Винсент ван Гог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м popunjavanje sablona page |
||
Ред 138:
| alt3 = A starless, moonless evening sky of middle blue with two large white clouds are above darker blue twisting hills in the distance. In the foreground is a grove of Olive trees, that extend horizontally across the whole painting, towards the bottom is a winding, twisting path that extends horizontally across the painting}}
Ван Гог је цртао и сликао са [[Акварел|воденим бојама]] док је био у школи — мада је мали број тих слика сачуван, а и ауторство је довођено у питање за неке од њих.<ref>Van Heugten (1996).
[[Датотека:Whitehousenight.jpg|thumb|left|upright|''Бела кућа у ноћи'', 1890, [[Ермитаж]], [[Санкт Петербург]], насликана шест недеља пре смрти уметника| alt = A white two-story house at twilight, with 2 cypress trees on one end, and smaller green trees all around the house, with a yellow fence surrounding it. Two women are entering through the gate in the fence; while a woman in black walks on by going towards the left. In the sky, there is a bright star with a large intense yellow halo around it]]
Ред 178:
Ван Гог је креирао многе [[Аутопортрет|самопортрете]] током свог живота. Он је био плодан самопортретиста, који је цртао и сликао самог себе више од 43 пута између 1886 и 1889.<ref>{{cite web|url=http://www.musee-orsay.fr/en/collections/works-in-focus/painting/commentaire_id/portrait-de-lartiste-433.html?tx_commentaire_pi1%5BpidLi%5D=509&tx_commentaire_pi1%5Bfrom%5D=841&cHash=b052379f62| title = Musée d'Orsay: Vincent van Gogh Self-Portrait| date=04. 02. 2009| work = musee-orsay.fr}}</ref><ref>[http://www.visual-arts-cork.com/genres/self-portraits.htm ''Encyclopedia of Irish and World Art'': "art of self-portrait"]; retrieved 13 June 2010.</ref> У њима је поглед сликара ретко усмерен на гледаоца; чак и када је то фиксни поглед, он изгледа као да гледа негде другде. Слике варирају у интензитету и боји и неке приказују уметника са брадом, неке без браде, неке са завојима – приказујући епизоду у којој је одсекао део свог уха. ''Семопортрет без браде'', из касног септембра 1889, је једна од [[списак најскупље продатих слика|најскупљих слика]] свих времена, која је продата за $71.5 милиона 1998. у Њујорку.<ref>[http://www.chiff.com/a/painting-top-ten.htm "Top-ten most expensive paintings"]. Chiff.com; retrieved 13 June 2010.</ref> У то време, она је била трећа (или са инфлацијским прилагођавањем четврта) најскупља слика икада продата. Она је такође Ван Гогов задњи самопортрет, који је дао својој мајци као рођендански поклон.<ref name="pick" />
Сви самопортрети сликани у Сен-Ремиу приказују уметникову главу са десна, са стране насупрот његовог унакаженог ува, пошто је он сликао своју рефлекцију у огледалу.<ref>Cohen, Ben. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC539517 "A Tale of Two Ears"], ''Journal of the Royal Society of Medicine''. June 2003. vol. 96. issue 6; retrieved 24 August 2010.</ref><ref>[http://www.nytimes.com/1989/09/17/arts/l-van-gogh-myths-the-ear-in-the-mirror-835489.html ''Van Gogh Myths; The ear in the mirror'']. Letter to the ''[[Њујорк тајмс|New York Times]]'', 17 September 1989; retrieved 24 August 2010.</ref><ref>[http://www.vangoghgallery.com/misc/selfportrait.html ''Self Portraits''], Van Gogh Gallery; retrieved 24 August 2010.</ref> Током задњих недеља свог живота у [[Овер сир Оаз]]у, он је произвео мноштво слика, али међу њима нема самопортрета. То је период током кога се он вратио сликању природе.<ref>Metzger & Walther (1993).
== Утицај ==
|