцелар]] принц Макс фон Баден је пренео своју власт [[Фридрих Еберт|Фридриху Еберту]], вођи МСПД-а. Било је јасно да овај акт неће бити довољан да задовољи масе, па је, дан касније, сазвана револуционарна влада звана ''Савет народних представника'' (''-{Rat der Volksbeauftragten}-''). Она се састојала од по три члана МСПД-а и УСПД-а. Еберт је предводио МСПД, а [[Хуго Хасе]] УСПД. Мада је нову владу признао Берлински раднички и војнички савет, супротставила јој се [[Спартакистичка лига]] коју су предводили [[Роза Луксембург]] и Карл Либкнехт. Еберт је сазвао национални конгрес савета, који је одржан од 16. до 20. децембра 1918, и у коме је МСПД имао већину. Еберт је стога успео да распише брзе изборе за националну скупштину како би био донет устав и успостављен парламентарни систем, маргинализујући покрет који је позивао на социјалистичку републику (види испод).